- Poruka
- 389.634
Naša planeta drugog dana avgusta ušla je u ekološki dug. To znači da smo do danas potrošili prirodne resurse koje ekosistemi planete Zemlje
mogu da obnove tokom cele godine i da živimo na račun budućih generacija. Srbija je u ekološkom dugu još od 8. jula.
Pre samo pola veka planeta nije bila u ekološkom dugu, a od tada iz godine u godinu trošimo sve više prirodnih resursa.
Emituje se više ugljen-dioksida u atmosferu nego što okeani i šume mogu da apsorbuju, šume se seku neplanski.
„Prirode ima sve manje, priroda je sve ranjivija, ne može da se obnavlja u onoj brzini i u onom kapacitetu u kome bi se obnavljala da je u punom obimu.
S druge strane mi više trošimo. Količina ekoloških usluga koje nam priroda pruža u smislu hrane, vode, izvora, sredstava za razvoj tehnologija i slično,
toga je sve manje i oni su u sve nestabilnijem stanju, a s druge strane naše potrebe za tim rastu“, objašnjava Boris Erg, direktor regionalne kancelarije za Evropu Međunarodna unija za zaštitu prirode.
Posledice su klimatske promene i sve češće vremenske nepogode, suše, šumski požari, poplave, gubitak staništa.
Naš region troši resurse brže nego što je svetski prosek i zakoračio je u ekološki dug ranije. Slovenija u aprilu, Crna Gora, Hrvatska, BiH u maju, Srbija 8. jula.
Ima načina da se manje zadužujemo
Svet bi mogao da smanji ekološki dug za 26 dana, kako je izračunato, tako što bi se povećao izvor električne energije s niskim učešćem ugljen-dioksida sa 39 na 75 odsto.
„Ukoliko za 50 odsto smanjimo bacanje hrane, odnosno njeno nenamensko korišćenje, mi taj dug možemo da produžimo za još 13 dana, a ukoliko prestanemo da sečemo šume i počnemo da radimo plansku sadnju možemo za 2,1 dan. Nije to malo“, navodi Aleksandra Ugarković.
Najbogatije zemlje najbrže troše prirodne resurse, a posledice trpe najsiromašnije zemlje. U ekološki dug su još u februaru ušli Katar i Luksemburg, u martu SAD, Kanada i Ujedinjeni Arapski Emirati, Evropska unija u maju.
link
