PISMO PRINCEZE...

The world was on fire no-one could save me but you

Strange what desire will make foolish people do

I never dreamed that I'd meet somebody like you

I never dreamed that I'd loose somebody like you

No, I don't wanna fall in love
this world is only gonna break your heart

No, I don't wanna fall in love
this world is only gonna break your heart

With you

What a wicked game to play to make me feel this way

What a wicked thing to do to make me dream of you

What a wicked thing to say you never felt this way

What a wicked thing to do to make me dream of you




Wicked game ;)




 
Anđele moj, ne ljuti se,
kako sam mogao da znam,
da ću te sresti konačno, da i ti nisi samo san.
I zato ne pitaj me ne, bolje je da ne znaš sve, moj andjele.
Anđele moj radoznali, puno mi toga falilo, to što je tebe hladilo, mene je samo palilo.
I zato ne pitaj me, ne, bolje je da ne znaš sve "moj anđele"
Ja svega sam se nagled'o, dok tebe nisam ugled'o.
I svašta sam se naslus'o, dok tebe nisam posluš'o.
Al' ti si me promenila, dobrotom me povredila, da ja sam ostavljao sve, al' tebe neću nikad ne,"ANĐELE"
Anđele moj, ne ljuti se, kako sam mogao da znam.
Da ću te sresti konačno, da i ti nisi samo san.
I zato ne pitaj me, ne, bolje je da ne znaš sve, moj anđjele.
Anđele moj ne trudi se, sve mi je to već poznato.
To što bi noćas kupila, unapred već je prodato.
I zato ne pitaj me, ne, bolje je da ne znaš sve, moj anđele.
Ja svega sam se nagled'o, dok tebe nisam ugled'o i svašta sam se nasluš'o, dok tebe nisam posluš'o.
Al' ti si me promenila, dobrotom me povredila.
Da ja sam ostavljao sve, al' tebe neću nikad ne, ''ANĐELE!'' :wink: 8-)
 
U krv me pretvaraš

kroz nevidljive prostore razlažeš moći mraka u meni

vladaš mojim ja kao da ti ne stoji nasuprot mene,

cediš sok iz plodova kao da mene gnječiš mislima

i u sažete prostore spuštas ljubav oplođenu.


 
Negde u meni jos uvek je cucao mracan strah i sakrila sam se u fantastiku kao uznemireno dete kad pobegne u knjigu bajki. Nisam zelela da gledam ispred sebe, jos manje iza sebe. Osetila sam kako se za trenutak zatvara nada mnom, kao neki veliki talas.
 
Hej prinche moj nije tebi do sebe
hej kol'ko je meni nocas do tebe.

Srce mi malo velike mi zelje
zato u pomoc zovem prijatelje
uz malu pomoc mojih prijatelja
mom ce se srcu ispuniti zelja
da smo zajedno.

Volim te volim ljubavne su reci
da ti to kazem tu me nesto spreci
uz malu pomoc mojih prijatelja
mom ce se srcu ispuniti zelja
da smo zajedno.
 
Da je bilo moguće ne bi nas izazvalo
Da je bilo ishitreno ne bi nas čekalo
Da je bilo iskreno ne bi nas navelo
Da je bilo lažno ne bi nas zavelo
Da je bilo kruto puklo bi u korenu
Da je bilo grubo završilo bi se na preziru
Da je bilo ogoljeno to bi nas odalo
Da je bilo dostupno to bi nas razbilo
Da je bilo naše to bi sačuvali
Da smo hteli više mi bi dogurali
Da smo razmišljali ne bi se opustili
Da nismo počeli ne bi posustali
Da je vreme naše mi bi istrajavali
I nikada, nikada, nikada
ne bismo ovako tupo stajali
 
kojote:
..."Posadila sam ruže u tvoje čizme,
Iz tvoga šešira raste mi šeboj.
Dok te čekam, u svojoj jedinoj
I večitoj noći, po meni veju dani
Kao komadići pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sričem slovo po slovo
Tvoje ljubavne reči.
Ali, pročitati malo šta mogu, jer
Ponekad se pojavi nepoznati rukopis,
I uz tvoje pismo zapadne komadić -
Nekog drugog pisma,
Umeša se u moju noć neki tuđi dan,
I tuđe slovo.
Čekam kada ćeš doći i kada pisma i dani
Više neće biti potrebni.
I pitam se:
Da li će mi i tada pisati onaj drugi,
Ili će biti i dalje noć?"...


