Pitanje u vezi lika iz romana M. Kapora "Foliranti"

[OrangeC]

Nedavno pročitah tu sjajnu magnetičnu knjigu, o mladosti autora i Beogradu krajem pedesetih godina ...


Ono, što me intrigira, je lik Mime Laševske. Predstavljena je vrlo uverljivo, ali da li je ona stvarni lik, ili samo romansirani lik neke druge osobe ?


U knjizi se spominje, da je njen otac bio bogat po predratnim merilima, čak se i navodi da su imali vilu u Senjačkoj ulici, na Senjaku ...


Da, li neko molim, zna nešto više o mojem pitanju ...

 

[Hambertova mlada]

Interesantan roman za tinejdžere.
Koliko znam, lik Mime Laševske je apsolutno izmišljen. Verovatno je u to vreme dosta Mima hodalo beogradskim ulicama. Momo Kapor je bio sarajevski student.

 

[moonja..]

Gde je Momo završio Akademiju, u Sa ili Bg? Mislim da je u Bg, ali nisam siguran.

Sećam se imena lika, ali se romana sada uopšte ne sećam tačno, čitao sam ga sa 13-14 godina

 

[Hambertova mlada]

Takođe u tim godinama.

Završio je likovnu u Sarajevu.

 

[Rayela]

Interesantan roman za tinejdžere.
Koliko znam, lik Mime Laševske je apsolutno izmišljen. Verovatno je u to vreme dosta Mima hodalo beogradskim ulicama. Momo Kapor je bio sarajevski student.

Pa kako je on Izbosne mogao da poznaje nekakve devojke sa Senjaka?
A i zasto je to sve vazno?
Likovi i likinje iz romana obicno su fiktivni, ja nikada nisam razmisljala da li je postojale stvarna Ana Karenjina ili Ema Bovari.
a knjige sa naslovom " Foliranti" nikada ne bih ni citala.
Koga stvarno zanima taj Senjak i vreme WWII preprocujem toplo S.Selenica jer je on ipak svedok i vremena i dogadjaja, i nije se dvoumuo
da li ce biti slikar, knjizevnik ili muzicar ili clan Akademije nauka i umetnosti u Republici Srpskoj.

 

[moonja..]

Ipak sam u pravu
https://sr.wikipedia.org/sr/Момо_Капор

По матурирању Капор се одлучује за студије сликарства. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића са просечном оценом 9,9.[

 

[Hambertova mlada]

Ha, bila sam ubeđena da je u Sarajevu.

A što se tiče likova, oni su nekad stvarni, nekad ne, ali se za njih svakako ne treba vezivati.
A ko bi ga i čitao kao odrasla osoba? Pročitah 5 njegovih knjiga u sedmom razredu, to je tada bilo super zabavno.

 

[Rayela]

Ha, bila sam ubeđena da je u Sarajevu.

A što se tiče likova, oni su nekad stvarni, nekad ne, ali se za njih svakako ne treba vezivati.
A ko bi ga i čitao kao odrasla osoba? Pročitah 5 njegovih knjiga u sedmom razredu, to je tada bilo super zabavno.

Ma svrseno je nevazno gde je ko studirao u bivsoj Jugoslaviji. On jeste iz Sarajeva, njehova je biografija prilicno zamumuljena i zatutuljena,
ja nisam citala nijednu njegovu knjigu, a tako ce i ostati.

 

[OrangeC]

a knjige sa naslovom " Foliranti" nikada ne bih ni citala.

