Plata == vrednost

[Frederick_]

po naplati usluga odnosno ceni
cena je cena i za proizvod i za uslugu

Nemas naplatu usluge u prosveti niti u vojsci. Kada kazem prosveti, mislim na osnovno i srednje obrazovanje u drzavnim skolama, ne privatnim.

 

[38imak]

oni koji imaju preskupu cenu rada, dobijaju jeftinije proizvode, a oni koji imaju jeftiniju cenu rada, dobijaju vise radnih mesta.

Eto to je definicija realne cene rada (mislim samo na drugi deo rečenice, pošto je prvi brsmislen). Realna cena radne snage je u Srbiji i u Bangladešu taman da preživiš. Višak stvorene vrednosti (razlika između jedne plate u Srbiji i 4 plate u Nemačkoj) odliva se u Nemačku, gde drži visoke iznose profita i cene rada.

Visoka cena rada je komparativna slabost.
Visoki troskovi u Nemackoj su komparativna slabost.
'Realna' cena rada ne postoji, kao ni bilo koja cena. Cena nije metafizicki pojam, vec izrazito i jedino subjektivna stvar dogovora. Vrednost ne dolazi od rada, niti od bilo kojih drugih 'opipljivih' inputa, vrednost je samo i iskljucivo subjektivna stvar, ili stvar trzista, kada ubacis taj sistem u realno drustvo.

 

[Ganfajter]

Ocenjuje njegov pretpostavljeni. Ne ocenjujem ja. Svede se na kraju na odredjene koeficijente u iznosu od nula do jedan, koji zajedno cine geometrijski red. Plus, grupisanje po odredjenim celinama. Ali ja tebe ne pitam o performansama pojedinca, pitam te o vrednosti proizvoda.
Kako da odredis vrednost proizvoda vojske ili prosvete, kad ti tu nemas proizvod koji prodajes za pare?

kako nemas
proizvod ti je djak
koji ti direktno pokazuje ucinak profesora

 

[Пилипенда]

Nemas naplatu usluge u prosveti niti u vojsci. Kada kazem prosveti, mislim na osnovno i srednje obrazovanje u drzavnim skolama, ne privatnim.

Онима чији ђаци рачунају с лијева на десно дати коефицијент нула.

 

[Frederick_]

kako nemas
proizvod ti je djak
koji ti direktno pokazuje ucinak profesora

I, koliko vredi para taj djak? Recimo, srednja skola ta i ta je ove godine iskolovala 80 djaka-diplomaca. Koliko je to para?

 

[Ganfajter]

I, koliko vredi para taj djak? Recimo, srednja skola ta i ta je ove godine iskolovala 80 djaka-diplomaca. Koliko je to para?

djak vredi onoliko koliko zna
sto se gubis u moru gluposti
ustanovi se norma
izvrsi se kontrola
i vidis odma plus i minus

nastavnik matematike cijih 80 % djaka znaju za peticu vredi vise od nastavnika matematike cijih 27 % djaka zna za peticu

 

[gost 444539]

Visoka cena rada je komparativna slabost.
Visoki troskovi u Nemackoj su komparativna slabost.
'Realna' cena rada ne postoji, kao ni bilo koja cena. Cena nije metafizicki pojam, vec izrazito i jedino subjektivna stvar dogovora. Vrednost ne dolazi od rada, niti od bilo kojih drugih 'opipljivih' inputa, vrednost je samo i iskljucivo subjektivna stvar, ili stvar trzista, kada ubacis taj sistem u realno drustvo.

Ne dogovora, nego onoga što si ranije pominjao: ponude i tražnje. Pri čemu cena rada ne može da padne ispod granice preživljavanja radnika, osim u vremenima privrednih kriza.

Što se tiče mogućnosti određivanja realne vrednosti, imaš tri alternativna odgovora: radnu teoriju vrednosti, marginalizam (neoklasiku) i kejnzijanizam. Sve tri makroteorije rade samo donekle. Sve tri su u osnovi metafizičke, neoborive i nedokazive. Zato sam uputio na knjigu Džoan Robinson. Na mreži je dostupna samo na engleskom.

 

[Frederick_]

djak vredi onoliko koliko zna
sto se gubis u moru gluposti
ustanovi se norma
izvrsi se kontrola
i vidis odma plus i minus

nastavnik matematike cijih 80 % djaka znaju za peticu vredi vise od nastavnika matematike cijih 27 % djaka zna za peticu

Nisi odgovorio na pitanje, koliko je to u novcu. Koliko para vredi 80 ucenika. Kako ces da odredis to?
Jer te fore "vredi koliko zna" nisu odgovor na pitanje. Odgovor je "toliko i toliko evra/dolara"

 

[tab503]

Kako da odredis vrednost proizvoda vojske ili prosvete, kad ti tu nemas proizvod koji prodajes za pare?

broj uceniak koji je naucio?

pobeda u bitci?

