Pisati ili ne pisati-dilema

[Dragoljub69]

Možete slobodno o razlozima pro et contra...

ZA:-Lepo je pisati i stvarati novi svet priče,pesme,romana...
-Bude tu i koja parica,ako je pisanje dobro...
-Popularnost ima svoje nagrade,osim što podmiruje sujetu...

PROTIV:-Svaka šuša čita vaše delo.
-Prevelik trud,a neadekvatna nagrada-mala je ovo zemlja,
-Sve manje čitalaca knjiga...

 

[Џорџи]

meni pisanje nije kao scenario filma komercijala,knjiga je nekako za sva vremena,ko to uspe bez popularnosti publiciteta i materijalnog momenta vredi da pise

 

[lanavi]

Mislim da je contra argument nedovoljno jak da bi neko olako odustao od potrebe za pisanjem. Naravno, ukoliko je volja za stvaranjem ogromna. U silini zelje da se pridosle ideje nekako obuzdaju papirom, cak se i zaboravi na sve one teskoce koje nastaju nakon rodjenja dela. Mozda tek tada postanes svestan koliko si sebe ulozio a nazalost nisi naisao na adekvatan odgovor, ili na srecu jesi dobio ocekivano, iako mislim da u sustini svako ko pocne da se bavi pisanjem, ne radi to zbog publike, vec zbog sebe (milovanje ega nagradama, slavom dodje mu kao bonus).
I onda treba znati sta uraditi sa dobijenim. Ne znam kakav je osecaj kada ti ispred ociju "legne" tvoje ilustrovano, stampano "cedo". Budes srecan? Nespokojan jer ne znas sta ce biti dalje? Da li ces umeti opet? Tuzan sto je to zaokruzeno? Poletan jer vidis da umes, mozes? Volela bih da znam .
Pisati. To je moj odgovor. Uvek.

 

[gost 338426]

Sećam se jednog inrevjua sa Radkom Poličem gde on kaže kako zavidi tada jugoslovenskim glumcima koji glume na sh jeziku,jer imaju ogromno tržiše, a da su on i njegove kolege ograničeni na 2 mil ljudi.

Bez obzira na to mislim da prava umetnost uvek nalazi put do konzumenata. Najbolji primer mi je islandska pevačica Bjork koja je stekla svetsku slavu iako dolazi iz zemlje od 300.000 stanovnika. Verovatno takvih primera ima i u književnosti. Znači ako neko želi da piše i ima šta da kaže u današnje vreme neta je sve moguće . Naravno, ako ima šta da kaže

 

[hirajgoagain]

pa ne mora da pises papirno, mozes kao neke blogove, pdf tj elektronske varijante

- - - - - - - - - -

samo mogu da te pokradu : ))

 

[Dragoljub69]

Sećam se jednog inrevjua sa Radkom Poličem gde on kaže kako zavidi tada jugoslovenskim glumcima koji glume na sh jeziku,jer imaju ogromno tržiše, a da su on i njegove kolege ograničeni na 2 mil ljudi.

Bez obzira na to mislim da prava umetnost uvek nalazi put do konzumenata. Najbolji primer mi je islandska pevačica Bjork koja je stekla svetsku slavu iako dolazi iz zemlje od 300.000 stanovnika. Verovatno takvih primera ima i u književnosti. Znači ako neko želi da piše i ima šta da kaže u današnje vreme neta je sve moguće . Naravno, ako ima šta da kaže

Naravno...ali ja sam svoje rekao!

 

[pura moca]

bilo koje stvaranje je l' art pour l' art ako nije proisteklo iz stanja koje je gotovo fiziološka potreba... međer, postoje foliranti i oni koji se oslobađaju

 

[Аристократа]

Пишати.

- - - - - - - - - -

Пробај, неће ти ништа бити, постаћеш и интелигентнији, писање развија мозак, креативност, машту, ко зна, можда се роди неки Достојевски од тебе.

 

[Аристократа]

Možete slobodno o razlozima pro et contra...

ZA:-Lepo je pisati i stvarati novi svet priče,pesme,romana...
-Bude tu i koja parica,ako je pisanje dobro...
-Popularnost ima svoje nagrade,osim što podmiruje sujetu...

PROTIV:-Svaka šuša čita vaše delo.
-Prevelik trud,a neadekvatna nagrada-mala je ovo zemlja,
-Sve manje čitalaca knjiga...

Ови против аргументи су ти баш безвезе и помало егоистични. Значи нећу да пишем јер свака будала чита дело и зато што нема награде. Који тебе рацку брине за туђа мишљења под 1, а под 2 који ће ти рацку награда, ниси кер па да ти на свако дело треба награда. Мани се тих подстицаја заснованих на награди или на казни као супротно, држ се себе, буди слободан чоек.
А и контрадикторни су. Елем, 1) свака шуша чита дело - дакле нећу да пишем и 2) све мање читалаца -дакле нећу да пишем јер неће нико да чита. Контрадикција ко кућа.