M.Pavić - Hazarski rečnik - ( odlomak )

...
Kliknite za proširenje...

samo sam to htela... ;)
 
I srusise se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji –
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cestit’o sam ti. I ti rece: “ Hvala! “ ...
A da li znades da se u tom casu
Granitna zgrada mojih ideala
Srusi i smrvi i u pep’o rasu?

Al’ ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svrseno je! Ti si sada zena –
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Ja necu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu sto sam tebe sreo;
Ja necu kleti cak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I nasto kletve! Nasto ruzne reci?
O sreci svojoj covek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leci.
Prosta ti bila moja ljubav ziva.

Pa podji s Bogom! Jos ti mogu reci;
Da Bog da sunce srece da ti sija!
Sve sto god da pocnes svrsila u sreci!
Sa tvoje srece bicu srecan i ja.

I svakog dana ja cu da se molim,
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

Cuj, Boze, molbu moje duse jadne:
Sva patnja sto si pis’o njoj, ko zeni,
Nek mimoidje nju, i neka padne
Na onaj deo sto je pisan meni!

Uslisi ovu molitvu, o Boze!
I dusa ce mi mirno da pociva;
I saputace vecno, dok god moze:
Prosta ti bila moja ljubav ziva!

I onda kada dodje ono doba
U kom ce zemlja telo da mi skriva,
Cuces i opet sa dna moga groba;
“ Prosta ti bila moja ljubav ziva! “
 
Mala princeza

Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar i čiji je glas imao miris žutih ruža - mala princeza je umorna od života i ona je tužna.
Ona je na svojim širokim mramornim teracama nad morem, pored ogromnih vaza u kojima su mirno umirale njezine krizanteme, plakala kradomice u duge mutne večeri. Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili isti onaki kao krv i telo ljiljana.
I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine i dok na zračnim zidovima spavaju mirni paunovi i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male princeze. Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote.
A kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa ktedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika.

Jovan Dučić
 
Nocas se moje celo zari,
nocas se moje vedje pote:
i moje misli san ozari,
umrecu nocas od lepote.


Dusa je strasna u dubini,
Ona je zublja u dnu noci:
Placimo, placimo u tisini,
Umrimo, umrimo u samoci


Tin Ujevic
 
Tri demona na sred šume karaju vešticu - ona urliče u vetar. Mesec se napržio na oko pa gnoji zvezde okolo - oblaci brzo promiču... Stigla mi je poruka od tebe - čitaš kažeš...
Već zamišljam kako su se u jednom od trenutaka, koji su se pnovo dogodili izvan moje svesti o postojanju, raširile korice pa su se sobom - tvojom, protresli duhovi stabala.
Šta sve nećeš da mi kažeš?
 
Opasno, opasno te volim
Opasno, opasno te zelim
Ti mi uzimas jutro, dan i noc
Ti mi uzimas telo, duh, svu moc ...

Opasno, opasno te volim
Opasno, opasno te zelim
Ti si vatra sto pali srca sva
U toj vatri odavno gorim i ja ...


:razz:



 
Zbog tebe cu lutati,varati,
Zbog tebe cu lagati
Tudjim se osjecanjima kockati.
Zbog tebe cu…

Zbog tebe cu ceste sjecanja preskociti,
Rijeke I jezera isusiti,
Zbog tebe cu…
Cvjetovima latice skidati,
Leptirima krila lomiti
I sva godisnja doba
U sante leda pretvoriti.
Zbog tebe cu zivot prokockati,
Ali sta mi sve to vrijedi
Kad cu te I dalje neizmjerno
VOLJETI!!!
 

