Planiranje unapred, plansko delovanje i sopstvena korist

[Lollol]

Da li nekada kada radite nesto planirate unapred, tipa, sef zaposli nekog ko je manje kvalitetan od vas, a vi mislite da ce ga sef otpustiti za mesec-dva jer ne zadovoljava standarde i onda se recimo trudite da se pokazate u najboljem svetlu da bi ste dobili posao koji je i ovako i onako bio vama prvobitno namenjen (ne uticete nikako da tu osobu otpuste vec samo radite svoj posao)?

Napominjem da ovo ne vazi samo za gore navedeni primer, mogu biti i blazi primeri tipa, predlozite da odete u grad negde sa nekim drustvom, u neki kafic recimo, gde znate da izlazi vasa bivsa (ili cura koja vam se svidja) u nadi da cete uspostaviti kontakt sa njom ili nesto vise?

Verujem da ima mali milion ovakvih primera gde se isplanira unapred, i predvidi svaka moguca situacija, i onda se deluje trazeci svoju neku korist.

Zanima me sta je to, egoisticko planiranje ili bezazlena pojava, i koliko vas planira svoje postupke?

 

[***Saint***]

nikad ništa ne planiram unapred. opterećujuće mi je, pa tako nisam ni organizovana i manje više sve planiram/radim u poslednjem minutu.
ako umrem u 40-oj znaću da je od toga što sam neorganizovana.
a ovo da li ću dobiti nešto/sresti nekoga ako uradim to i to, po nekom zakonu verovatnoće kad tako isplaniram uvek se ne desi ništa
tako da mi se ne isplati da planiram ili uopšte da se bavim time.

 

[Lollol]

Ne kazem ja da planiras sigurnu korist, nego vidis situacije moguce, moze da se desi to, to, i to, ako uradim to ili odem tamo, mozda upoznam nekog zanimljivog, mozda mi se lepo nesto desi, ok, postaracu se da odem tamo.

Ja recimo dosta planiram, jer sam anksiozan i moram da drzim stvar pod kontrolom da se ne bi raspao. Evo primer, pozitivan primer:
Spremam se sa drustvom da idem an rostilj u prirodu, i sta se desava, ja znam da su oni neogranizovani i posto se nismo dovoljno temeljno dogovorili ja znam da nece poneti pola tih stvari koje su rekli da ce poneti, tako da ja sve te stvari spremim za svaki slucaj i bio sam potpuno u pravu, i zbog mog proracunavanja smo se lepo i smestili i sedeli, tako da je to samo jedan pozitivan primer, mada mislim da vecinom ima negativnih.

 

[Џорџи]

Bas naprotiv znam da vredim jer od starta dajem maximum i povlacim se s osmehom kako im to deluje pretece i ko ribe na suvom se koprcaju

 

[***Saint***]

Ne kazem ja da planiras sigurnu korist, nego vidis situacije moguce, moze da se desi to, to, i to, ako uradim to ili odem tamo, mozda upoznam nekog zanimljivog, mozda mi se lepo nesto desi, ok, postaracu se da odem tamo.

Ja recimo dosta planiram, jer sam anksiozan i moram da drzim stvar pod kontrolom da se ne bi raspao. Evo primer, pozitivan primer:
Spremam se sa drustvom da idem an rostilj u prirodu, i sta se desava, ja znam da su oni neogranizovani i posto se nismo dovoljno temeljno dogovorili ja znam da nece poneti pola tih stvari koje su rekli da ce poneti, tako da ja sve te stvari spremim za svaki slucaj i bio sam potpuno u pravu, i zbog mog proracunavanja smo se lepo i smestili i sedeli, tako da je to samo jedan pozitivan primer, mada mislim da vecinom ima negativnih.

znam šta hoćeš da kažeš i nisam ni ja mislila na sigurnu korist ili nešto, ja jednostavno ne mogu tako da planiram bilo šta unapred, imam glavobolje od toga. bez zezanja.
dakle, ok, dogovorim se s ljudima i sve (da se nadovežem na tvoj primer recimo) ali očekujem da oni misle na svoje obaveze, ja na svoje.
ne mogu ja da se dogovorim s nekim da ponesem ja ovo i ono, on to i to i na kraju da ja mislim umesto tog nekog 'za svaki slučaj'. to je već glavobolja.
i ni za koga to neću da radim, sem za svoje dete ako ga budem imala, dok je malo i neodgovorno.
nemam problem da improvizujem, tako da i ne planiram ni moguće situacije, moguće da mi prodje kroz glavu kao mogućnost, ali najčešće ne razmišljam o tome šta bi kada bi.
pa zamisli da sve isplaniraš u glavi i na kraju ništa ne krene po planu? opterećujuće. treba se opustiti i živeti. najbolje stvari se dese same od sebe, spontano.

