PISMA

[ivan24]

Draga moja Jelena,
Prvi put kada su nam se pogledi sreli osetio sam nešto milo o lepo.Kako sam te upoznavao tako su se u meni budila osećanja koje sam davno izgubio.
Polako, dan za danom ,počeo sam da hvatam sebe kako satima razmišljam o tebi.Onako nevino,kao dečak .I znao sam da mi nema pomoći.Svaki tvoj osmeh,pogled ili pokret ulepšavali su mi dane i davali nadu.Svaki naš razgovor produbljivao je u meni želju za tobom.Izgledalo mi je da i ti gajiš slična osećanja.Skupio sam hrabrost I rekao sam ti to.Ali primetio sam tada da ti nije ugodno,glas ti je zadrhtao i spustila si pogled.Na trenutak sam pomislio da sam zabrljao i čitav dan sam proveo razmišljajući o tome.I prošao je čitav vikend a nismo se čuli.Osetio sam da ipak nešto nije u redu. Nisi odgovarala na moje poruke,izbegavala si telefonske pozive.Počeo me hvatati očaj.I kad smo se ponovo sreli,tvoj pogled mi je izmicao,izbegavala si razgovor o tome.Ali iako sam te kratko poznavao,znao sam u čemu je stvar.Zbog nekog pre mene,koji ti je slomio srce,nepuštaš me blizu.Bojiš se otključati srce za novu ljubav i sakrivaš se iza zida samoće.Prepoznao sam to u tvojim očima kad si me pogledala a mislila si da te ne vidim.A veruj mi znam kako ti je, i ma koliko bežala i izbegavala me znam da i ti osećaš to što i ja.Kako da ti otključam srce,kako da ti pomognem da se prepustiš osećanjima koje sakrivaš i potiskuješ.Imam samo ovo što osećam prema tebi i nadam se da ćeš mi jednom poverovati da te nikad ne bih povredio.Nadam se da ću ustrajati u tome jer već mi se srce lomi kad te ne vidim nekoliko dana.
Dozvoli mi da te volim,
Ivan B.

 

[ska belo]

ovo je fina prilika da napisem pismo, za razliku od ostalih foruma ovaj obavezno preskocis...
nisi ti los momak, samo si drugaciji, ne uklapas se u ljude oko mene, u to neko socijalno okruzenje, ne odgovaras mojim drugaricama, za tebe nema ni kriterijuma jer ti si stranac, i kao takav ne dolazis u obzir, ti neces biti ni razmatran, nijedna se nece okrenuti za tobom...okrutna sredina...
a stvarno mi tvoje prisustvo odgovara
lakoca s kojom prilazis, o da i znas da igras, mmmm...yeah, hej tako dobro nisam se nikad provela, nisam imala taj osecaj da neko kapira tu muziku kao i ja, kao da si mi citao misli i odgovaro na svaki moj pokret i...te veceri sam dosla kuci i pomislila da sad umrem bila bih mirna
zasto li ti ovo pisem, nikad ovo neces procitati....a simpatican si sa tvojim savrseno pogresnim akcentom, gestikulacijom i pratecim zvucima...
necu ti nabrajati detalje, znas i sam, bilo je odlicnih deset dana
ono sto je skroz bezveze je znam da nema sanse da budem tvoja a znam da ne mogu ni da budem ona stara...nije to vise to, sad znam da moze mnogo lepse da se zivi, da se provodi vreme, hm pa dobro premisljam se vec neko vreme, ne znam jos uvek kako ali mislim da cu vec nekako morati da prekinem sa starim navikama, plasim se samo koga cu sve izgubiti...vidimo se ubrzo

 

[ska belo]

oh da i sanjam tvoju kosu, kovrdze i plave oci, osmeh ali onaj bas kisoski, kao sto se smeju dzokeri na kartama, i sanjam kako me dodirujes, prelazis vrhovima prstiju preko mog stomaka, i skroz sam se najezila....svasta sanjam, man i just can't give up on you, a kako dalje ne znam...kicosu, skitnico, zazatoru najgori, eto sta mi uradi, umesto da spavam ja mislim na tebe...blesavko jedan

 

