Pismenost kod Srba

[ljubo001]

Доминиканци су настали у XIII veku.

latinski : 'Ordo Praedicatorum (OP)'
Red Svetog Dominika
Godine utemeljenja
1216. godina

http://hr.wikipedia.org/wiki/Dominikanci

опет Љуба пуко?

Isprika!
Moja greška.
Radi se o benediktincima iz Stona!

 

[Пресретач]

Па на то сам и мислио како бре више имаш срца да му запушиш тако уста?

Добро нећу више .

 

[Миле саКлисе]

Љубо ево слбодно пиши обећо Пресретач да те неће више поклапати

 

[Пресретач]

Наш најзначајнији писани споменик из средњег века сведочи о томе да се ствари поправљањем обично покваре

ПИСАРИ МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА

Прво се веровало да је Јеванђеље писао "Грешни Григорије ђак". Онда се установило да се појављује и други рукопис: једна рука до 88 а друга од 89 странице. Неко је преправљао и подебљавао слова "грешног Григорија ђака" и "поправљајући", како то често бива - само је кварио


Упредговору репродукованог издања Мирослављевог јеванђеља, хромолитографисаног и штампаног у Бечу 1897. године, Љуба Стојановић пише: ... које је за њега (кнеза Мирослава) писао и златом заставио грешни Глигорије ђак..." Љуба Стојановић је анализирајући калиграфске особине рукописа устврдио је Мирослављево јеванђеље дело једног писара. После њега је Степан Куљбакин у Сремским Карловцима, 1925. на основу палеографских и правописних особина, у свом раду "Палеографска и језичка испитивања о Мирослављевом јеванђељу", установио да су јеванђеље писала два писара. Он пише да је већ споменути Глигорије, сем својих кратких записа, писао само последње две и по стране и већину јеванђељских заглавља а да је сав преостали текст писао главни писар Варсамелеон, како га је он назвао. Из овога, што су прихватили и други истраживачи, дакле, сазнајемо да су Мирослављево јеванђеље писала два писара.

Мирослављево јеванђеље ​

Међутим, већ сам Љуба Стојановић у тексту хромолитографисаног издања вели да: "На први поглед изгледа да су рукопис писале две руке, једна до стране 89. а друга одатле до краја." Па даље пише: "Али када се боље загледа, види се, да је рукопис писан једном руком, па је неко доцније, или зато што су слова од влаге или чег другог била избледела, или што му се чинило да су слова према величини сувише танка, поново преко њих превлачио и задебљавао их"... И очигледно, на великом броју места јасно се види да је писано једно свако појединачно слово преко другог. Побуде "обнављача" нису сасвим јасне, али је сасвим сигурно да узроци које наводи Љуба Стојановић нису вероватни из два разлога: прво, готово је немогуће да рукопис избледи или пропадне од влаге тек једним делом и то тако да је рукопис оштећен само до 88. стране, и друго, ако чак претпоставимо да је то, и поред свега, разлог "поправљања", поставља се питање: како то да оштећења нису претрпеле минијатуре и иницијали?
Врло је вероватна друга претпоставка - да су побуде "обнављача", који је вероватно исто тако био писар, естетске природе, или, како то каже Љуба Стојановић: "... или што му се чинило да су слова према величини сувише танка... Калиграфска вештина и естетско осећање овог непознатог писара, који је извесно оштетио овај наш највреднији рукописни споменик, далеко су испод квалитета какав има овај рукопис од 89. стране надаље. Разлике у квалитету су више него драстичне. Обнављач текста нема нарочит смисао за деликатност пропорција, какав видимо код "главног" писара. Његова писарска вештина је сасвим просечна, што се види из недовољно одлучног, несигурног дуктуса и несигурности у обликовању слова, па се лако може закључити да је у ствари реч о недовољном познавању уставног (унцијалног) стила писања. Љуба Стојановић исправно закључује да се ради о "поновном превлачењу и задебљавању" а не о писању. Сва штетност оваквог деловања постаје јасна у поређењу с текстом који тече од 89. стране па до краја.
Крај рукописа, две и по стране о којима пише Куљбакин, које он приписује Глигорију, разликује се од главног текста у калиграфској форми. Писан је такође уставним писмом али другачије пропорционисаним словима. Квадратне пропорције слова сличне су већини уставом писаних текстова у то време (крај 12. века) па се због тога у општем изгледу знатно разликује од главног текста. Другачијој општој слици такође су знатно допринели велики међуредни размаци и мањи број редова на страни. Општа слика има монументалан изглед који је у извесној мери тврд у поређењу са динамичном и изузетно елегантном сликом главног текста.

 

[ljubo001]

Љубо ево слбодно пиши обећо Пресретач да те неће више поклапати

Pa to on ne može sve i kad bi htio!

 

[Rechke]

Bacite pogled na srbovanje.com i sve će biti jasno

 

[Enchanted]

 

[Rechke]

I tako koju hiljadu puta

 

[Tарчиан]

Od tog važnog događaja za srpsku pismenost, do dana današnjeg, gde smo?

Koliko smo napredovali i jesmo li u opšte napredovali u pismenosti i obrazovanju?

Svim Nišlijama želim srećan praznik i bogatu trpezu.

ja bih da dodam, mada mi tvorac ovog, najstarijeg (verovatno vinčanac) srpskog alfabeta nije poznat, da njega proglasimo Neznanim opismeniteljem, po predanju Črnorizca :

 

[Gwydion]

Danas je dan svetog Pantelejmona. Inače, to je najpoznatija niška slava... Ceo grad slavi "pantelej", a glavni događaj je vašar, koji dešava kod crkve sv.Pantelejmona, u samom naselju Pantelej.

Zašto je ovo još bitno...




Od tog važnog događaja za srpsku pismenost, do dana današnjeg, gde smo?

Koliko smo napredovali i jesmo li u opšte napredovali u pismenosti i obrazovanju?

Svim Nišlijama želim srećan praznik i bogatu trpezu.

Tu smo da je po broju štampanog materijala po glavi stanovnika od svih evropskih država Srbija ispred samo Albanije i Kosova.

 

[milospv]

Pismenosti koliko hoćeš. Naročito ovi što tvrde da su Srbi najpismeniji narod, a pišu SrBski (veliko "s" i "b" umjesto "s").