 

[Borac za prava zivotinja]

Jednom se naljutih na izdavača, knjižare i ostale u tom lancu, i reših da prekinem s pisanjem!
Razmišljala sam kojim bih, drugim poslom, mogla da se bavim.
Da se zaposlim kao profa - malo sutra; na mlađima svet ostaje (ako im išta od sveta ostane).
Odlično kuvam, ali najradije kuvam ukućanima i gostima. Mislim da bi mi se, ako bih kuvala i drugima, vremenom smučilo kuvanje.
Solidno pevam, ali pušim ... i, uostalom, gde bih pevala a da prethodno ne posetim estetskog hirurga, za šta nemam para?
Kancelarijski poslovi ne dolaze u obzir; nisam taj tip, ne mogu da se svrtim na jednom mestu i ne poštujem autoritete.
Na kraju sam rešila da ipak ostanem pisac za šuše i ne-šuše, sa minimalnim ili nikakvim honorarima. Zato što pisanje nikako da mi dosadi, zato što pisac ne ide u penziju, može da puši, može da ne spava a da ne brine kako će ujutru ustati za odlazak na posao, i ne mora da bude lep.
Eto, to su moji razlozi.
Plus jedan, najvažniji: srećna sam dok pišem. Zašto, nemam pojma.

 

[Dragoljub69]

Ови против аргументи су ти баш безвезе и помало егоистични. Значи нећу да пишем јер свака будала чита дело и зато што нема награде. Који тебе рацку брине за туђа мишљења под 1, а под 2 који ће ти рацку награда, ниси кер па да ти на свако дело треба награда. Мани се тих подстицаја заснованих на награди или на казни као супротно, држ се себе, буди слободан чоек.
А и контрадикторни су. Елем, 1) свака шуша чита дело - дакле нећу да пишем и 2) све мање читалаца -дакле нећу да пишем јер неће нико да чита. Контрадикција ко кућа.

Nisi razumeo uvodni tekst...Nisu to moji razlozi-to su mogući razlozi...Recimo,Meni je razlog što svaka šuša o mojoj
priči može da razglaba do besvesti i da je tumači sasvim drukčije od napisanog-dira moje čedo() jači
razlog za nepisanje od razloga mog drugara kom se ne piše jer nema koristi od toga...A piše-otkida!

 

[Dragoljub69]

Jednom se naljutih na izdavača, knjižare i ostale u tom lancu, i reših da prekinem s pisanjem!
Razmišljala sam kojim bih, drugim poslom, mogla da se bavim.
Da se zaposlim kao profa - malo sutra; na mlađima svet ostaje (ako im išta od sveta ostane).
Odlično kuvam, ali najradije kuvam ukućanima i gostima. Mislim da bi mi se, ako bih kuvala i drugima, vremenom smučilo kuvanje.
Solidno pevam, ali pušim ... i, uostalom, gde bih pevala a da prethodno ne posetim estetskog hirurga, za šta nemam para?
Kancelarijski poslovi ne dolaze u obzir; nisam taj tip, ne mogu da se svrtim na jednom mestu i ne poštujem autoritete.
Na kraju sam rešila da ipak ostanem pisac za šuše i ne-šuše, sa minimalnim ili nikakvim honorarima. Zato što pisanje nikako da mi dosadi, zato što pisac ne ide u penziju, može da puši, može da ne spava a da ne brine kako će ujutru ustati za odlazak na posao, i ne mora da bude lep.
Eto, to su moji razlozi.
Plus jedan, najvažniji: srećna sam dok pišem. Zašto, nemam pojma.

Znam ja zašto,ali je nikakav odgovor:skribomanija!
Držalo i mene godinama...
Noću,sav pošten svet spava ili luduje u provodu,a ja kuckaram ili baš rukom pišem...
Ujutru me dočeka posao,a meni se spava...Pričam telefonom,držim sastanak...sve kao zombi...

Ne radim to više,tek ponekad za dušu...

Ali,evo,za one koji pišu-veliko razumevanje i-uvek otvorena vrata i -duša...

 

[krasuljak]

Možete slobodno o razlozima pro et contra...

ZA:-Lepo je pisati i stvarati novi svet priče,pesme,romana...
-Bude tu i koja parica,ako je pisanje dobro...
-Popularnost ima svoje nagrade,osim što podmiruje sujetu...

PROTIV:-Svaka šuša čita vaše delo.
-Prevelik trud,a neadekvatna nagrada-mala je ovo zemlja,
-Sve manje čitalaca knjiga...

