PISMO PRINCEZE...

"Sa svojom dusom, punom zara,
Sa svojim burnim prohtevima,
O zene Severa, pred svima
Ona se odnekud stvara,
Mimo svih pravila sveta,
jureci, zustra, neoprezna,
k'o nezakonita planeta
U utvrdjenom krugu zvezda."
 
Neko drugo more
jutrom ti osviće pod
oknima.

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlanu prinosi.

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zeni
ogleda.

Neko drugo uvo iz
sna tvoga,
muziku za svoje uvo
izbira.

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotiče.

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane.
 
OSLOBODI ME SVIH SUMNJI!
NECU DA OSECAM GORCINU PELINA!
UDJI U MENE OTVORENA SRCA,
I NEK NAS PREPLAVI TALAS ZUDNJI,
NEK DUSU RASPRSNE MILINA...
POTPIRI ZISKU KOJA STIDLJIVO VRCA!

KAZI MI DA SAM TVOJA JEDINA!
TVOJA BIT I POSTOJANJE...
LAZI ME...ne nemoj...VESTO KAO STO ZNAS,
NE DOZVOLI DA SMRZNE ME SLUTNJA LEDENA,
STAVI RUKU NA CRNO...SVOJE JANJE.
NE SKRIVAJ TAKO VESTO TO...STO ZNAM TOLIKO IMAS DA DAS!

BUDI MOJ PRINC IZ MASTE,
BUDI MOJE JACE JA...I NAPRAVI BAJKU ZA OBOJE...
CAROLIJU UDENI U SVOJE SRCE PRVO
I UDAHNI OPOJNE MIRISE TE CUDESNE BASTE,
PA PODELI DAH SVOJ VRELI NADVOJE,
KO GOD ZA GODOM STO, NERAZDVOJNO, KRUGOVIMA GOLIM DELI DRVO...

UCINI DA IMAMO SOPSTVENI SVET!
U POGLEDU, U RECI, U CUTNJI...
NEK ZA TREN KO VECNOST PORASTEMO DO SVEMIRA!
POKLONI MI SEBE, U NAJLEPSI SPLET
UTKAJ, STO SRECA I MOZDA PAR LJUTNJI,
UTKAJ MI SVOJE SRCE OD NEMIRA...
 
Čuj, plače mesec mlad i žut.
Slušaj me draga poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog žutog.

Pevaće Ti: da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad Te noću srce zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah niko nema časti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli:

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
 
Pece ta rana.
Njome, i samo njome,
sve dublje ziva.

O, sta je ujed,
otrov tvoj, zmijo, sta,
samoj sebi
kad izlucim se u sican.

Pazite,
cudno sam vicna:
jed, pelen li mi od vas,
ili mana;
Mrtva od vase ruke,
ili ziva,-
ne zaceli se,
ne ozledi ova rana.

Zagorca vas med,
cemer zasladi;
potvora pravo moje srce
tim dublje nagradi;-
udrite,
nisam kriva.
 
Vi znate sta je to sto je mene progutalo. I posto nema nikakve nade , a u vasim ocima sam nula, zato i govorim otvoreno: svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zasto i kako vas volim- ne znam. Znate, vi mozda uopste i niste lepi? Zamislite , ja uopste i ne znam da li ste vi lepi ili ne? Cak ni u licu? Srce vam, sigurno, nije dobro, a da vam um nije plemenit- i to je vrlo verovatno. (...) Znate li da cu vas jednog dana ubiti? Necu vas ubiti zbog toga sto cu prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto cu vas ubiti jer me neki put nesto vuce da vas pojedem.
 
Hoću na jednome svečanom opelu
Da sahranim ono što prošlošću zovu.
I da ti donesem tada dušu novu,
Bez ijedne pege negdašnje - svu belu.