Dotakni mi život čarolijom tvoje vatre,
I njenim darom bola što peče
učini ga dragocjenim.
Upotrijebi ovo moje tijelo,kao svjetiljku što biće ti
u hramu,
I neka njen plamen gori pjesmom kroz
svu noć i cijeli dan.
Neka zvijezde zatrepću iz moje tame,
Putanjom dodira tvoga
Svim stražama noći uprkos.
Crna magla će nestati s mojih očiju,
Gdje god se okrenu sve će u tvojoj svjetlosti
vidjeti,
Moj bol će se vinuti visoko do tvog oltara
u plamtaju plamena.
 
"Da te upitam da li ti se ikad u zivotu javio neki cudesan san cije rodjenje nisi mogao da pripises ni duhu vina ni groznici. Ali to je bilo kao da je ljupka, carobna slika, koja ti je inace govorila samo u dalekim slutnjama, ovladala celom tvojom dusom u tajanstvenom spajanju sa tvojim duhom, te u bojazljivom ljubavnom zadovoljstvu nisi nastojao niti si se usudjivao da zagrlis slatku nevestu koja je u sjajnom ukrasu usla u mutnu, mracnu radionicu misli- ali ova se izgubila od sjaja carobne slike u sjajnom bljesku, i sva ceznja, sve nadanje, strasna pozuda da se uhvati ono neizrecivo probudili bi se i sevnuli bi u zarkim munjama, a ti bi hteo da propadnes u neiskazanom bolu, i da budes samo ona, samo ta ljupka, carobna slika! Da li je pomoglo sto si se probudio iz sna? Zar ti nije ostalo neopisivo ushicenje koje je u spoljasnjem zivotu kao ostar bol nagriza dusu, zar ti to nije ostalo iza svega? I zar ti se nije sve oko tebe ucinilo pusto, zalosno, bezbojno? I zar nisi uobrazavao da je tvoje bice samo onaj san, a ono sto si inace smatrao za svoj zivot da je samo neshvatanje zaslepljenog razuma? I zar nisu sve tvoje misli padale kao zraci u jednu istu zizu, koja je, kao vatrena casa najviseg zara, skrivala tvoju slatku tajnu pred slepom, pustom vrevom svakidasnjice? Hmmmmm..."


Mnogo mi se dopada tema, ko stvorena za mene.:)
 
Jedni odgrizu drugima
Ruku ili nogu ili bilo šta

Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju

Drugi se razjure na sve strane
Njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju

Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu

Igra se nastavlja živo

Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega
 
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umeš s njegovog čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore senke
kolebanja s njegovog lica
kao što prolecni vetar otklanja
senke oblaka koje plove nad bregom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojeg glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od svih
koje su ga ljubile pre tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huci....

veneramala8ic.jpg
 
Šeći njegovim žalom.Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom će biti ponizne.

Neka ti pevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dečak kojega zaštitih
od uhoda na pustome drumu.
Neka ti miriše cveće koje ja zalevah
svojim suzama.

Ja ne dočekah najljepše doba
njegove muškosti.Njegovu plodnost
ne primih u svoja nedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću voditi nikad za ruku
njegovu decu.I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvedima
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti koja imaš nevinije ruke od mojih,
budi blaga u njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice, dok na njega budu
silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susede
koji žale moju strpljivost

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga u njegovu snu!

Vesna Parun .

