PISMO PRINCEZE...

Donosiocu ovog pisma neka se da 1000 zlatnika...

Polomices pecat, kada otvoris moje srce. Rasuce se trosni zig po citavom telu. Ostavices svoje otiske prstiju. Moj pupak je spirala. Sici ces lagano kruzeci u neki novi svet. Bela mi put kao pamuk, skrivena od suncevih zraka.
Ja sam dama sa ambrelom.
Telo je moje skriveno. U zicanom oklopu vapi slobodi. Cipka mi sprecava put. Skupila sam usne da izgovorim tvoje ime. Od milja mi je uzleprsao osmeh kao uplasena pticica i srce ludo bije. Utroba se stegla.
Pepelom krijem svoje bludi, da te plamen ne proguta.
U nedrima medaljon sa tvojim pramenom.
Ooooooo....slasti...kolutaju mojom dusom od secanja, topim se, kapima tvojim tolim zedj.
Dozvolicu ti da se iskupis.

Tacno u 12 u hladu starog ruzicnjaka, dopusticu ti da mi ponovo citas poeziju...
 
PUSTI ME DA ODLETIM
IZ TVOG DVORCA BEZ TEMELJA

U ZVEZDE SAM TE KOVAO
POD SVODOM SVOJE LOBANJE
ODLETI KO TI BRANI

PUSTI ME DA PROPADNEM
SVAKI MOJ LET U DVOR ME VRACA

ТU SAM TE PTICO CEKAO
ODREZI SEBI KRILA
SLOBODAN DA TI BUDE LET!


 
...kako ječe, krvare, kako se guše i vape da ih neko oslobodi muka.
Ali dugo će oni zapomagati pre no što siđem među njih. Gledam ih iz prikrajka: u očima im suze i mržnja. Ni traga ljubavi!
Samo mržnja i suze plamte u očima kao žive rane.
Otići nekud daleko od njih, nekud gde odjek glasa doplovi natrag - a ne krik!
A onda naglo podižu glave i smeju se suludo dok iz uglova očiju - teku im suze.
Moraću da siđem među njih. Jednom.
 
O majko, knezevic ce proci ujutru pored
nasih vrata- otkud mogu da pazim na posao svoj?
Kazi mi kako da opletem vitice svoje; kazi mi
kakve haljine da obucem? Zasto me gledas tako
cudno, mati.

Znam dobro da nece ni jednom pogledati u moje
prozore, znam , u magnovenju ce isceznuti ispred
mojih ociju; samo ce poslednji zvuk svirale
uzdisuci dopirati do mene iz daljine.

Ali ce mladi knezevic proci pored nasih
vrata, i ja hocu da obucem sto najlepse imam za
taj cas.

O majko, mladi je knezevic prosao pored nasih
vrata, i jutarnje sunce obasja njegova kola. Ja
odvratih veo sa svoga lica, otkinuh ogrlicu od
rubina sa svoga vrata i bacih mu je na put.

Zasto me gledas tako cudno , mati? Znam dobro
da ogrlicu moju nije podigao; znam da su je
tockovi smrvili i ostavili crven trag u
prasini, da niko ne zna sta je bio dar i kome je
bio namenjen.

Ali je mladi knezevic prosao pored nasih
vrata, i ja sam mu bacila nakit sa nedara svojih
na put.
 
divlja-u-srcu:
O majko, knezevic ce proci ujutru pored
nasih vrata- otkud mogu da pazim na posao svoj?
Kazi mi kako da opletem vitice svoje; kazi mi
kakve haljine da obucem? Zasto me gledas tako
cudno, mati.

Znam dobro da nece ni jednom pogledati u moje
prozore, znam , u magnovenju ce isceznuti ispred
mojih ociju; samo ce poslednji zvuk svirale
uzdisuci dopirati do mene iz daljine.

Ali ce mladi knezevic proci pored nasih
vrata, i ja hocu da obucem sto najlepse imam za
taj cas.

O majko, mladi je knezevic prosao pored nasih
vrata, i jutarnje sunce obasja njegova kola. Ja
odvratih veo sa svoga lica, otkinuh ogrlicu od
rubina sa svoga vrata i bacih mu je na put.

Zasto me gledas tako cudno , mati? Znam dobro
da ogrlicu moju nije podigao; znam da su je
tockovi smrvili i ostavili crven trag u
prasini, da niko ne zna sta je bio dar i kome je
bio namenjen.

Ali je mladi knezevic prosao pored nasih
vrata, i ja sam mu bacila nakit sa nedara svojih
na put.
Kliknite za proširenje...