To ti je jako mudra odluka, dobra i za tebe i za knjige, iako nisu živa bića. Ti nemaš senzibliteta, pa ih se kloni najbolje


Što se tiče, toga da li je roman dobar za tinejdžere, u ovim čudnim vremenima to nije 100 % tačno, jer zavisi od osobe

Neko je na nivou debila (bez derogativne implikacije) i sa 5 i sa 20 i sa 55 godina. Neko vrlo rano čita i razume knjige i emocije koje nose. Neko postepeno sazreva i čita na suštinski način tek sa 30 recimo. Neko je vrlo pametan, ali ne bvoli knjige, više voli fiziku, hemiju. Moje mišljenja je da ovo nije knjiga za tinejdžere, nego zrele osobe, ali naravno svako ima pravo da misli šta hoće


Da, Mima Laševska je sublimacija, više devojaka piščeve mladosti uz neka svojstva koja joj je on dodao. Kako sjajna knjiga, iako nema ni 250 strana, sadrži ogromno bogatstvo u sebi. Kako se tada živelo i kako je ljudska istorija i društvo paradoksalno. Sjajna, sjajna knjiga koja mnogo tera na razmišljanje

 

[Hambertova mlada]

Ja sam govorila iz sopstvene perspektive. Da mi je u toj dobi bila omiljena knjiga, jeste, volela sam njenu iskrenost i jednostavan jezik. Da li sam smatrala da sadrži neko bogatstvo u sebi u smislu jezika i prikazivanja ljudske istorije i društva? Nisam. Bila je to zabava. Čak ni kod ''Zoe'' koja je trebala da ima snažnu temu, Kapor nije odmakao dalje od prosečnosti.
Opet, to je samo moje mišljenje. Tinejdžera ne izjednačavam sa debilom, jednostavno mi je za taj uzrast.
Orange, tebi bi se svidele pozitivne kritike Igora Mandića na Kaporovu prozu. Izuzetno su se međusobno cenili.

I sad mogu da pročitam koji Kaporov redak i da se zabavim. Što bi rekli, neka vrsta guilty pleasure.

 

[milkokv]

citao sam bas odavno zelena coja montenegra od kapora, secam se da se na pocetku knjige prepucavaju srbin i musliman, musliman kaze srbinu kako su ih turci skinuli sa drveta a ovaj ce ti njemu isto nesto tako uvredljivo itd.to mi je kao neka trauma iz detinjstva, to i spica za zam.Stvari koje su mi ostale u glavi i koje su toliko toliko toksicne da mozak nazalost nije u stanju da ih izbaci.I jebeni dobrilo nenadic je isto u tom rangu, autor kultnog romana dorotej.citao sam neki intervju sa njim u kome on kao treba da kaze nesto pametno da otvori ljudima oci i on kaze kako se sad uopste ne zivi tako lose, u njegovo vreme obicna sveska je bila pravo bogatstvo tako da on nije imao gde da pise a sad mladi zive u doba tehnologije kad postoje svi ti komjuteri.znaci dobrilo kaze da trebamo da budemo zadovoljni,zbog kompjutera izgleda.dobro nije uporedio sa zivotom u drevnom egiptu kad su ljudi morali da grade piramide a nisu imali kranove kao mi danas.jebeni debil

 

[loš đak Boža]

Verovatno se radi o nekom ko je zaista postojao ali kome je Momo dao karakteristike koje inače daje ženama, određenu nedostičnost, čežnju i želju. Nešto je pričao o svojim likovima u jednom intervjuu. To Kaporu i obezbeđuje jednu univerzalnost jer su ideali i njihove personifikacije besmrtne.

 

[Милунка Савић]

Момо Капор је одличан писац, и још бољи сликар, на жалост, у неким круговима неправедно потцењен...

Код већине писаца, што потврђујем и из личнога искуства, ликови и радња у делима недокументарним, тзв. " fiction", су највећим делом пишчева конструкција, литерарна надоградња оних из тзв. "стварнога живота", узето мало од једнога, мало од другога, па комбиновано, и обрађено пишчевом маштом...

Писац некада, ради својеврсне посвете некој особи из стварнога живота да само име, или презиме, док друге особине придода од неке друге, и тако редом...
Једна од личности из тога стварног живота, од које је узео поједине елементе за своје ликове, свакако је и Милица - Мима Гаванска, коју Капор помиње више пута у интервјуима и текстовима, као једну од запаженијих београдских девојака педесетих година прошлога века, која је "жарила и палила" својом појавом, изгледом, и карактером... Његовим речима баш: „Мима Гаванска најлепша и најотменија Београђанка педесетих година прошлог века...“.