 
"Prirodno da sam se bojala prvog susreta s Minotajem. Ispostavilo se da se Minotaj nije bojao. Prišao mi je jedne večeri i moje oči promeniše boju pod njegovim pogledom. Ličio je na nekog golobradog čobanskog boga. Kosa mu je bila gusta ko testo, sapinjao ju je niz vrat u obliku lire. Umeo je nogom miša da ulovi i ponekad se pojavljivao noseći o pasu lovački tronožac na sklapanje. U njegovom stanu našla sam po jednu haljinu u svom broju za svako od četiri godišnja doba. Pred ogledalom zatekoh izbor belila, rumenila i mirisnih ulja po mom ukusu. Ispostavilo se da je znao da uz crnu odeću stavljam Fragonarov "Indijski san", znao je da uz crveno koristim brze mirise, kao što je "Yves Saint Laurent", a za belo, mušku podvrstu mirisa "Alchimie"...
Znao je da gleda u pupak i čudno je zviždao uvlačeći vazduh. Tim dubokim i sporim zviždukom mogao je da zaleči žensku glavobolju. Svirao je u hegede kao primaš i vodio me svakog sedmog u mesecu u Boleč, gde je nagonio čopor Cigančica da nam sviraju na violini, iako one to ne vole, jer ženski prsti posle ćemaneta ne umeju više da kradu.
Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da porumenim od stida, a već sam se našla u njegovoj postelji. U tom zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajući se niz vrat siđe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moćna istina uđe u mene kao nož. Pričao mi je ponekad da postoje siti i gladni časovnici kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveče, čitao mi je naglas u postelji knjige za koje je nepogrešivo pogađao da će mi se dopasti. Išli smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveće palila zimi, a on leti."

:D
 
_honeybunny_:
"Prirodno da sam se bojala prvog susreta s Minotajem. Ispostavilo se da se Minotaj nije bojao. Prišao mi je jedne večeri i moje oči promeniše boju pod njegovim pogledom. Ličio je na nekog golobradog čobanskog boga. Kosa mu je bila gusta ko testo, sapinjao ju je niz vrat u obliku lire. Umeo je nogom miša da ulovi i ponekad se pojavljivao noseći o pasu lovački tronožac na sklapanje. U njegovom stanu našla sam po jednu haljinu u svom broju za svako od četiri godišnja doba. Pred ogledalom zatekoh izbor belila, rumenila i mirisnih ulja po mom ukusu. Ispostavilo se da je znao da uz crnu odeću stavljam Fragonarov "Indijski san", znao je da uz crveno koristim brze mirise, kao što je "Yves Saint Laurent", a za belo, mušku podvrstu mirisa "Alchimie"...
Znao je da gleda u pupak i čudno je zviždao uvlačeći vazduh. Tim dubokim i sporim zviždukom mogao je da zaleči žensku glavobolju. Svirao je u hegede kao primaš i vodio me svakog sedmog u mesecu u Boleč, gde je nagonio čopor Cigančica da nam sviraju na violini, iako one to ne vole, jer ženski prsti posle ćemaneta ne umeju više da kradu.
Ja, koja sam dotle imala brze snove, a spor život, nisam stigla ni da porumenim od stida, a već sam se našla u njegovoj postelji. U tom zagrljaju za nekoliko trenutaka razbolela sam se i ozdravila, ogladnela i nasitila se. Tek potom crvenilo mi obli obraze i slivajući se niz vrat siđe kroz rukave i ja to rumenilo ugledah na svojim prstima... Nada mnom njegov osmeh se rasplinu i odlete na Dunav, a njegova moćna istina uđe u mene kao nož. Pričao mi je ponekad da postoje siti i gladni časovnici kao što ima sitih i gladnih ljubavi, a uveče, čitao mi je naglas u postelji knjige za koje je nepogrešivo pogađao da će mi se dopasti. Išli smo u istu, Sabornu crkvu, ali ja sam sveće palila zimi, a on leti."

:D
Kliknite za proširenje...

Ocarana...:)
 
Cini mi se da Zvezde nisu sjajne tako
Cini mi se Sunce da ne sija više
Cini mi se sve je sada naopako
Otkad' si otišla

Cini mi se nebo nije plavo sada
Cini mi se sve za Tobom sada žudi
Cini mi se ne znam ni sta cu sada od jada
Otkad' si otišla

Cini mi se da nista nije kako beše
Cini mi se dan je sada dva put duži
Cini mi se ptice sada pesmu ne pocese
Otkad si otišla

Cini mi se moram uzdisati samo
Cini mi se grlo suši mi se stalno
Cini mi se da bih plak'o neprestano
Otkad si otišla...

James Weldon Johnson
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top