I hoću da onog časa, kad na mene
Padnu kose tvoje i poljubac jedan,
Budem kao nekad bezazlen i čedan,
Da prvi put poznam čar ljubljene žene;

I da sav u tvojoj beskonačnoj moći,
Očaran, bez svega što me davno guši,
Osećam pod sjajem ove prve noći
Kako se u mojoj obnovljenoj duši,

Uz veselu pesmu razdraganih gnezda,
Dok šušti topola i miriše lipa
I radosno nebo mesečinu sipa,
Tajanstveno rađa novo jato zvezda...
 
sanjam
tragove u snegu
cistom ko detinje suze
sanjam
nevinost prvih grehova
crvene jagode prezrele
na tvojoj usni
belinu koze u mraku
sanjam
dodir tvoje kose po licu
nebo prosuto u pogled
kotrljanje prvih neznih misli
sto se za nekoga cuvaju
po dzepovima mladosti
sanjam
istinu decijih lazi
naivna cutanja
kada se bojimo reci
spakovan kofer
na njega oslonjen saksofon
sanjam
vozove koji te nekuda odnose
sanjam
gledam niz prugu i trazim te
sanjam
pucinu
inje na prozoru
lavez pasa
sanjam
da te jos uvek imam
 
Lazi ga. Kazi mu da si zena koju su proterali zbog vrline iz neke daleke zemlje u kojoj se vrlina progoni, i on ce te sazaljevati. Kazi mu da si mucenica, i on ce te voleti. Pogledaj ga svojim strasnim ocima i pokazi mu svoje lepo telo, i on ce sanjati o tebi.
Uzmi svoje velove, i svoje grivne, i svoje mirise, i igraj mu, i on ce te pozeleti. Ali nemoj prestati nego lazi i dalje, lazi neprestano, lazi uvek.
I on ce umreti samo od te jedne pomisli: zasto nas lazu ne samo oni koji nas mrze nego i oni koje mi ljubimo.
 
...:Hajde, hajde, ti, veliko kopile", reče stariji mačor, zanesen svojim uspehom, zauzimajući uobražene bokserske stavove. "Sad si ti na redu. Propao si, Bene", nastavi s izveštačenim sažaljenjem. "Propao si
derane. Iščupaću ti glavu onim što ja znam."
 
Jednog dana dete je postalo covek. U njegovim venama uzrujavala se silna zelezna krv. O njegove prsi razbijali su se jadi i padali skrseni pred njegove noge. Pobednicki i gordo stajao je medju gomilama. Ljudi su ga se bojali, jer je bio strasan, a zene su ga volele, jer je bio svirep.
To je bio jedini covek koji nije spoznao jade. Ali iako ih nije nasao van sebe, on ih nadje u sebi: on oseti da ima dusu. Ona ga je mucila svojim neodoljivim pitanjima i razjedala njegovo metalno srce. Misli su isle dnom njegovog duha ostavljajuci tragove otrova i studeni, kao zmije.
On je imao dusu, i ona ga je progonila kao smrtne i nistavne. Silan medju drugima, on je bio sitan pred sobom...
Tada je osetio koliko ima strasnog bola u tome: ne biti kao ostali, a biti ipak samo covek.


PLAVE LEGENDE, Jovan Ducic

ps. kao i ono prethodno, Macak! :wink:
 
" Tvoja zelja za snagom i napor da ne pokazujes emocije, slabost, ili bol samo je privid zivota od koga treba da odes. Treba da se vratis u onu mrachnu odaju detinjstva i tamo pronadjes onu osobu koju si izgubila, a koja ima tvoje pravo lice. Tada ce nestati osecanje podvojenosti i borbe izmedju tebe jedne i tebe druge: shvatices da bol pripada samo tebi, da si ti ta jedinstvena osoba koja ujedinjuje oba tvoja lica, da su ona u stvari jedno isto. JA ne zelim da te ucim, vec da te volim, to je visi stepen saznanja. Ako verujes u sebe, za posledicu ces imati nesalomljivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji...Tada ce Ljubav i Zivot biti jedno..."


Dobro jutro, Divlja. :wink: :lol:
 
kojote:
..."POSADILA SAM RUŽE U TVOJE ČIZME,


Postovane:U nadi da će vam navedeno pismo poslužiti kao(mala) inspiracija da svojim(manje-više) dragim muškarcima
napišete po koju reč,iz vaših slatkih dušica,srdačno vas pozdravljam.
Postovani:San svake PRINCEZE je PRINC...
Kliknite za proširenje...


