Платформа конфронтације: Душан Теодоровић позвао на одустајање од „српског света"

Casual Observer

Stara legenda
Poruka
85.025

Платформа конфронтације: Душан Теодоровић позвао на одустајање од „српског света"​


1A91AF67-3DDE-460F-9C5E-AF5FC5444F39.jpeg

Субота, 02.08.2025. у 20:03
Владимир Вуковић

Објава академика и професора Саобраћајног факултета Душана Теодоровића на друштвеној мрежи Икс изазвала је бурне реакције у јавности, будући да је у њој сажето представљена политичка платформа коју отворено заговара већ дуже време, а која је сада све јасније повезивана са идеолошким смерницама студентске листе која стоји иза тзв. „блокада".

Под насловом „Европа сада", Теодоровић је навео низ ставова које види као нужне предуслове за „излазак из четири деценије пропасти", укључујући чланство у НАТО-у, улазак у Европску унију, увођење санкција Русији, потписивање споразума са тзв. Косовом и, можда најконтроверзније, „одустајање од политике 'српског света' и српског интегрализма".

B01F5D24-B16A-46EA-8AB3-BFEF385E6E79.jpeg


Теодоровић, кога поједини медији већ називају „идеологом блокадера", у последњих годину дана изградио је препознатљиву позицију унутар круга интелектуалаца и јавних личности који подржавају студентске протесте, али који истовремено и снажно артикулишу геополитичке ставове дијаметрално супротстављене већинском расположењу у јавности. Његове поруке, често подршком испраћене у западним медијима, а критиковане у конзервативнијим домаћим круговима, све више делују као програмска основа нове левичарско-глобалистичке опозиције.

Иако студентска листа која стоји иза блокада још увек није званично представила све своје политичке циљеве, све чешће се указује на појаву да се иза реторике о студентским правима крије дубље идеолошко устројство – управо она врста концепције коју Теодоровић упорно заговара, нормализација односа са Приштином, дистанцирање од Москве, дефинитивно сврставање уз НАТО и ЕУ, и одбацивање сваке форме националног или интеграционог оквира који се ослања на српску културно-историјску целину у региону.

Противници оваквих ставова тврде да би спровођење Теодоровићевих предлога значило потпуни лом са српским историјским, духовним и геополитичким идентитетом, те да би такав заокрет водио ка политичкој капитулацији. Са друге стране, заговорници тврде да је управо радикални заокрет предуслов за било какав напредак и прекид, како кажу, „вишедеценијског назадовања и изолације".

Како год, није спорно да је овај наратив постао видљиви део јавног простора, и да је, кроз студентске протесте и подршку појединих медија, добио и конкретну организациону структуру. Уколико се овакве идеје институционализују кроз политичке листе, јавни ангажман и предстојеће изборе, Србија ће се суочити са суштинском друштвеном поларизацијом: између оних који заговарају отпор постојећем глобалном поретку и оних који желе коначну интеграцију, по цену одрицања националних интереса.

https://www.politika.rs/scc/clanak/...orovic-pozvao-na-odustajanje-od-srpskog-sveta

Antinacionalisti u ljutom boju za interese okolnih nacionalizama. Ništa novo pod suncem.
 
Ja sam odavno prestala da pratim gospodina Teodorovića.

Politički podobni kadar DOS-a je za vreme njihove vladavine (2009.) postao dopisni član SANU, a za vreme Vučićeve evropske faze postao i redovni (2015.).

Ovo nisam znala.
 
DOS je uspeo da vrati titoizam na velika vrata, oportunisti na vlasti ubiru plodove.

Ova niška dekanka ispod je inače povodom protesta u Dimitrovgradu davala izjave u društvu pripadnika par bugarskih NVO i partija koje su 2015. slale pismo EU u kome se dokazuje da “Kosovo nije srpsko nego bugarsko” i da u velikom delu Srbije “ne žive Srbi”. Posle postali Evropljani i kao takvi pogodni za saradnju.
 
Poslednja izmena:
Ja sam odavno prestala da pratim gospodina Teodorovića.



Ovo nisam znala.
Pratili ga mi ili ne, samo on i takvi kao što je on se pitaju oko sastava studentske liste, inače je u SANU primljen kao politički podoban kandidat tadašnjeg režima (DOS).
 
Под насловом „Европа сада", Теодоровић је навео низ ставова које види као нужне предуслове за „излазак из четири деценије пропасти", укључујући чланство у НАТО-у, улазак у Европску унију, увођење санкција Русији, потписивање споразума са тзв. Косовом и, можда најконтроверзније, „одустајање од политике 'српског света' и српског интегрализма".
Paradoksalno, za to im fali upravo albanska populacija sa Kosova koja je uvukla Makedoniju i Crnu Goru u slicne procese. Ne znaju prosto da li vise zale za gubitkom istog ili gore od zelje da ga priznaju.
 

Back
Top