Slažem se s Aristokratom, ovo je kontradikcija, u zemlji sa 4% intelektualaca... A neko reče na drugoj temi, intelektualci ne čitaju, oni pišu... Možda je rečeno ironično, ali u mom okruženju znam više neintelektualaca koji čitaju, od ovih drugih. Bez ulaženja u to šta čitaju, ne smatram ih šušom... Možda samo imaju više slobodnog vremena...

 

[Direkt]

..Recimo,Meni je razlog što svaka šuša o mojoj
priči može da razglaba do besvesti i da je tumači sasvim drukčije od napisanog-dira moje čedo(

Pravo umetničko delo se drukčije doživljava u percepciji svakog recipijenta, ili u slučaju književnog dela - čitaoca. Zato ne sme da postoji samo jedno jedino tumačenje dela, višeznačnost treba da bude njegova odlika. Vodim se time da nakon stvaranja, delo se odvaja od autora i više nije u njegovoj vlasti, pa samim tim i autor postaje baš kao i svaki drugi čitalac, može da tumači, i njegovo tumačenje može biti pogrešno. A može biti i pravo, ali i pored tog jednog 'pravog' može postojati još stotinu 'pravih' tumačenja.
Svakako često i sami pisci ne umeju toliko dobro da pričaju o svom delu, bio sam na stotinu književnih večeri gde su o knjigama bolje pričali kritičari nego sam autor

 

[Direkt]

Pritom, ja smatram da ko god pisanje doživljava kao nerazdvojni deo sebe, kao osnovnu potrebu kao što je hrana ili spavanje, on nimalo neće razmišljati o nekim drugim faktorima. Jer, da li iko razmišlja o tome da prestane da jede ako nema hranu, ili ako je beskućnik? Ne, nego najčešće čini sve da se to desi. Isto važi i za pisanje. I time se ja vodim

 

[Nora Barnacle]

Slažem se s Aristokratom, ovo je kontradikcija, u zemlji sa 4% intelektualaca... A neko reče na drugoj temi, intelektualci ne čitaju, oni pišu... Možda je rečeno ironično, ali u mom okruženju znam više neintelektualaca koji čitaju, od ovih drugih. Bez ulaženja u to šta čitaju, ne smatram ih šušom... Možda samo imaju više slobodnog vremena...

Ne znam definiciju intelektualca koja je bila osnova za tih 4% (verovatno je reč o akademskim zvanjima raznih sorta), ali se vrlo dobro sećam izjave pomoćnika ministra prosvete od pre mesec dana da je 40% stanovništva bez srednje škole, a 17% analfabeta.
U preostalih 60% spadaju nezaineresovani za čitanje, prezauzeti poslom, siromašni sa fokusom na elementarnoj egzistenciji i ljudi sa svim drugim oblicima smetnji koje im ne dozvoljavaju da čitaju.
Ne mislim da osoba sa završenom osnovnom školom tj. elementarnim formalnim obrazovanjem ne može da bude čitalac (iako ne znam ni jednog takvog), ali verujem da se njihov broj svodi na nivo statističke greške.

Sve činjenice su više nego poražavajuće, ali mislim da ni jedna nema veze sa porivom za pisanje.

 

[Dragoljub69]

Slažem se s Aristokratom, ovo je kontradikcija, u zemlji sa 4% intelektualaca... A neko reče na drugoj temi, intelektualci ne čitaju, oni pišu... Možda je rečeno ironično, ali u mom okruženju znam više neintelektualaca koji čitaju, od ovih drugih. Bez ulaženja u to šta čitaju, ne smatram ih šušom... Možda samo imaju više slobodnog vremena...

Tek kakva bi kontradikcija bila da sam u contra argumentima naveo male tiraže na ovom jeziku! ! !
Treba da se povedeš (kad si već povodljiva)za pravim misliocem,a ne za amaterom...
No razumem razlog-plava krv nije šala...
Mada ni moje poreklo nije bez veze...

 

[krasuljak]

Sve činjenice su više nego poražavajuće, ali mislim da ni jedna nema veze sa porivom za pisanje.

Ako si me citirala da bi ukazala na to kako sam promašila temu, moj akcenat nije ni bio na porivu za pisanje, već na šuši od čitalaca, kako ih Dragoljub nazva.

Ne mislim da osoba sa završenom osnovnom školom tj. elementarnim formalnim obrazovanjem ne može da bude čitalac (iako ne znam ni jednog takvog), ali verujem da se njihov broj svodi na nivo statističke greške.

Vidiš, ja znam bar jednog takvog.

