PISMO PRINCEZE...

Vazno te u meni nema!
Snaznije nego kad si tu!
Gorcina skuplja bore.
Grcim se u snu.
Govorim sebi, mudro, da se vratim,
da zivim tebe manje,
al' ne slusam,
da setim se kako se pati,
da trazim pokajanje...
Otvaram vrata. Virim.
Ceznja mi razdire grudi,
moje su puti slabe,
o padni i ti, i ljubljeno nejak budi!
Zagrli me smehom.
Razotkri me svojom tajnom,
ogoli iskonskim grehom,
ucini blistavom, sjajnom...za tren.
Rastrgnut impulsom ljudi,
zavezi svoje zeljne ruke
i skupi svoje ogromne grudi,
ne tezaj sobom tudje muke.
Sputaj svoj nemir,
u nestvaran zabasaj kut,
pokazacu ti zvezde i nebo i svemir,
posucu vodu, za srecu, pred put...
U misao sam ti se usekla,
tu nekad pustos je bila,
vracara te je u snu urekla,
mene je u tvom snu snila.
Zato hodas po ivici.
Trazis odmor za uzglavlje.
U postelji kao u areni,
polazes glavu u celjusti lavlje.
I predajes se dok te ljubim.
Dok klizim niz tvoje telo,
zelis da nikad ne prestanem...
Mirisljave svece slute na opelo.
Sahranjujes neveru, budi se iskra u srcu,
ostaje samo krvav trag kamena
i kao ozivelom mrcu
duh tvoj treperi vrelije od plamena...
Svud okolo je dim.
Puzeci po meni biras dojku belju,
i tako cudno mrtav a ziv,
izmedju palca i kaziprsta, ljubomorno cuvas zelju.
I opet svoju tajnu krijes.
I san ti je modar,
gleda te lice osedelo,
plocnikom mojim hodas bodar,
i svaki korak ko poljubac ti je predjelo.
Stara ceznja te budi,
koraci tvoji odzvanjaju,
i ne znam dal' ti si?
Ili cu ja da poludim?
Ovo je razbludna noc.
Noc za milovanja.
Zena u meni je moc,
ti si moj tren, moj dah, moja sanja!
 
Ti si svaka kombinacija
brojeva. zivot.
Zelim da shvatim liniju
oblik senku po-
kret. Ti ispunjavas a ja primam.
Tvoja rec tece celim
prostorom i dopire do mojih celija
koje su moje zvezde i odlazi do
tvojih koje su moja svetlost.
 
Poklopili smo tijela
kao kazaljke na satu
ponoc je...
Pokusavas mi biti bliza
pokusavam biti dublji
vise od ove rijeci
vise od svake misli
na ledjima kornjace
trazimo karavane
i nismo sinovi pustinje
mada oci nase ne vide
od pjeska ove istine
suhe i skrte
nase su i pustinje
nase su kolijevke prazne
nase su ekstaze
danima udaljene
nama su kise plodne
nesudjene i ne kvase
se pupoljci na vratu
samo suha rijec
umotana u olovo
i grudi tvoje nisu
dine koje cu osvajati
koje ce vjetar raznositi
po mojim rukama oblikovati...
Poklopili smo tijela
kao kazaljke na satu
ponoc je...
 
ovo mi spada ovde. to je iz jedne skoro izasle zbirke, prvenac

Dragana Vucicevic - SAN

Prvi put u staroj koncertnoj sali
Provincijskog Doma kulture
Prilazim starom kalviru.
Ja, Mesecarka u
Teledirigovanom snu.
Buljim, s izrazom neverice.
U prasnjave dirke masnoga sjaja
Umerenom hipohondrijom vodjena
Izbegavam da dotaknem niz otisaka
Od bezbroj ruku koje ga se doticase
Ne zelim da budem jedna od
Kraljevski podizem glavu
I citam natpis: Zvezda je rodjena.
Vracam poklopac na mesto.
Polako isetavam iz ove price.
Ne zelim da sviram pred sivma.
Neko bi mogao da shvati da ne umem.
Ne mogu da vezbam nocu, punoj mirisa
Od nesanice omamljena
Dok svi spavaju
Uljuljakani i ususkani
Zagrljeni ko teletabisi
Ako pritisnem pogresnu dirku
Probudicu se
Vise i ne mogu da sviram Mocarta
Nisam dovoljno vezbala.
Mozda bih pokusala sa lakim
Bahovim menuetom
Samo Bah, uzdizanje i spustanje
U ritmu disanja.
Ne remeti san
Samo Bah vodjen logikom
Redjanja usamljenih nota
U nizu po numerickim pravilima.
Tvore sklad potpune harmonije.
Svaka sledeca nota
Ima svoje meto u povesti anticipacije
U tacno utvrdjenom vremenu
Svaka nota ima i boju i oblik.
Ako pritisnem pogresnu dirku
Izazvacu efekat leptira.
Nisam dovoljno vezbala.
Ruga mi se dobro temperovani klavir
Svojim muklim ehom podize prasinu
Dobro temperovani klavir
Pandan dobro temperovanom zivotu
Sveska jedan
Sveska dva
Svaki novi dan
Je pocetak novog opusa
 