Занимљиво је да сам ја сам имала прилике да баш ту жену упознам лично доста касније, већ у њеним зрелим годинама, као колегиницу моје маме у Хемијској школи на бановом Брду, где је такође предавала технологију, и сродне предмете. Како је и становала близу нас (у Челопечкој улици), често су једна другу возиле на посао. Мима је била заклети поклоник „бубе“, и променила их је неколико... А возила је оштро и агресивно, каткад као на релију, запамтила сам неколико вратоломних вожњи из детињства и ране младости, кад би се погодило да се и ја нађем с њима у колима... Разедена, без деце, али је била вољена и особена тетка деци своје сестре.
Волела је пуно животиње, и увек држала мачке и кучиће... Сећам се једне епизоде, кад је телефонирала да јави како тога дана не може да дође у школу, јер јој се „порађа Дуња“ – керуша.

 

[Rayela]

Verovatno se radi o nekom ko je zaista postojao ali kome je Momo dao karakteristike koje inače daje ženama, određenu nedostičnost, čežnju i želju. Nešto je pričao o svojim likovima u jednom intervjuu. To Kaporu i obezbeđuje jednu univerzalnost jer su ideali i njihove personifikacije besmrtne.

Da, bas tako, a vidim da tinejdzeri cekaju u redu ispred knjizara u nadi da ce se dokopotai neke njegove knjige

 

[loš đak Boža]

Da, bas tako, a vidim da tinejdzeri cekaju u redu ispred knjizara u nadi da ce se dokopotai neke njegove knjige

Verovala ili ne, Kapor je čitan u ovo vreme nečitanja, i to pogotovo od mlađih ljudi. Lepe su njegove misli o ljubavi prijateljstvu i Beogradu. Češće čujem njegove citate nego nekih nadobudnih lelemudana kao što su Tišma i Kiš. Kapor je novinar ima taj pitak, lagan pripovedački stil u koji umeće životne istine prijemčive jednom malom običnom čoveku, neopterećenom velikim društvenim zbivanjima i dekonstrukcijama sistema. Sličan je Dušku Radoviću, nešto opširniji od njega, ali životan, dubok, urban, blago ironičan, prilagođen ličnosti koja već ima neko životno iskustvo ali u kome životne okolnosti još nisu uništile životni idealizam.

Ti svojim stavom nećeš naškoditi Momi, ali će nepoznavanje Kaporovih dela sasvim sigurno osiromaštiti tvoj život.

 

[Hambertova mlada]

Tisma i Kis nadobudni lelemudi?! Sta sam procitala uravo?!
Pa ne mozemo svi piti knjige na slamcicu!
Jeste, ima lagan, pitak pripovedacki stil prilagodjen malom coveku, samo steta sto ga mali covek ne preraste cesto. Budimo objektivni!

p.s. izvinjavam se na sisanoj latinici, na laptopu sam.

 

[loš đak Boža]

Tisma i Kis nadobudni lelemudi?! Sta sam procitala uravo?!
Pa ne mozemo svi piti knjige na slamcicu!
Jeste, ima lagan, pitak pripovedacki stil prilagodjen malom coveku, samo steta sto ga mali covek ne preraste cesto. Budimo objektivni!

p.s. izvinjavam se na sisanoj latinici, na laptopu sam.

Što bi značili prerasti? Kakav bi to mentalni sklop trebao da razvije čovek po tvom mišljenju da bi bio zreo? Da li je književni ukus isključivo merilo (ili makar relativno) nečije zrelosti?
Kad čitam ljude koji pišu o tzv sazrevanju uvek se zapitam šta im je u glavi. Kakve su im to podsvesne komande roditelji ubacili u detinjstvu.