 

[Lollol]

Ume da bude opterecujuce, i slazem se sa tobom, najbolje stvari se uglavnom desavaju spontano, mada ja razmisljam uvek, ako ovaj to ne ponese ili ne uradi on, moracemo da to i to uradimo, dodatne obaveze, dodatna razmisljanja i dileme, tako da smanjim mogucnost od dodatnih obaveza, gubljenja vremena isplaniram sta i kako, pa ako se desi, desi se, imam plan, ako se ne desi jos bolje.
To je prokletstvo ili blagoslov, zavisi kako ga gledas, za mene, manje-vise prokletstvo.

 

[gost 277161]

Verujem da to zavisi od vaznosti situacije u kojoj se covek nadje , ako je nesto veoma ozbiljno , svakako da se razmotre sve mogucnosti (jos kako)
A za ove osnovne stvari , kao sto je navedeno (relativno nebitne ) ... I don't give a damn

 

[Sally_Solomon]

Da li nekada kada radite nesto planirate unapred, tipa, sef zaposli nekog ko je manje kvalitetan od vas, a vi mislite da ce ga sef otpustiti za mesec-dva jer ne zadovoljava standarde i onda se recimo trudite da se pokazate u najboljem svetlu da bi ste dobili posao koji je i ovako i onako bio vama prvobitno namenjen (ne uticete nikako da tu osobu otpuste vec samo radite svoj posao)?

Napominjem da ovo ne vazi samo za gore navedeni primer, mogu biti i blazi primeri tipa, predlozite da odete u grad negde sa nekim drustvom, u neki kafic recimo, gde znate da izlazi vasa bivsa (ili cura koja vam se svidja) u nadi da cete uspostaviti kontakt sa njom ili nesto vise?

Verujem da ima mali milion ovakvih primera gde se isplanira unapred, i predvidi svaka moguca situacija, i onda se deluje trazeci svoju neku korist.

Zanima me sta je to, egoisticko planiranje ili bezazlena pojava, i koliko vas planira svoje postupke?

Pa ko jos ne planira nista u svom zivotu? Sta, kao zivim kako me voda nosi..bez plana, cilja
Sa druge strane ne mozes isplanirati sve kako zelis (kako bi to bilo opterecujuce- planirati svaki korak), jer nisi jedini faktor koji utice na sopstveni zivot..ali svakako si jedan od bitnih faktora

 

[tgdanijela]

Da li nekada kada radite nesto planirate unapred, tipa, sef zaposli nekog ko je manje kvalitetan od vas, a vi mislite da ce ga sef otpustiti za mesec-dva jer ne zadovoljava standarde i onda se recimo trudite da se pokazate u najboljem svetlu da bi ste dobili posao koji je i ovako i onako bio vama prvobitno namenjen (ne uticete nikako da tu osobu otpuste vec samo radite svoj posao)?

Napominjem da ovo ne vazi samo za gore navedeni primer, mogu biti i blazi primeri tipa, predlozite da odete u grad negde sa nekim drustvom, u neki kafic recimo, gde znate da izlazi vasa bivsa (ili cura koja vam se svidja) u nadi da cete uspostaviti kontakt sa njom ili nesto vise?

Verujem da ima mali milion ovakvih primera gde se isplanira unapred, i predvidi svaka moguca situacija, i onda se deluje trazeci svoju neku korist.

Zanima me sta je to, egoisticko planiranje ili bezazlena pojava, i koliko vas planira svoje postupke?

Da li se tema odnosi samo na 'planiranje' opisano u uvodnim postu ili na planiranje uopšte ... jer primjeri navedeni u uvodnom postu su nekulturni primjeri planiranja, kao precrtani iz španskih serija....
...u stvarnom životu planiranje je neophodno da bi se nešto uradilo ili recimo sagradilo ili recimo liječio i izliječio čovjek ... procedure su isplanirane..recimo kure hemoterapija tačno određenog redosljeda na tačno određeni dan ili 6.-mjesečna odn. 8.-mjesečna terapija kod TBC-a ili ..primjera je bezbroj ... planirati da završiš fakultet u roku, da daš ispite koji su predviđeni te godine ...neplaniranje je znak neodgovornosti, a zatim traženje svoje koristi ...