Deep Purple YOU FOOL NO ONE lyrics
You fool no one, waiting to see if I'm gone.
So hard to see you are taking your chances with me.
If I find you with some other man
you know what I'm gonna do.
Better run if you see me comin', ah.

Soon you will fall, making mistakes like before.
When you tell me lies I can see by the look in your eyes.
If you think you're gonna take me for granted,
chasin' round with all you see,
gonna make you live to regret it, ah.

You fool no one, waiting to see if I'm gone.
So clear to see you've had all your chances with me.
You thought that you could take me for granted
but I couldn't take it no more.
Better run when you see me comin, ah.

- Ritchie Blackmore, David Coverdale, Jon Lord & Ian Paice
 
Potrebno mi je mnogo sunca,

i to i noću, jedno da me susreće,

jedno da zamnom svetlost baca,

u ponoru jedno dubokom,

jedno da nosim u ruci

kad od jada ne vidim prst pred sobom.



Potrebno mi je mnogo nežnosti,

i to svakog dana, i mnogo od milošte reći:

potrebno mi je primirje

između srca i sećanja

između neba

i bola koji pred njim kleči.



Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena

lica mnoga,

i to svakog trena,

potreban mi prijatelj i to što veći,

potrebni su mi mostovi viseći

preko mržnje,

preko nesporazuma nepremostivoga.


 
Ovo su ti usne
Koje vracam
Tvome vratu

Ovo mi je mesecina
Koju skidam
Sa ramena tvojih

Izgubili smo se
U nepreglednim sumama
Nasega sastanka

U dlanovima mojim
Zalaze i svicu
Jabucice tvoje

U grlu tvome
Pale se i gase
Zvezde moje plahe

Pronasli smo se
Na zlatnoj visoravni
Daleko u nama
 
U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,jer na tvom licu nema granice gde bi poceo tvoj osmjeh al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovde,isto kao i tvoja rec,od koje nikad ne cujem prvi slog i nikad da prestanem slusati ono sto govoris,jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak,jer mi se cini da si bila ovde celog zivota,s tim vecnim glasom, s tim stalnim pogledom,s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.
 
Nedavno sam u snu doziveo
da su se nase sene ponovo srele
i nasa je ljubav bila kao i nekada.
Zasto su, draga, nasa tela rastavljena
a nase sene srecne?
Zar ne bi bilo bolje da i u zivotu
dolazis tako blaga u susret meni
kao i u zivotu mog sna.
Od boli! Mi smo dva ljubavnika
koji se vole kad sanjaju,
a stvarnost je puna mrznje.
Treba se cuvati kula u vazduhu i snova,
ali oni su ponekad mudriji od nas ljudi.
 