Ja ne cekam princa,
moj princ ceka mene!!!
 
Pijane senke čuče na mom prozoru
Gubavci mi kidaju utrobu
Slade se gadovi
Gorčinom što iz mog srca izvire.

Smrdljivi insekt uporno prati
Slane tragove na mom licu.
Samoća nemo posmatra moj pogled
Davno zaboravljen na slomljenom lusteru.

Sećam se da si najviše voleo
Gusti sok. Od breskve.

Zapalim bol u utrobi
Razdire me. Da sagori. Neće.
A ulični džukac cvili u prostim akordima.
Golub iskidanih krila

Nestaje pod točkovima gradskog autobusa.
Pijana uličarka histerično doziva
Svoju izgubljenu mušteriju.
Ustajali dodir tvojih usana. Na mom licu.

Pijane senke čuče na mom prozoru
Miluju me hrapavi prsti
Nekog. Tuđeg. Muškarca.

Sa zida polako počinje da silazi
Senka slomljenog lustera.
Osećam kako se širi miris jabuke.
Po mom prozoru.
 
Ovo je raskršće izrugivanja,
rekoh drugom.
Zato će moje kazivanje biti ružno otvaranje
i čerečenje školjke koju si ti zaradio,
a lakomisleno mi je ustupaš.

Učiniču sve to pred tobom,
javno,
kao sto se to činilo u prastara vremena:
bez ikakvog stida.

Ja nisam ronilac.
Ja samo od drugih otimam školjke
i pijem iz njih more.

Ti mi daješ na dar
da ti objasnim
šta vidim u toj školjki
u kojoj ti savršeno ništa nisi video.

Školjka je žena,
kneže moj.
A veruj: u svakoj ženi
postoji nesto hranljivo.

Neko ima ključ za nju
i otvara je u prolazu
-možda: bezazleno sasvim,
-možda: iz ciste obesti,
-možda: tek tako, iz zanata.

Onda je srče.
Onda je baca.
Jer šta će njemu ljuske.

I onda ode dalje za nekim novim školjkama,
jer on to tako jednostavno
i tako prirodno čini.

A neko nikad neće imati ključ.
Raskrvariće usta dok to otvara.
Izlomiće sve nokte.
I mučiće se.

I kad otvori školjku
i kad je napokon posrče,
vikaće:
nije to ta školjka!
Ljudi,
zar je to ono što sam hteo?!

Neko baci školjku o kamen
i polupa je.
Gleda u njene krhotine
i kao da uživa u njenom ugibanju.
I ostavi je da se muči na suncu.
I da od njenog mekog tela
ostane malo gorke kože.

A neko,
željan školjki,
plaća svom svojom starošcću
da mu ih drugi otvore i donesu.
Na nekom srebrnom poslužavniku,
naravno.
U neko srebrno vreme.
Pred neku srebrnu smrt.

Neko ne voli školjke,
ali nema šta drugo da jede,
kneže moj,
i on ih jede i jede dok drugi ozbiljno misle
da on u njima uživa.

A sta ti meni nudiš!?
Nudiš mi jednu skoljku
koju već trideset godina vučeš
po ovom svetu i zoveš svojim imenom. Ozobao si alge sa njenih ledja.
Ozobao si sedef sa njenih bedara.
I posle toga mi kažeš:
veruj mi,
ova skoljka nema ukusa!

Čuj, kneže moj:
četvrti razlog borbe je
u poeziji otvaranja.
 

Pozovi me da me nema
u svakom casu samo mirno sutim
govori nesto kako znas
jer volim svet u kom je zivot kad ga gubim.

Nek ti je sreca
ma gde postojis
ljubavi moja
sto te ne volim.

I mozda nekad koga znam
da naucim da sve u meni , sve je prazno
i tako mi je svaki dan
odlutam u snove gde to nije vazno.

Nek ti je sreca
ma gde postojis
ljubavi moja
sto te ne volim.