Kakav je ovo nakit ovde???
AAAAaaaa boga mi u ovoj zemlji su previse bogati
moracu povecati poreze!
Mada..hm .. nije losa ova mala na prozoru 8)
:D :D :D
 
PUZ I SALATA

VOLIM, KOLIKO MI JE PUNO SRCE,
VOLIM, KOLIKO U PLUCIMA IMAM DAHA,
VOLIM, KOLIKO JE MASTA ZIVA,
VOLIM, OD VRHA DO DNA...DO STRAHA.

VOLIM, KO STO SE SUNCE I OBLAK MAZE,
VOLIM, KO PLANINSKI POTOK STENE,
VOLIM, KAO STO JUTRO VOLI ROSU, KAO STO VETAR MRSI KOSU,
VOLIM, KAO STO TI VOLIS MENE...:wink:
 

Britvom cu morati
da te ljustim sa sebe,
da te do krvi kao krljust, skidam.

Moracu da te otkidam
kao ljusturu skoljke
uraslu u skrapu krecnu.

Jer videla sam te celog,
Do stida,
I mnogo dublje od stida.

Jer videla sam te vecnog,
i isprljanog,
i mlecnog.

Sto vekova cu ostati ukopana korenjem
u bele peskovite bregove
tvog uzarenog tla.

Sto vekova cu zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesecinu cu kao razanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova cu ovako da te volim,
UZASNO DA TE VOLIM
sva od paperja i sva od zla.

8)


 
U po seste bujne noci
sto mu svesti ne dad' oci,
iz ljubavnog neodvaja
Delilina zagrljaja
Samson skoci:

"Zeno, zeno, kazi pravo
je l' u tebi bog il' djavo?
Zar se tako usta ljube
sto im zubi rodu tvome
na razboju samrtnome
samim skripom glave rube?
Zar se tako zeljno,voljno
obamire na toj ruci
sto ti sa nje sinoc vojno
na samrtnoj bese muci?
sto ti sa nje mnogoj braci
kratki vecak posta kraci?
Zeno, zeno , kazi pravo
je l' u tebi bog il' djavo?"

Delila se tako baca
pred sinajskog gorostasa,
celuje mu kolena,
uvojke mu gladi vlasa
sa ceonog sto se krasa
do junackog viju pasa
oko diva golema.

" Hoces da ti kazem pravo?
U meni je bog i djavo,
divan djavo ka i bog:
ispod neba tvoga cela
snela mi je vrela zelja
zrak bogovskog oka tvog;
a vladalac udje mraka
iz oblaka uvojaka
u zanosnu moju svest,
zamrsi mi bujnim pramkom,
ulovi mi gujnom zamkom,
obezumnu moju zest."

...............

Sesta noc se tako zbori,
sesta noc se tako gori,
sesta noc se tako mori,
sesta noc:
od naslade i miline
verne strasti Deliline
u junaku vecem gine
svest i moc.
Pod uverom njenih slova
sklaplju mu se oci crne,
crna vrata svetlih snova;
u zanosu srce trne,
rusa glava malaksava,
na tvoje se spusta krilo
oj, Delilo,-
Samson spava.
 
Stišaj! Stišaj! Stišaj!
Val iza vala val stišava blizak,
Pa opet za njim drugi grli i pljuska, svi bliski,
No ljubav moja ne stišava mene, ne mene.

Nisko mesec, visi, digao se kasno,
Zaostaje - o, mislim da težak je od ljubavi,
ljubavi.

O, mahnito nadire more na kopno
S ljubavlju, ljubavlju.

O noći! Ne vidim li to ljubav moju kako mi
leprša među talasima?
Šta je to malo i crno što vidim tamo u belini?

Glasno! Glasno! Glasno!
Glasno te zazivam, ljubavi moja!
Visoko i jasno odapinjem glas preko talasa,
Ti znaš svakako ko je, ko je tu,
Moraš znati ko sam, ljubavi moja.

 
Ako se sretnemo u nekom novom životu,

neću Ti oprostiti za sve besane noći

i nedovršene snove u njima.



Neću Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje pored jezera

i nedovršene price o lepim iskustvima.

Dobro znaš da volim da Te slušam.



Neću Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje parkovima

i nedovršene priče o životu.

U tome smo uvek bili dobri!



Ako se sretnemo u nekom novom životu,

neću Ti oprostiti za neostvarena

putovanja u nepoznata mesta

gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota i predeli.

Znaš da oboje to volimo!



Neću Ti oprostiti za neodsvirane

pesme na gitari

i neodigrane igre uz pesme

koje su ispevane samo za NAS.