isecak od sjenkjevica

eh sad, ovo je isecak iz knjige zivot bez dogme od henrika sjenkjevica i on je svojevremeno bio veoma uspesan u svom poslu pa je cak dobio i nobelovu nagradu 1905 za roman qou vadis...elem pre ove scene stvari stoje ovako, gospodin leon se premislja da li da zaprosi gospodicu anjelku, a gospodin juzef lukomski, inace poljak nastanjen u rimu, veoma pati za svojom domovinom i nikako ne zeli da se ozeni italijankom ali na svoju srecu upoznao je dve poljakinje, majku i cerku, koje su pristigle u rim cisto da bi malo videle sveta, on im se ponudio kao vodic i posle nedelju dana intezivnog druzenja zaprosio je cerku i ona je pristala, razlika u godinama je otpr. dvadesetak...dakle sad leon i buduci mladozenja gosn, juzef setaju rimom i pocinje...
„(..) -kako? posle nedelju dana?
- da, jer su se one vracale u firencu.
- u svakom slucaju spadate u ljude koji ne premisljaju mnogo.
- da je to bilo u mojoj zemlji, nesumnjivo bi trajalo duze, ali ovde sam ja, gospodine, imao zelju da joj ljubim ruke samo zato sto je poljakinja...
- da, ali brak je takav prelom u zivotu..
- jeste, ali sta sam ja bolje mogao da izmislim za dve ili tri nedelje, umesto za nedelju? donekle sam se kolebao, priznajem, malo mi je neprijatno da o tome govorim...u nasoj porodici postoji nasledno gluvilo, ded u starim godinama nije cuo nista, otac je ogluveo u cetrdesetoj godini zivota...moze s tim da se zivi, ali u svakom slucaju to je tezak nedostatak, narocito za najblize, jer gluhi postaju nestrpljivi, lomio sam se, treba li da vezuje zivot ovakvoj devojci covek kome verovatno preti ovaj nedostatak - i s kojim zivot moze da bude tezak...
tek sad sam zapazio da lukomski u izrazu ociju, u pokretima glave,u nacinu na kojij slusa kad mu se govori , ima nesto sto obicno imaju gluhi ljudi. jos je odlicno cuo, ali ocigledno se stalno kontrolisao da mu sluh ne slabi.
pokusavao sam da ga umirim, ali on mi rece:
- i ja sam isto mislio. nema smisla zbog opasnosti, samo verovatnih, kvariti zivot sebi i drugima. u italiji se javlja kolera, a glupo bi bilo da se nijedan talijan ne zeni zato sto bi mogao umreti od kolere i ostavitri nezbrinutu zenu i decu. uostalom, ucinio sam sto sam bio duzan. rekao sam najpre gospodici vandi da je volim, da bih dao zivot da bude moja, ali da postoji smetnja takva i takva! i znate sta mi je odgovorila? rekla je ovako :“ kad ne budem mogla da vam kazem da vas volim, ja cu vam pisati“. to nije proslo bez suza, ali sat kasnije vec smo se smejali zbog straha i ja sam namerno glumio da sam gluh, samo da bih je primorao da napise: v o l i m (...)“

knjiga je inace odlicna, pa preporucujem svakom da je procita
pozdravcic, ana :wink:
 
Kako bih voleo znati
Izgledaš li srecno
Princezice moja
Kad te jesen zanjiše na rukama
Kad u oku oblaka vidiš odsjaj
I kad se prestaneš muciti
Sa tajnama života

Kako bih ljubavnice moja
rado s tobom otvorio vrata
i otišo

Zaboravio na život
...na ljubav
Na potonule brodove

Kako bih ja Ljubavi
...tugo moja
Skinuo sve brojeve godina
Izbrisao datume

Da naša ljubav bude primer
Deci koja dolaze...
 
Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.
 
Hodas citavu vecnost
Po svom licnom beskraju
Od glave do pete i natrag

Obasjavas sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja

Pred smiraj pustas svoje senke
Da se izduze da se udalje
Da stvaraju cuda i pokor
I sebi da se klanjaju

U zenitu svodis senke
Na njihovu pravu meru
Ucish ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu

Hodash ovuda i dan-danas
Ali se od senki ne vidis

Vasko Popa
 


Spiram te sa kože,

Sa minulih leta,

Miris hladnog limuna,

Zelen martovski prhut,

Iskašljavam te,

Talog ispod jezika,

Vreo šljunak u krvi,

Ljustim te sa nokata

Oštrim nožem kajačem

Nema te, nema te,

Nema te.

Reči te se odriču i

u laž me ušuškuju,

Nisi postojao

sem u pesmama, nisi

postojao ni toliko

da bi se pomirili

sa iščeznućem,

Istresam te iz džepova

starih košulja,

Stružem te okom

sa fotografija

Stresam te sa kose,

Davni prosinački sneg,

Proklinjem pesme

u kojima stanuješ,

jedeš, spavaš, umivaš se,

Sve bih ti oprostila

samo da te ima,

Da ima krvi u tebi.

Srce od najfinijeg drveta

izvajala bih i pod rebra

ti ga sakrila,

More bih ti u san

donosila.

Vetrovi bi ti bili pokorni,

Kišama bih te uspavljivala,

Samo da te ima

imalo izvan reči,

Samo da postojiš.

Kako ćeš i ovu

Molitvu čitati

Ako te nema

Ako uporno tvrdiš

Da te nema,

Da sam te

izmislila.


 
Cekala sam tvoj glas
da me preplavi i udavi.
Kad tvoje reci me sustignu
da sve prevagne jedan tas,
kad se skazaljka konacno zaustavi.


Hocu li cuti ga negde
kad sklopim oci
glave pune sunca
kad za trenutak zavaram svest.
Hoce li sudbina poloziti karte
i spustiti svoj borbeni mac,
pred moje noge
Zeljne odmora.

Kazi mi Gospode
Koliko jos miliona godina
proci mora,
da Covek se uspravi
i postane dostojan ljudskoga stvora.

Mogu li ja
i moze li iko
da prati samoga sebe
kroz neprestane
udare srce
a da nijednog trenutka
ne izrekne
konacnu presudu Sebi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top