 

[tab503]

djak vredi onoliko koliko zna
sto se gubis u moru gluposti
ustanovi se norma
izvrsi se kontrola
i vidis odma plus i minus

nastavnik matematike cijih 80 % djaka znaju za peticu vredi vise od nastavnika matematike cijih 27 % djaka zna za peticu

bas tako.

 

[Пилипенда]

djak vredi onoliko koliko zna
sto se gubis u moru gluposti
ustanovi se norma
izvrsi se kontrola
i vidis odma plus i minus

nastavnik matematike cijih 80 % djaka znaju za peticu vredi vise od nastavnika matematike cijih 27 % djaka zna za peticu

bas tako.

Не баш. То би се некако могло правдати рецимо за цијели радни вијек професора, никако по кварталима, годинама и сл. Ево довешћу ти 30 уображених тупинара па их пробај научити нечему, а платићу те по учинку.

 

[Frederick_]

broj uceniak koji je naucio?

pobeda u bitci?

Koliko para, daj primer?

Nema bitke, mirnodopsko je stanje. Daj primer i za vojsku?

U evrima/dolarima/kojoj god valuti.

 

[38imak]

Nisi odgovorio na pitanje, koliko je to u novcu. Koliko para vredi 80 ucenika. Kako ces da odredis to?
Jer te fore "vredi koliko zna" nisu odgovor na pitanje. Odgovor je "toliko i toliko evra/dolara"

Koliko kosta neka skola, to sigurno moze da se odredi, samo se sakupe pare koje svi profesori dobiju kao plate, plus jos dodatno neki troskovi.

A koliko vredi je teze odrediti, jer je to nesto kao ulaganje u fond, ne mozes da imas tacne podatke.

Mozda mozes da nadjes koliku platu dobijaju bivsi ucenici skole, ali taj podatak je verovatno nemoguce bilo gde priblizno sakupiti, plus ta plata varira sa godinama, itd.

Ali recimo plata bivsih ucenika skole bi mogao da bude jedan od parametara, mozda...

 

[Пилипенда]

Koliko para, daj primer?

Nema bitke, mirnodopsko je stanje. Daj primer i za vojsku?

U evrima/dolarima/kojoj god valuti.

Види, кад би те непроизводне учинке проматрао као векторске величине, било би ти много јасније о чему се ту ради...

 

[Frederick_]

Mozda mozes da nadjes koliku platu dobijaju bivsi ucenici skole, ali taj podatak je verovatno nemoguce bilo gde priblizno sakupiti, plus ta plata varira sa godinama, itd.

Ali recimo plata bivsih ucenika skole bi mogao da bude jedan od parametara, mozda...

Sad vec razgovaramo. Ne trazim egzaktne podatke, ali da se nadje neka trzisna vrednost onoga sto skola radi.
Proizvod skole su djaci. Sada treba odrediti koliko taj proizvod vredi.
Ali trzisni parametar je jedan.
Kada je obrazovanje u pitanju, mora se uzeti i segment podizanja opste kulture i opsteg razvoja drustva, posto je obrazovanje stub razvoja, ne samo ekonomskog vec i svakog drugog. Tu se mora dodati i neki koeficijent da se pojaca vrednost proizvoda.

Odredjene stvari vec postoje i kvantifikuju se. Jer, kako prestizni privatni univerziteti odredjuju visinu skolarine?

 

[ChristopherWalken]

Mrsomudija
Ironija današnje svetske ekonomije je u tome što jedan priučeni programer zapatrlji neku šugavu video igricu ili neki neobrazovani pojedinac jednostavno snimi nekakav tiktok snimak bez ikakve poente i od toga zaradi stotine hiljada eura. Sa druge strane, poljoprivrednik koji proizvede ozbiljnu količinu hrane od koje će preživeti broj ljudi ili doktor koji spasava stotine života zarade desetine puta manje. Njihove zarade su prilično jadne ili nikakve u poređenju sa ovim prvo navedenim. Tako da se svaki pokušaj svođenja nekih računa i isplativosti zarade u današnje vreme, svodi na ništa drugo nego čisto mrsomuđenje.

 

[Frederick_]

Mrsomudija
Ironija današnje svetske ekonomije je u tome što jedan priučeni programer zapatrlji neku šugavu video igricu ili neki neobrazovani pojedinac jednostavno snimi nekakav tiktok snimak bez ikakve poente i od toga zaradi stotine hiljada eura. Sa druge strane, poljoprivrednik koji proizvede ozbiljnu količinu hrane od koje će preživeti broj ljudi ili doktor koji spasava stotine života zarade desetine puta manje. Njihove zarade su prilično jadne ili nikakve u poređenju sa ovim prvo navedenim. Tako da se svaki pokušaj svođenja nekih računa i isplativosti zarade u današnje vreme, svodi na ništa drugo nego čisto mrsomuđenje.

