Дај, објасни шта хоћеш да кажеш.
Ово је из Флориновог текста такође
But what was known in Constantinople about the Vlachs? The earliest mention of the Vlachs in a Greek narrative source is the prescriptive hand-book conventionally known as the
Strategikon of Kekaumenos, which was most written during the reign of Michael Dukas (1071–1078), but after the death of Patriarch John Xiphilinos in August 1075. According to Kekaumenos,
in ancient times the Vlachs were called Dacians and Bessi, and he describes their migration from the northern parts of the Balkan Peninsula into cen-tral Greece.
Подвуци у тексту где то Флорин каже да су Власи (12-13 столеће) искључиво румунофони или италофони.
Не поричем ја постојање румунофоних Влаха далеко у прошлост и то у великом броју.
Чак сам сигуран да су овде пре Римљана.
Али од када се зову Власима (румунофоним) то не знам.
Смета ми само натезање доказа.
Имена етницитета се мењају, и има их више, али када су то постали не знам.
Просто в(В)лах има више значења и доказивати да сваки помен В(в)лаха означава румунофону или италофону групу је глупо, као и супротан случај да сваки помен влаха означава сточаре или планинце.
Добро си се држао док ниси Флорину приписао оно што он нигде није написао. Бар не у овом тексту.
Милојевић налази "Србе" од Атлантика до Пацифика.
Али које и какве?
Славофони сигурно нису.
Козаци су данас несумљиво Руси (вероватно туранског порекла имена).
Али то очигледно нису увек били.
Сасвим је јасно да су Козаци некада били искључиво кавкавска група, а не туранска или словенска.
И данас носе папаху, черкеску и шашку.
Термин Влах означава планинце, сточаре, могуће поклонике религијског култа, можда просто качаке и у дванаестом веку не може бити искључиво румунофона група.
Да јесте не би им се главне баје звале Слав и Борил.
По истој логици Akameros, Perbundos и Chatzon онда морају бити славофони само зато што су главне баје несрећних склабеноа из 6 и 7 столећа, што наравно нису(искључиво славофони)..
Да је средњевековна “српска држава Немањића“ уистину била српска (у данашњем смислу), не би данас певали о Краљевићу Марку и Милошу Војиновићу него о Милутину и Душану.
Да је средњевековна “српска држава Немањића“ уистину била српска (у данашњем смислу), не би им ударне песнице биле састављене од германских и туранских војника.
Да је средњевековна “српска држава Немањића“ уистину била српска (у данашњем смислу), не би се за полуроба-земљорадника користио термин србљин.
Када читаш старе извештаје онда их читај из њихове перспективе, која је временски јако удаљена од наше, а самим тим и садржајно тотално удаљена и померена.
Можда су данашњи Румуни само последњи идолопоклоници религијског Влашког култа, па су као такви и задржали то име.
Можда.