[ska belo]

brunellesci se i protiv svoje volje uhvatio u kostac sa sveopstim ocekivanjem da nece uspeti. mada su skice nestale u toku godina znamo da je crtao ugljem na poluprovidnom papiru. kao i njegovi radnici u toku dana nije silazio sa kupole. njegova draga je obilazila radionicu medicievih, spavala u potkrovlju i cekala jutro sve cesce bez njega. slagana je cigla na ciglu i sve brze se nazirao konacan oblik kupole. bivo je vredeo vise nego covek, retko su ih upotrebljavali. medici kao njegov pokrovitelj zavisio je od njegove kupole, bude li uspela bice slavniji od pape, bude li pala bice to i pad jedne od najuticajnijih bankarskih porodica evrope. ona je mesala plavu i crvenu, cedila zutu i isla na nedeljnu misu sama. pred sam kraju strah se uvukao u radnike, jer kako se kupola sve vise suzavala to je opasnije bilo graditi je. stao je filippo brunellesci na gredu ispod koje je bilo nekoliko metara vazduha i polozio ciglu. za 18 godina zavrsena je kupola, prva dvostruka kupola na svetu, najveca kupola na svetu, kupola u firenci na santa maria del fiore, medici su postali ugledniji od pape, u njihove radionice pohrlili su umetnici toga doba. firenca je postala grad umetnosti 15 veka. brunellesci je napredovao, njegova karijera je rasla, i ostace zapamcen kao jedan od najznacajnijih predstavnika rane renesanse.
njoj se gubi svaki trag
zasto li mislim na tebe, da li je za stvaranje necega velicanstvenog, neceg veceg od tebe, neophodno odreci se dela sebe...laku noc, blesavko

 

[bobba]

za kraj...

Idi na put, ponesi moje tragove, da budem tu kraj tebe dan il dva, polako sve, vremenom neka nestane, i polako nek' iz tebe odem ja...

Nemam snage za kraj

Ljubav jaka i cvrsta. Snovi u meni koje i budna sanjam. Sve mi se srusilo, pa zar i ovo malo sto sam imala. Znam da ti srce kidam sloj po sloj, ali kidam i sebi jos vise. Patim, suze lijem, i pitam se zasto. Ovo je bilo o meni i tebi, a ne o meni, tebi i svjetu. Da li grjesim sto vjerujem u nesto sto ne vidim ili ne?
Eh, da mogu kako ja zelim.......

 

[bobba]

[font=&quot]Принцезо, [/font]

[font=&quot]Не знам шта бих да сам те изгубио, у понорима кањона, који обоје врло добро познајемо... Вероватно бих се још више повукао у себе, и ту, у патетичном, само себи својственом расположењу, заборављен, у својој жучи и чемеру растворен био... До нивоа молекула, атома, протона, електрона, неутрона; до последњег кванта... И даље, до ништавила... Али као и већина данашњих мушкараца, и сам сам велика кукавица, па стрепим. Теби је врло добро познат тај страх, јер ценим да си и сама небројено пута, у крајичку твог крупног осећајног ока, видела ону ушепртљаност покрета и конфузност говора и у напред молећив или тужан поглед који тако гласно говори без речи и гласа: «само да ме не одбије» или «још један неуспех». Само што се чак не плашим ни одбијања ни неуспеха. Стрепим да се опет на било који начин не умеша прст судбине. Јер било да је у питању најближи ми род или најстраснија ми љубав, чини се да срећа није мој савезник. Јер, прва личност више није међу нама, а и тебе замало да ми [/font][font=&quot]тај прст [/font][font=&quot]одведе. Ипак, од непоправљивог оптимисте, поздрав за крај:[/font]

[font=&quot]AMOR VINCI OMNIA[/font][font=&quot], принцезо![/font]

eh kako je ovo lepo.................

 

[Daringo]

O ZENI O KOJOJ SVI SVE ZNAJU


Upoznala sam je na Alkinom rođendanu i onda je na sebi imala mrak štikle baš kao i sinoć
I smiješila se zaraznim osmjehom i šalila cijelu noć samo na svoj račun…
Zapravo sve je bilo skoro pa isto kao jučer samo se onda nismo znale tako dobro.
Od onda je prošlo skoro 9g. i puno se toga desilo i meni i njoj.
Njoj puno više, nego meni, ali smo jučer ponovno konstatirale da smo zapravo ostale iste.
Ljubimo život svim srcem i prihvaćamo svaku kvrgu i svaki put postajemo sve jače, ali mekše.
I to je dobro.
Danas više ne sudimo nikog čak ni malo kao nekad.
Nije stigla u moju emisiju, jer je cijelu noć provela u Beogradu kod Brege i Marine Tucaković (za one mlađe to je najpoznatija autorica tekstova u bivšoj Jugi) ipak nije zaboravila javiti se telefonski, ispričati i malo pročavrljati o svemu novome što sprema u budućnosti.
Dogovor je pao da se nađemo nešto kasnije tu večer prije koncerta koji je organizirao moj šef u jednom poznatom klubu.
Povedoh prijateljicu.

