Pa evo...Na primer,veoma sam lepo doživeo pobedničku dramsku scenu na ovom pdf...
Scena iza scene mi bila baš i smešna i simpatićna i podsetila me na one nervoze koje tamo bivaju...
Inspicijent mi bio originalan kakvog ga se i ja sećam!
Ludak na kvadrat!
Inače od Luna Lune volim da pročitam po nešto...
Dobro Nora?
TANANA!
Da ti je način na koji si odabrao štivo za ocenu na nivou najfinijih diplomatskih fazona, stoji! Za to dobijaš reputaciju.
Da ja i dalje, nakon višegodišnjeg boravka na ovom forumu, ostadoh uskraćena za tvoj prikaz neke knjige, stoji, takođe.
Uz dužno poštovanje prema Luni i njenom radu koji nisam kadra da ocenjujem, prikaz ti je sasvim neubedljiv: kako, elem ja, koja ništa ne znam o tvom čitalačkom uskusu, mogu da šta je tebi smešno i simpati
ćno, a kako ne delim s tobom sećanja, ne shvatam ni te nervoze, niti bilo šta drugo.
Drugim rečima, ja nemam pojma kako Luna piše, niti imam motiv da pročitam (ako bih se oslanjala na tvoju preporuku), niti da ne pročitam. I, šta smo time postigli, do ambivalencije koja je gora i od imanja pogrešnog stava?
Sad počinjem da se pitam kako ti vidiš sve nas koji pišemo o tome šta smo pročitali? Na osnovu čega nekima dodeljuješ K
uelja, proglašavaš kritiku šušom i sl.?
Fenomenološki, što bi se reklo.
Shodno ovome, tvoje pitanje s početka teme mi deluje još nejasnije: ako već misliš da ne treba da postoji kritika (spremna sam ja svašta da razumem, ako dobijem smislena obrazloženja), ako su ti merila vrednosti iza reči "simpatično", "smešno" "podseća me", na osnovu čitalac treba da se (ne)odluči na čitanje neke knjige?
