Pa ako nas dvoje to ne radimo, ko cje?
Imam ih cetvoro (2 decaka od 10 i dve devojcice od 8 godina) i muz puz i ja radimo svakim danom na tome da budemo sto kvalitetnije uz njih- da ih slusamo, znamo kako su, ali u isto vreme da postavimo neka jako jasna pravila ponasanja kojih se svi drzimo.
Pre par dana sam bas bila ponosna na to kako je cjerka objasnjavala drugarici zasto mora da ide kucji u 7, kad ona sme da ostane do 8 kad dodje do nje:
"Nemaju ni svi roditelji isto vreme spavanja. Moji mama i tata ostanu duze budni nego tvoji (a nas dvoje fakat spavamo jako malo, i lezemo jako kasno) pa onda ostane vremena i da se poigras sa njima, a tvoji moraju da spavaju pa moras i ti..."
Bitno mi je da razumeju zasto nesto smeju, a nesto ne smeju da rade i da se NIKAD ama bas NIKAD dragi i ja ne sporimo oko tih pravila pred njima.
A sto se vremena tice...
Srecjom, radim takav posao da mogu da si organizujem vreme kako ja hocju, a posto su u istoj smeni u skoli, onda mama i deca idu zajedno u skolu
. Tata radi kod kucje, i tu opet pokusavamo da napravimo neki raspored da bar jedno od nas dvoje bude uvek dostupno za raznorazne stvari, od pomocji uz domacji do problema sa drugarima (neverovatno je kako decacima ruke jos nisu otpale od silnih drugara koji udare jednog a onda upitaju drugog A Jel te boli? i sl) i sa njima samima...
Vikendima idemo u "istrazivanja", posecujemo parkove, muzeje, reke... sta nam padne na pamet, tako da da. Mislim da maksimum vremena koje mozemo da provedemo sa njima provodimo upravo sa njima..
POnosim se celom ekipom, sve sa muzom puzom koji nije menjao pelene nista manje od mene, niti imao manje posredovanja u raznoraznim sukobima u kucji.
Mislim da je sve stvar dobre organizacije, dogovora i timskog rada sa ciljem da decu pustis da se razviju kao celokupne i svoje licnosti, uz set pravila koja su jednostavna, jasna i glasna, od kojih nikada ne odstupamo ni pod kojim uslovima...
Toliko.
Pozdrav
Imam ih cetvoro (2 decaka od 10 i dve devojcice od 8 godina) i muz puz i ja radimo svakim danom na tome da budemo sto kvalitetnije uz njih- da ih slusamo, znamo kako su, ali u isto vreme da postavimo neka jako jasna pravila ponasanja kojih se svi drzimo.
Pre par dana sam bas bila ponosna na to kako je cjerka objasnjavala drugarici zasto mora da ide kucji u 7, kad ona sme da ostane do 8 kad dodje do nje:
"Nemaju ni svi roditelji isto vreme spavanja. Moji mama i tata ostanu duze budni nego tvoji (a nas dvoje fakat spavamo jako malo, i lezemo jako kasno) pa onda ostane vremena i da se poigras sa njima, a tvoji moraju da spavaju pa moras i ti..."
Bitno mi je da razumeju zasto nesto smeju, a nesto ne smeju da rade i da se NIKAD ama bas NIKAD dragi i ja ne sporimo oko tih pravila pred njima.
A sto se vremena tice...
Srecjom, radim takav posao da mogu da si organizujem vreme kako ja hocju, a posto su u istoj smeni u skoli, onda mama i deca idu zajedno u skolu
. Tata radi kod kucje, i tu opet pokusavamo da napravimo neki raspored da bar jedno od nas dvoje bude uvek dostupno za raznorazne stvari, od pomocji uz domacji do problema sa drugarima (neverovatno je kako decacima ruke jos nisu otpale od silnih drugara koji udare jednog a onda upitaju drugog A Jel te boli? i sl) i sa njima samima...Vikendima idemo u "istrazivanja", posecujemo parkove, muzeje, reke... sta nam padne na pamet, tako da da. Mislim da maksimum vremena koje mozemo da provedemo sa njima provodimo upravo sa njima..
POnosim se celom ekipom, sve sa muzom puzom koji nije menjao pelene nista manje od mene, niti imao manje posredovanja u raznoraznim sukobima u kucji.
Mislim da je sve stvar dobre organizacije, dogovora i timskog rada sa ciljem da decu pustis da se razviju kao celokupne i svoje licnosti, uz set pravila koja su jednostavna, jasna i glasna, od kojih nikada ne odstupamo ni pod kojim uslovima...
Toliko.
Pozdrav