Zašto vam sve ovo pišem zapravo ne znam, nemam običaj pisati o onome što mi se dešava.
Najčešće pišem o onome što me dira, ali nikada o onome što mi je najvrjednije.
To bi bilo svetogrđe.
Iako je znam tolike godine do sada ni slova nisam napisala ni o Eurosongu, ni o štikli, ni o njenom filmiću.
Mada smo se i njega dotakli sinoć, u šali reče mi da je sad pravo vrijeme da snimi nastavak.
Složismo se da bi se trebao zvati «Das Boot zwei» i da umjesto muškarca treba uz nju biti žena.
Tak toliko da se svi ponovno iznenade i obruše na nju.

Njenu glazbu baš i ne slušam, ali ona mi je zaista draga.
U duši je dobra i brižna, nema u njoj ni mrvice zla.
Ja imam naziv za takve cure zovem ih «Žena drug!»,a ona to je, pravi drug.

U mom poslu upoznala sam puno ljudi sa naše estrade, sa nekima se samo znam, sa nekima sam ok., a sa nekima sam dobra.
Razlog zašto mi je draga je između ostalog taj što je sa njom najlakše komunicirati,
nema prenemaganja, ništa nije sa visoka, topla je i jednostavna kao i sve žene s mora.
Uvijek me fascinira koliko je pažljiva, kako se ne samo sjetila moje frendice nego i njenog imena(a upoznala sam ih jednom prije 6g.), kako me uvijek pita kako je moja draga jesu li joj sve pige na broju, kako mi je mama.
Pričale smo i smijale se muškom rodu i njihovoj fascinaciji nogometom i playstationom( jer njen dragi kad ne gleda nogomet ovih dana onda ga igra na igricama), pretresle sve modne trendove, prepričavale dogodovštine sa putovanja i smijale se kako ćemo opet sve ušutkati kad se pojavimo u wc-u kluba pa sve cure koje se temo zateknu zanijeme i gledaju u pod, a ni ne znaju koliko je nama neugodno jer treba piškiti dok svi slušaju.
Jedini prohtjev koji je imala bio je taj da na pozornici ima dosta obične vode i to "must be Jana".

Njezin nastup trenutno košta 8000 eura (puno je to love), ali čim je kročila na scenu iz tople i drage mlade žene pretvorila se u divu i do zadnje kapi znoja odradila svaki euro.
Može se o njoj štošta reći i može joj se štošta osporiti i zamjeriti, ali jedno je sigurno žena je neosporno karizmatična u svakom svom atomu!!
I ja joj skidam kapu, posebno zato što je nakon svega što joj se desilo imala snage ponovno ustati i dati sve od sebe.


Jer moj otac me učio «Nije sramota pasti, sramota je ne pokušati ustati».
Dobar je taj inat kome ga je dragi Bog dao!!!



(serafina)

 

[bobba]

Dve reci

Volim te

volim te, to bi mogla danima da ponavaljam, koliko te volim , kako samo moje srce ludo udara od same pomisli da te volim.
Ja znam da ces tacno da znas ko sam ja, nije me briga, sakrivena iza ovog nika mogu da kazem VOLIM TE, celim svojim srcem do dna moje duse.
Ti si u njemu ti to ne znas,
To je moja tajna koju zelim javno da ti kazem. Ponavaljam VOLIM TE. moras ovo da cujes, moras da znas ovo.
Gde si sad da ti to kazem, da cujes odjeke mog srca koje place za tobom
Suze su na rubu mog oka ali ne idu dalje, nedam im. ne zelim da placem, jer te VOLIM. Ko VOLI taj ne place, zar nije tako, ja sam jaka i cvrsta osoba koja ne place, one samo stoje na rubu mog oka kao izdajica mojih osecanja, VOLIM TE, moram to da ponovaljam i nadam se da me cujes, da tvoje srce udara isti ritam ovog sekunda, da ti tvoje misli barem malo skrenu na mene, da li dragi mislis ti na mene kao ja na tebe
O boze ovako mogu do kraja vecnosti......eko mojih uzdisaja i mojih reci ljubavi ja cujem u daljini.............V O L I M T E......cuj moj vapaj zadnji put

 

[Cupavka]

Daringic, ti si magnet za ovako dirljive i lepe stvari...

 

[^^AngelGabriel^^]

Jedina moja ljubavi...