Kao vetar na licu ,kao kristalne kapi
kao umorni dani , kao ljubav i strah
hocu da operem ruke , pa da prokleto nadjem
tamo gde su ti misli, gde se krijes od sebe.
Pricaj nekakve price, pricaj opet o sebi
Kazi gde nam je vreme , da l' se secas pocetka
gde su ulice srece , koje vode nas negde
gde smo ziveli nekad , gde smo ziveli nesto.

Ljudi nekud zure ,dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kazi gde je ljubav ...ljubav
kazi gde je ljubav ...ljubav

Kao prsti na kozi , kao voda u ruci
tvoje staklene reci lome ponos u nama
kao zidovi straha koji ostaju tamo
gde smo ziveli nekad , gde smo ziveli nesto.

Ljudi nekud zure ,dok zvoni telefon
sa rukama od bola ... dodirni me...
i kazi gde je ljubav ...ljubav
KAZI GDE JE LJUBAV
 
Jedna je stvar biti car francuski,
Druga, recimo, car Kineza, treća, na primer,
kralj Engleza.

A četvrta je stvar
Kada je neko princeza!

Vrlo važno car i presto,
Princeze su nešto peto, princeze su nešto šesto!

Jedan car je jedna muka, a dva cara dve su muke,
Princeze su nešto sedmo.
Princezama: ljubimruke!

Zašto ne voleti fine i dobre princeze!?
Fine kao zidovi manastira Manasije,
Dobre kao šume što šume...kao jabuke i kajsije,

Princeze fine i ljupke kao breze.
Zašto ne voleti fine i dobre princeze!?

Takva je, na primer, Mila.
Milin se otac zove Tanasije.
Car Tanasije?
Gluposti!
Bila bi to smejurija.
Tanasije car?
Nije!
On je sudija!

Zašto Mila da ne bude princeza,
Kad može nekakva Marija, kad može nekakva Tereza!?

Jedna stvar je biti car francuski,
Druga, recimo, car Kineza, treća na primer, kralj
finski,
A četvrto je biti princ,
Fini i dobar
I izistinski!

Vrlo važno car i presto!
Prinčevi su nešto peto, prinčevi su nešto šesto!
Jedan car je jedna muka, a dva cara dve su muke,
Prinčevi su nešto sedmo.
Prinčevima: ljubimruke!

Zašto ne voleti fine prinčeve ( i dobre pritom!? )
Fine kao mesečina, kao kliker staklenac, kao dan leta,
Dobre kao dobrota, kao bombone sa filom, kao lav veliki ( a pitom! )

Takav je, na primer, Miško.
Miškov se otac zove Sveta.
Car Sveta?
Gluposti!
Nije on od takve svile!
On, može biti, čuva lavove, tigrove i krokodile!
Ili na "Zelenom vencu" prodaje ruže i karanfile.
A možda ( svemu se Svete dosete )
U nekom hotelu okreće ražnjiće i prave razne sosove
I još raznije kotlete!

Oprostite ( tate ), oprostite ( mame ), vi s carevima
nemate veze,
Ali sve fine devojčice nisu obične devojčice,
Sve su one princeze!
A svaki dobar i fini klinac -
- Prin(a)c.
 
kojote:
:) Presrecan sam! Zbog Tebe Princezo, to je ocigledno. :D
Kliknite za proširenje...

Ne znam samo da li ce me docekati i postoji li stvarno. Ima li konja i je li konj beo. Hocu li se uspavati, a onda ce on doci poljubiti me i ja cu se probuditi, mamurna i nadrndana? He! Postoji li taj moj princ? Postoji valjda, nadam se i naci cu ga. Neka ga neka ceka!!! Ko ga shisha!!!! :wink:
 