 

[Hambertova mlada]

Pazi, to ti je isto kao da si nastavio da proizvodis drvene tockove. Okej, tocak je koristan izum i dok je bio drven sluzio je odlicno, ali hajde sad da predjemo na gumu, bice nam lakse.
Tako ti je i u evoluciji knjizevnog ukusa. Necu se sad kleti u ''Hajduke'' koje sam obozavala u petom razredu, ne sporim njihov znacaj, volim ih ali ih ostavljam detinjstvu. Isto tako Kapora ostavljam ranom tinejdzerskom periodu, kao i prvog momka. Ponavljam, Kapor jeste zabavan, pise jednostavno, zato ga i citaju izmedju dva dnevnika ''razna gospoda'', ali nije knjizevna velicina.
Malo ljudi zna da je on toga bio svestan, zato je nastavljao da radi ono sto najbolje ume. Patio je ceo zivot za NIN-ovom nagradom, bilo mu je izuzetno vazno da je dobije, hteo je da ga pamte po necem vecem. On to jednostavno nije dostigao.

 

[Dragoljub69]

Ja sem Beleški jedne Ane i nekoliko dopola pročitanih kolumni (za cele nisam imao stomak i alergene),
drugo nisam čitao...Inače je lično bio dosta bosanski narcisoidan-ko razume-razume...Ybg...
Razumite-nacionalizam mi poderotina na mojoj biografiji ljudske civilizacije,skoro kao religije...

 

[Hambertova mlada]

Evo sta sam ja procitala, da ne bude da pricam bez podloge. Dakle:
- Foliranti
- Zoe
- Beleske jedne Ane
- Hej, nisam ti to pricala
- Od sedam do tri
- Una

 

[Borac za prava zivotinja]

„Beleške jedne Ane“, „Provincijalac“ i naročito „Foliranti“ bile su top 3 knjige u leksikonima moje generacije. I ja sam ih volela – sve dok nisam, u 16-oj, upoznala Kapora. Ništa od senzibiliteta „urbanog pisca“ tom prilikom nisam osetila. Naprotiv. Nadalje mi je njegov kompletan opus delovao folirantski, barem po pitanju pokušaja dočaravanja urbanosti.
(Naravoučenije: ne valja lično upoznati pisce.)
Kada sam, mnogo kasnije, pročitala nešto što se zove „Konte“, zaključila sam da je Kapor jedan od onih pisaca koji se vremenom istroše.

Tako da: prosečan, katkad i lošiji od toga.

 

[loš đak Boža]

Ruku na srce, ja ovde osim napada na Kapora kao čoveka ne vidim ni jednu vredniju kritiku njegovog dela. Neki su očito odlučili da zaključe sa Kaporom kad su izašli iz puberteta i to je ok, ali što se tiče njegovog kasnijeg opusa koji obuhvata i njegove zapise kao 011 i 011- Blokada očito je da ih ne zanima. Što se tiče njegove patnje što nije dobio NIN-ovu nagradu dovoljno govori što dolazi od izvora koji ne zna ni gde je Kapor završio Likovnu akademiju što je nešto poznato iz opšteg obrazovanja.
O idiotizmu da je Kapor bio nacionalista ne vredi trošiti reči. voleo bih da vidim taj nacionalistički diskurs u njegovim delima.

 

[Hambertova mlada]

Opšte obrazovanje mesto univerziteta? Ma daj! Samo sam mislila da je isto kao mesto rođenja, nisam navela Kembridž.
Ko zna nešto o Kaporovom životu, zna da je to za NIN-ovu apsolutno tačna informacija.

 

[loš đak Boža]

Opšte obrazovanje mesto univerziteta? Ma daj! Samo sam mislila da je isto kao mesto rođenja, nisam navela Kembridž.
Ko zna nešto o Kaporovom životu, zna da je to za NIN-ovu apsolutno tačna informacija.

Znači: ti znaš nešto o Kaporovom životu, i znaš da je to istina

 

[Hambertova mlada]

Da si pročitao nešto drugo sem mesta studiranja na Wikipediji znao bi i ti. Uostalom, što bi rekao jedan pametan mladić, to su sve paraliterarne stvari, mogu biti zanimljive ali dela su ta koja treba da govore za sebe.