Citav svoj radni vek provela sam u fabrici namenske proizvodnje "Krusik" iz Valjeva, sve do 1999. godine, kada je nakon bombardovanja doslo do cistke nepotrebne radne snage. Nepotrebne jer je u bombardovanju stradalo ono malo proizvodnje sto nije stradalo ranije 90ih godina. S obzirom da nije postojala zakonska regulativa kojom bi se toliki broj radnika otpustio, Krusik je u saradanji sa Fondom za razvoj Republike Srbije ponudio radnicima kredite za podsticaj poljoprivrede, uzgoj stoke i zivine,, sadnju voca i sl. To je, svakako bila farsa, jer niko nije kontrolisao kome se daju ti krediti, kao i da li se namenski trose. Uslov za dobijanje kredita je bio potpisivanje sporazumnog raskida, i odricanje od prava na penziono i zdravstveno osiguranje. Druga opcija je bila ostajanje u fabrici sa garantovanom platom od 240 dinara. Suoceni sa nemastinom, i uveravani od starne rukovodstva fabrike, kao i pravne sluzbe da su ti ugovori "pro forme", i da se "to nece ni vracati", masovno smo, saterani uza zid i pod pritiskom rukovodstva potpisivali ugovore i uzimali kredit. Niko nikada nije kontrolisao da li se sredstva koriste namenski, a i kako bi se koristila kad su kredite delili bez ikakve provere ljudima koji nemaju ni pedalj zemlje. Jednom recju, mi smo tada bili pritisnuti i prevareni da prodamo svoja radna mesta. Licno, nisam od 240 dinara mesecno mogla izdrzavati porodicu, niti ici na posao 7 km udaljen od kuce. Fondu za razvoj niko nikada nije vratio niti jedan jedini dinar, a ODAKLE, kada se nigde nismo ni mogli zaposliti nakon 2000. godine.
Da, ja taj novac jesam potrosila namenski, i to bas na poljoprivredu - na voce i povrce, meso i mlecne proizvode, da ne crknemo od gladi.
Sada, nakon 15 godina, Fond za razvoj mi je poslao opomenu pred utuzenje da dug izmirim u celosti. Veca farsa bi jedino bila da pocnu da nas terete za nenamensko trosenje kredita, izgleda da smo trebali da posadimo visnje na terasama solitera, a kokoske da gajimo po parkovima.
Verujem da su i ostalim bivsim radnicima Krusika stigle ovakve opomene pred utuzenje, ali ja nemam nacina da to proverim, jer mi je i telefon vec dva meseca iskljucen zbog neplacanja, a da ne pricam o stanju u frizideru.
Vise o ovome mozete procitati na sledecem linku
http://www.vreme.com/arhiva_html/486/10.html
Da, ja taj novac jesam potrosila namenski, i to bas na poljoprivredu - na voce i povrce, meso i mlecne proizvode, da ne crknemo od gladi.
Sada, nakon 15 godina, Fond za razvoj mi je poslao opomenu pred utuzenje da dug izmirim u celosti. Veca farsa bi jedino bila da pocnu da nas terete za nenamensko trosenje kredita, izgleda da smo trebali da posadimo visnje na terasama solitera, a kokoske da gajimo po parkovima.
Verujem da su i ostalim bivsim radnicima Krusika stigle ovakve opomene pred utuzenje, ali ja nemam nacina da to proverim, jer mi je i telefon vec dva meseca iskljucen zbog neplacanja, a da ne pricam o stanju u frizideru.
Vise o ovome mozete procitati na sledecem linku
http://www.vreme.com/arhiva_html/486/10.html