Sedela je i plakala, sa skupljenim kolenima na grudima, suze su je gusile, u njoj je vladala tuga. “Nisam kriva zaista nisam kriva, ali on nece, ne zeli da zna.” Vrtlog bola je polako uvlacio njenu dusu i mislila je da joj nema spasa, da ce svaki cas umreti zbog njega, zbog ljubavi…
Kakvo li je razocarenje u pateticnu romantiku dozivela kada se probudila sledeceg jutra i videla da je jos uvek ziva, da svet idalje postoji, da ima obaveze kao i prethodnog dana… Ali jeste je probudila njihova pesma. Pesma koju je tako dobro znala, pesmu koja joj je terala suze, pesma koja je znacila sve sto je bilo i sto je proslo i sve sto sada ne moze da bude. Samo to joj je bilo dovljno da se vrati nazad u krevet i prepusti svome ocaju placuci i grcajuci od bola i nemogucnosti da prihvati sadasnjost i prepustajuci se proslosti da je lomi.
“Zasto to dozvoljavas sebi? Da li zelis da te drugi zale da neprestano govore kako si sirota i jadna, povredjena? To nece trajati zauvek. Ljudi ce jednoga dana reci da si dosadna isuvise tuzna da bi vreme provodili sa tobom, ili ces mozda postati jedna od onih za koje kazu da su lude i da sa njima jednostavno ne vredi. Ako ces vec da places, placi u svojoj sobi, daleko od ljudi, daleko od pogleda, pati u samoci jer je samo to prava patnja, u sebi tuguj, a, pred drugima se smej.
Vidi ispricacu ti jednu pricu slicnu tvojoj, mada su sve ljubavne price u sustini slicne jedno im je zajednicko – uvek neko pati. Vazno je samo sta naucis iz te patnje i koliko toga posle primenis u zivotu. Dakle, moja prica pocinje davno kada je jedna devojka povredila jednog decka koji ju je puno voleo. Volela je i ona njega, na neki svoj nacin. Problem je bio taj sto je ona njega davno pre toga prestala da voli ali toga nije bila svesna. Da je ona to tada shvatila i tada ga ostavila on verovatno ne bi ni bio povredjen, ali u covekovoj prirodi je da bude sebican i gleda prvo sebe. To je i ona radila jer mozda je to sve negde duboko u sebi i znala ali je bilo strah da prizna, jer ako bi on nestao iz njenoga zivota ona bi ostala sama, ne bi imala kome da se vrati posle silnih prevara, ne bi imala nekoga ko je stalno tu ma sta ona radila. Medjutim, zivot nam stalno sprema iznenadjenja. Pa je te veceri spremio i njoj. Najvece iznenadjenje u njenom dotadasnjem zivotu. Te kobne letnje noci upoznala je NJEGA. Dok ga je prvi put drzala za ruku nije osecala nista samo dosadu te veceri i napetost i zlovolju ljudi oko nje.Ali kako je samo bio ljubazan i imao je plave oci. Zaista lepe i duboke plave oci, bas onakve kakve je ona volela. Stajao je cvrsto na nogama i imao siguran korak. Pricao je nesto ali to nije bilo vazno, vazno je bilo da je on privukao njenu paznju da je ona u jednoj maloj sekundi pomislila kako bi to bilo leci mu na grudi, igrati se s njegovim prstima… Ali to je bio samo sekund. Dok je sedela u njegovim kolima i dok je on vozio kuci bivao joj je sve misticniji i interesantniji, prethodne misli vracale su joj se u glavu, pamet joj se polako mutila, na svog decka vise nije ni najmanje mislila, samo je zelela da ga sto pre ostavi i bude slobodna da sazna sta se sve krije iza ovog tajanstvenog coveka sa toplim pogledom.Da li i koliko je povredila svoga decka nije je bilo briga, nije ni pomislila da tako nesto moze njoj da se desi. Pocela je da pada jaka kisa,kao zavesa svetlucavih kapljica koje oznacavaju pocetak neceg lepog poput tih iskrica a tuzno poput pokislih ulica, stabala…(sledi nastavak)
 
"Ponekad tako sebe damo
za oci jedva upoznate.

I na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.

Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu oci svetom plamte.

I ne znam zasto nas pamte dugo,
kad ne trazimo da nas pamte."
 
Ako te uprlja blato i otruje gorcina
oni to sigurno cine iz njima casnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve sto joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorcini da je zesca.
Oni u tome vide cistotu dobrih obicaja.

Sve ima svoj stvaralacki sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s' kim si, kud prolazis, i sta gutas.
I zato, sve sto ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasudjivanje,
jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top