Svetska ekonomija je zasnovana, kao sto je bila i oduvek, na vrednosti proizvoda ili usluge. Lekari u inostranstvu uopste nisu lose placeni, jer ta usluga je lepo vrednovana. Poljoprivrednici takodje mnogo dobro zaradjuju. Seljak od kojeg ja kupujem piletinu, jaja i mleko u Nemackoj, ima vozni park 3 puta skuplji od mog, i zivi u kuci 4 puta vecoj od moje.

To sto se to ne vrednuje u Srbiji je druga prica i vezana je, kada je poljoprivreda u pitanju, za kriminal.

A svaki proizvod, koliko god bio glup, ako ima ogromnu prodaju - imace veliku vrednost.

 

[Mystic+]

Gubite se sa kvantitetom i kvalitetom.

Од производа до услуга, чак и са ђацима.

Ђаци су производ Друштва, а најмање професора.

 

[Mystic+]

Што би рекао Пикети, 1970-тих менаџери корпорација су имали веће плате 6-7 пута од просечне у тој корпорацији

2000-тих плате менаџера су до 300-400х веће од просечних плата у корпорацији.

И опет је већи сада проблем од непријатељског деловања других корпорација од стране менаџера који учествују иако имају огромне плате

То нам само доказује да се морал не може купити ни огромним парама

 

[Mystic+]

Дакле, Форумаши Крстарице су тешки залуђеници капитала, тј боље је рећи Крстарица и јесте формирана фундаменталистима капитализма, ради целокупног залуђивања све веће сиротиње ( @Konrad-19 ), али и галопирајуће све богатије олош-олигархије, а који мисле да се све лечи, огромним обимима економија. Пикети пише да је инвентивност толико пала да се западне корпорације сада углавном базирају и ослањају на своју инерцију силе капитала.

Пикети, такође много пише о готово мртвом либералном капитализму

 

[gost 444539]

Дакле, Форумаши Крстарице су тешки залуђеници капитала, тј боље је рећи Крстарица и јесте формирана фундаменталистима капитализма, ради целокупног залуђивања све веће сиротиње ( @Konrad-19 ), али и галопирајуће све богатије олош-олигархије, а који мисле да се све лечи, огромним обимима економија. Пикети пише да је инвентивност толико пала да се западне корпорације сада углавном базирају и ослањају на своју инерцију силе капитала.

Пикети, такође много пише о готово мртвом либералном капитализму

Piketi je dostupan na mreži u pdf. Ali, teško da će ga neko čitati-

 

[38imak]

Што би рекао Пикети, 1970-тих менаџери корпорација су имали веће плате 6-7 пута од просечне у тој корпорацији

2000-тих плате менаџера су до 300-400х веће од просечних плата у корпорацији.

И опет је већи сада проблем од непријатељског деловања других корпорација од стране менаџера који учествују иако имају огромне плате

То нам само доказује да се морал не може купити ни огромним парама

Piketi je idiot.

 

[38imak]

Дакле, Форумаши Крстарице су тешки залуђеници капитала, тј боље је рећи Крстарица и јесте формирана фундаменталистима капитализма, ради целокупног залуђивања све веће сиротиње ( @Konrad-19 ), али и галопирајуће све богатије олош-олигархије, а који мисле да се све лечи, огромним обимима економија. Пикети пише да је инвентивност толико пала да се западне корпорације сада углавном базирају и ослањају на своју инерцију силе капитала.

Пикети, такође много пише о готово мртвом либералном капитализму

Piketi, Branko Milanovic, Pol Krugman i Jovo Bakic ne znaju nista o ekonomiji.

 

[Mystic+]

Piketi je dostupan na mreži u pdf. Ali, teško da će ga neko čitati-

Овде су све ленчуге и паметњаковићи, ако нисам до 2012 поставио бар 300 књига, ништа нисам !

Доста више тог узалудног посла...

Крстарица је пропала, јер су тада и најурени који нешто знају

 

[AleksaJ]

Ubaci me u skolu da pohadjam peti razred osnovne, i posle godinu dana cu da ti rangiram ko je kakav nastavnik.

Malo bi mi bilo teze da kazem kvantitativne parametre nekom programeru po kojem bi napravio program doduse.

Ali bukvalno cu da ti rangiram svakog.

Dobri lideri i menadzeri su oni koji znaju dobro da to rade. To je njihov posao, program moze tu samo da im pomaze. U onim firmama koje iskljucivo to zele da rade na osnovu programa, tu nisu dobri menadzeri.

По нивоју твојих постова мора да су ти паренти подмитили психолога бар пар годиница заредом.. па да униђеш у предшколско