Branko M. Jovanović - Majstor zauvek

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.620
Dočeka ih starina. Stasit, grube šake, šajkača i osmeh. Blag pogled iz čvrstog lica, kao dobrodošlica grupi ljudi, od toga da mu budu sinovi, do unuka. Neki se prvi put videli pri dolasku. Bez obzira na godine, svi spremni da se ogledaju u preferansu. Inteligentna igra, upoznaće se.

Dve brvnare. Jedna za kartanje, druga za noćenje. Turnir će trajati tri dana. Trošak se deli ravnopravno. Igra se za slavu. Dogovor je da pobednik, cele naredne godine, bude oslovljavan sa: „Gde si majstore?!“

Unuk domaćinovog starijeg brata je organizator. Deda strica gleda očima u kojima se ogledaju najlepše uspomene deteta koje je do škole živelo uz dedu i njegovog brata, a zauzvrat dobija toplinu u pogledu koju pamti.

Želja je da takmičenje bude pošteno sportsko i da se druženje pretvori u tradiciju. Dogovor je da organizator bude neka vrsta sudije. Imao je dozvolu da presudi ko je u pravu, kad dođe do prepirke tokom partije, taman i da greši, da bi ikad završili. Divna igra. Kao stvorena za uživanje i svađu.

Brzo su se organizovali. Devet igrača, koji se po partijama i rasporedu menjaju za tri stola prekrivena čojom. Dvojica koji više vole da kuvaju su kao „dve Kosovke devojke“. Poje i hrane sve. Svako je posle neke partije ranjen.

Partije se ređaju. Vreme brzo prolazi ali i traje. Zatraje se do četiri ujutru. Kartanje počinje oko devet. Plan mora da se poštuje. Deda svraća, sedne, gleda i uživa. Puna kuća. Pomaže u pripremanju hrane. Tu je, a neprimetan.

Jak u preferansu je lik, prvi put u ovom selu. Živi trista kilometara dalje. Drug organizatora. Čovek koji je svašta prošao i teško plaćao svoju narav. Opasan analizator i težak u prihvatanju da je neko objektivniji od njega ili da zna nešto što on nije doživeo ili naučio kroz buran život. Na bilo kakvo „pametovanje“ bi u momentu udario kontru.

Organizator ustaje oko sedam. Mora prvi, red je. Čeka ga iznenađenje. Kafa i pečena jaja. Debeli bradonja mu kaže da nije spavao. Kad su krenuli na spavanje, svi popadali u krevete, a on je otišao do bunara. Goreo je od rakije i hteo da se „razladi“. Šumadija, ravno, selo razuđeno, šume koliko hoćeš, tišina da čuješ otkucaje srca. Dok se kupao na bunaru čuo svađu i prepoznao dedin glas. Otrčao iza brvnare, uleteo u štalu. Deda se okrenu i upita ga:

„Kaži sine.“
„Mislio sam da se svađate sa nekim.“
„Ma jok. To se ja iz’utra svađam sa svinjama da posle s narodom budem dobar.“
 

Back
Top