Znaš da bih mogla To dok ne poludim!



A više ov svega,

ako se sretnemo u sledećoj reinkarnaciji,

neću Ti oprostiti

VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!
 
...
Nikad nisam bila sa njim
al' urezao je trag...
školski primer za bol...
stvari tanane,
skupocene...

Još uvek ispisujem
njegovo ime u vazduhu...
On mi je tajna šifra
i još
nosim njegov žig.

Dolaze masovno i odlaze
veze nestalne...
ali On ostaje
kao mera
za osećanje...
 
Sve što sad blista s uzglavlja trona
Sve što je Ljubav,...
Sve je to Ona

Sunce oslepe od njenog sjaja
Nada izdiše na pragu Raja
Svet pred njom kopni i boju gubi
Smisao više ništa ne budi

Tek Ona večna, tron pod njom rida
San stari nesta,...
Ona nov zida
 
Mogu da osetim kako srce se prazni.
kako dani postaju dugi,
kako noći postaju morne,
a dušu lome misli setne,
i pitam se
dali će se javiti?
Dali me pamti?
Dali je ljuta?
U mom srcu sećanje plamti na doživljaj od par minuta...
I da živim stotinu zima u mom srcu uvek za te mesta ima...
 
eh..trebalo je da ovo osvane jos u petak ali kao sto to obicno biva internet je bas tad prestao da daje znake zivota i oporavio se tek veceras, pa tako sa malim zakasnjenjem i izvinjenjem ovde stoji pokusaj-pricica za laku noc

hej, spavas li...verovatno, sad ce ponoc, i ja cu skoro na spavanje, sutra je jos jedan od onih gadnih ispita...hajde zaspi, pa cu ti saptati o svemu, da ponekad pozelim drugi zivot i druge ljude oko mene, neko vreme koje nije ovako prezasiceno, zgusnuto i gde se juri za nekim prekosutra, neko vreme gde je dan dan i dug, duzi mozda nego sto i treba, ponekad pozelim da sam u nekoj drugoj zemlji, znas one padine guste plave trave i lame bele kao sneg, one padine koje vode do vatrene zemlje gde zive najrede vrste pingvina...ponekad pozelim neko drugo vreme, neki put svile, pljackase i trgovce, pesak i zegu i hladnocu sto ledi i misli, neke raskrsnice na kojima se sudaraju vetrovi mesajuci mirise i zacine, neke dane u maglu zavejane, pune tajni i snova sto lebde u vazduhu...i poplavljena zelena polja zrelog pirinca i beraca u njima, svesnih zrtvi komaraca...onaj mali sykijaki, boja carobnih da zasene i nikad se ne zaborave, svih onih osam vrsta soli i nijedne kornjace, necije suknje...tankog i reskog zvuka zvoncica, sapucu zelje i necije tajne, malih otisaka u snegu, pahulje sto lebde, staklaste i presijavaju se na mesecini, u ribnjaku zlatne ribice spavaju...ponekad pozelim da sam bila tamo, u onaj maloj, krcatoj stvarima i svakojakom robom a opet dovoljno osvetljenom da se pronade bas ta mangenta i ta cetkica, ta mala a opet jedinstvena prodavnica boja na monmartru u parizu, gde jesen uvek mirise na prolece...prodavci pereca, neumorni ulicni muzicari i niz lelujavih svetiljki uz senu, da bas tamo medu njima slikala bih tude snove...ponekad pozelim da sam te pre srela, da imamo vise dana i sati iza nas, ponekad pozelim sasvim sebicno da te bolje znam, a onda se podsetim da ko zna zasto je ovako dobro za nas i nastavim da jurim svoje prekosutra...
 
divlja-u-srcu:
Ako se sretnemo u nekom novom životu,

neću Ti oprostiti za sve besane noći

i nedovršene snove u njima.



Neću Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje pored jezera

i nedovršene price o lepim iskustvima.

Dobro znaš da volim da Te slušam.



Neću Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje parkovima

i nedovršene priče o životu.

U tome smo uvek bili dobri!



Ako se sretnemo u nekom novom životu,

neću Ti oprostiti za neostvarena

putovanja u nepoznata mesta

gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota i predeli.

Znaš da oboje to volimo!



Neću Ti oprostiti za neodsvirane

pesme na gitari

i neodigrane igre uz pesme

koje su ispevane samo za NAS.

Znaš da bih mogla To dok ne poludim!



A više ov svega,

ako se sretnemo u sledećoj reinkarnaciji,

neću Ti oprostiti

VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!
Kliknite za proširenje...

prelepo divna,skoro lepa ko ti sama.



:wink:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top