Spojler

To je moja majka. Žena koja je zavržila samo osnovnu školu i krojački kurs, čime je stekla zanat kojim nam je omogućila sve ono što ja svojoj deci s fakultetom i državnim poslom ne mogu ni da pomislim. Čak ni tata nema klasičnu srednju školu već zanat, sa kojim je kasnije napredovao (uz rad do VKV radnika) i stekao penziju 10.000 veću nego što moj muž ima danas platu (što nije normalno, naravno). No, to je sve nebitno... Htedoh reći, moji roditelji rado čitaju otkad znam za sebe. I ne smatram ih šušom. Naprotiv...

Ti ne znaš definiciju intelektualca, ali mi se čini da je za temu važnije da nam postavljač kaže šta podrazumeva pod šušom.

 

[Nora Barnacle]

Ako si me citirala da bi ukazala na to kako sam promašila temu, moj akcenat nije ni bio na porivu za pisanje, već na šuši od čitalaca, kako ih Dragoljub nazva.

Vidiš, ja znam bar jednog takvog.

Spojler

To je moja majka. Žena koja je zavržila samo osnovnu školu i krojački kurs, čime je stekla zanat kojim nam je omogućila sve ono što ja svojoj deci s fakultetom i državnim poslom ne mogu ni da pomislim. Čak ni tata nema klasičnu srednju školu već zanat, sa kojim je kasnije napredovao (uz rad do VKV radnika) i stekao penziju 10.000 veću nego što moj muž ima danas platu (što nije normalno, naravno). No, to je sve nebitno... Htedoh reći, moji roditelji rado čitaju otkad znam za sebe. I ne smatram ih šušom. Naprotiv...

Ti ne znaš definiciju intelektualca, ali mi se čini da je za temu važnije da nam postavljač kaže šta podrazumeva pod šušom.

Citirala sam te sa namerom da se nadovezem na tvoj post, tj. izrazim slaganje sa tobom.

 

[krasuljak]

Sada željno očekujemo i Drakčeta da se nadoveže, odnosno reši enigmu koju je postavio...

 

[Dragoljub69]

Ako si me citirala da bi ukazala na to kako sam promašila temu, moj akcenat nije ni bio na porivu za pisanje, već na šuši od čitalaca, kako ih Dragoljub nazva.

Vidiš, ja znam bar jednog takvog.

Spojler

To je moja majka. Žena koja je zavržila samo osnovnu školu i krojački kurs, čime je stekla zanat kojim nam je omogućila sve ono što ja svojoj deci s fakultetom i državnim poslom ne mogu ni da pomislim. Čak ni tata nema klasičnu srednju školu već zanat, sa kojim je kasnije napredovao (uz rad do VKV radnika) i stekao penziju 10.000 veću nego što moj muž ima danas platu (što nije normalno, naravno). No, to je sve nebitno... Htedoh reći, moji roditelji rado čitaju otkad znam za sebe. I ne smatram ih šušom. Naprotiv...

Ti ne znaš definiciju intelektualca, ali mi se čini da je za temu važnije da nam postavljač kaže šta podrazumeva pod šušom.

U književnosti je "svaka šuša" intelektualac (dakle neko ko stiće materijalna sredstva za egzistencijalne potrebe intelektualnim
radom) koji se bavi književnom kritikom i drugim aktivnostima oko knjiga čime utiče na sudbinu knjiga tako što u opusu informisanja
o knjigama učestvuje u formiranju mnjenja o tim knjigama i to veoma često uprkos i kontra stavu književnbika koji su tvorci tih knjiga.
Znači :sudije i porotnici koji određuju sudbinu knjiga...Često,a u poslednje vreme obavezno,ih angažuju izdavači,nasručioci komentara...
Svi zajedno "šuše"! Jer lažu ili na ovu ili na onu stranu!
(Pokušao ukratko,ali taj problem traži opširno)
Sociološki razmatranološizacija koja prati tranzitiranje iz jednog društvenog uređenja u drugo ne mimoilazi ni kulturu,pa ni književnost!

 

[Dragoljub69]

U prethodnom postu sam izneo neke relativne društvene ocene koje ne treba da su konstante...
Ne treba fiksirati mišljenje o književnosti...Ipak je to dinamićan proces koji se menja.Lićno očekujem
ozdravljenje i u tom segmentu naše kulture...
Otprilike je barometarski izraz nestajanje ksenofobićnosti iz aktuelne naše književnosti ...Tad se
možemo nadati novom uzletu naše književnosti...
Ovo sada je,uglavnom,razgrtanje debelog mraka...

 

[Наутилус]

Шуша значи празна, безвредна особа, која ништа не кошта, како то неки кажу.

 

[krasuljak]

Шуша значи празна, безвредна особа, која ништа не кошта, како то неки кажу.

Nešto poput onih što ne čitaju, ali barabar komentarišu...

 

[Наутилус]

Како то мислиш?