Znam, sve znam... i da je kraj, i da nas vise nema, i
da smo bile samo san... I znam da si rekla da te vise
ne zovem, da ti ne saljem poruke... I ne boj se, necu
te vise uznemiravati, necu te zvati, necu ti otezavati
zivot i svakodnevnicu svojim prisustvom... Samo zelim
da ti jos nesto kazem, jer ne mogu da dozvolim da
odemo bez reci, jer nismo to zasluzile posle svega...
Jer nisam ni stigla sve da ti kazem, i verovatno nikad
necu ni stici, a toliko je toga sto ti zelim reci... I
kad pokusam da izgovorim, onda gutam suze umesto reci,
i zato je bolje da ti bar napisem... Pokusacu...
Oprosti mi sto sam usla u tvoj zivot, oprosti mi za
sve reci, i nezne i grube... Ja nisam imala srece, i
to je tako.. Ne znam, ali stvarno ne znam sta je to
sudbina htela od nas i zasto nas ovoliko muci, kad je
vec znala da nema sanse... Sto bas mi? Sta smo mi kome
skrivili? ili su sve te podudarnosti koje su nas
toliko povezivale stvarno bile samo slucajnosti... Ne
znam, ne razumem...
Znam samo da ti neces nikada umreti u meni, da ces
uvek biti u mojim snovima, u mojim mislima
najlepsim... jer si mi donela novi zivot, kratak
doduse, ali lep i jedini za koji vredi ziveti... I
veruj mi da se ne kajem ni zbog cega. I da se opet sve
dogodi, opet bih isto uradila, opet bih te zavolela,
opet bih zivela za tebe i sve sto imam dala za ove
dane provedene s tobom... Sav zivot bih menjala za
ovih nekoliko meseci s tobom i ne bi mi bilo zao. Jer
znam, nisam ni zivela pre tebe... I znam, necu ziveti
ni posle tebe..
I oprosti mi za sav bol koji sam ti donela, za sve
suze, za sve patnje... Htela sam da ti budem sreca, a
ne teret i bol.. A eto, desilo se da sam te povredila
nekim glupostima koje sam rekla u ocaju i afektu, a
nemaju veze sa mojim misljenjem o tebi. Jer nikad tebe
ne bih povredila, i nikad drugima ne bih dozvolila da
te povrede... I ti to znas.
Ja ne mogu tako, da se samo probudim i pretvaram se
kao da nikad nista nije bilo... Ja ne mogu da
prestanem da volim, jer smo juce jedna drugoj
upucivale sve najlepse reci i klele se na vecnost, na
beskraj, na to da cemo jednog dana biti zajedno... A
vidi gde smo danas! Sta nam to zivot radi?!
Kako da te zaboravim? Kako da prestanem da te volim?
Zar mislis da je tako lako da samo pogledam u nekog
drugog i da taj neko odmah bude moj, da je to dovoljno
da bih prestala da mislim na tebe?! O, Boze, ne...
Necu te nikada preboleti.. samo se plasim da cu
skratiti te muke, jer ne zelim zivot bez tebe...
Plasim se zivota bez tebe jer znam da je uzaludan, jer
je od jutros sve prazno, jadno i malo... Jer kao da ne
disem, kao da me nema... jer si ti sav moj svet... jer
se taj svet sad rusi, a ja ne mogu nista da ucinim da
te zadrzim...
Tvoje i moje oci VIDE isto, i uvek ce tako biti... Ne
zelis da priznas da smo JEDNO, ali ja znam da ce uvek
tako biti..
Volela bih da ovo vreme stane, da dotrcim do tebe i
zagrlim te, da te preklinjem da me ne ostavljas ovako
samu... jer, meni je sav zivot prethodni izgubljen u
proslosti i vise ne vidim put da se vratim tamo.. I ne
mogu da se vratim.. Potonucu bez tebe.. Zauvek ostacu
sama, a to sto je bilo s nama - to nema ni u knjigama.
To zivot pise, to su Bozije reci, to zivot pise, to
nista ne moze da spreci..
Zelim da me pamtis po dobru, da ne zaboravis nase
sate, dane, noci, nase reci... da pamtis samo ono
lepo... jer, ja ne znam da li cu ostati na ovom svetu,
ili otici na neki drugi, a to nije ni vazno.. Sve sto
zelim je da ti budes srecna, gde god i s kim god...
Eto, ja nisam imala srece, cak ni da te vidim.. ja,
koja te toliko volim... meni je to uskraceno, ja nemam
prava na tebe..
Ah, toliko jos toga bih volela da ti napisem... ne
zameri mi zbog ovih pesama koje cu ti poslati, neka ti
one bar nesto kazu, jer ja nemam snage da pisem..
Volela sma te vise od sebe, vise od zivota... I tako
ce uvek biti.. I gde god ja zavrsila, na kom god svetu
bila, zivela ja ili ne, znaj da necu prestati da te
sanjam, i da cu uvek biti tu.. ja nemam snage da ti
kazem zbogom...
Bicu tu da te cuvam i da pazim na tebe, Andjele moj
lepi... UVEK CU TE VOLETI..