Pilula koja je izmenila svet

[Nina]

Ona je mala, a njen efekat je bio ogroman – u svakom pogledu. Kad je na tržište u SAD 1960. došla prva pilula za kontracepciju (antibebi-pilula) – to je bila senzacija.
To je bio prvi način hormonskog sprečavanja trudnoće. Godinu dana kasnije, pilula je stigla i na tržište Zapadne Nemačke, četiri godine kasnije i u DDR.

Gregori Pinkus (rođen 9. aprila 1903, Vudbajn, Nju Džerzi, SAD - umro 22. avgusta 1967, Boston, Masačusets) bio je američki endokrinolog čiji je rad na antifertilnim svojstvima steroida doveo do razvoja prve efikasne kontraceptivne pilule.

Dr.Pinkurs eksperimentisao je i shvatio da je ključni sastojak kontraceptivne pilule morao biti hormon progesteron. U svom istraživanju oslanjao se na otkriće profesora Karla Đerasija koji je prvi sintetisao norentindron, prvi sintetički progestin, koji je zaustavljao ovulaciju kod zečeva i pacova. Ali sad je to valjalo testirati na ženama, što je značilo da je morao da okupi stručni tim. Bio mu je potreban lekar koji radi baš sa ženama i koji može da ih ubedi da je eksperiment bezbedan. I tad je naišao na Džona Roka. Kada je iz njihove laboratorije pedesetih godina prošlog veka izašla kontraceptivna pilula, doktori Gregori Pinkus i Džon Rok nisu ni bili svesni da su time pokrenuli čitavu revoluciju.

Godišnjica antibejbi pilule je praznik i muškog i ženskog sveta. Ona pada 19. maja: istog dana 1960. godine je američka Uprava za hranu i lekove, u svetu poznata po akronimu FDA, objavila nameru pozitivnog rešenja „problema pilule”. Namera je realizovana 23. juna, kada je pilula dobila zvaničnu dozvolu za proizvodnju i upotrebu. Od tih junskih dana sve se promenilo; svet više nije što je bio.

 

[Nina]

 

[Nina]

Odjedanput, žene su videle da ih biologija ne može naterati na rađanje, mogle su birati način oblikovanja sopstvenog života i planirati koliko će imati dece i kada. U međuvremenu, mogle su se posvetiti pravljenju karijere. Prvi put u istoriji ljudskog roda sprečavanje začeća bilo je u njihovim rukama. Pilulu su mogle uzimati u diskreciji, da ne zavise ni od koga i da nikoga o tome ne obaveštavaju. To je bila nezamisliva sloboda, a neizbežna poniženja prilikom prekida trudnoće postala su prošlost.

Ali pilula nije nešto što je prvi put pokazalo da seks ne mora biti praćen začećem. Mnogo hiljada godina pre 1960. žene su znale kako da izbegnu trudnoću. Znali su i muškarci. Doduše, te veštine nisu bile perfektne, ali su primenjivane. Često se pominje i izvesni doktor Kondom (Condom), dvorski lekar engleskog kralja Čarlsa Drugog, koji je, navodno, izumeo navlaku od ovčijeg creva kako bi se prekinulo uvećanje ionako velikog broja kraljeve nezakonite dece. Identitet doktora Kondoma nikada nije potvrđen, a što se tiče prezervativnih navlaka od ovčijih creva, one su postojale već nekoliko stotina godina pre njega.

U decenijama koje su sledile „pilula” je usavršena. U početku, sadržavala je 150 mikrograma estrogena, dok ga u modernim pilulama ima 20–25 mikrograma. Nivo progesterona u piluli pao je sa skoro 10 miligrama na samo jedan. Danas postoje injekcije za kontracepciju sa dejstvom od tri meseca, ali i kontraceptivni implanti koji deluju nekoliko godina. Savremene pilule sprečavaju pojavu karcinoma jajnika, kao i kancer materice i endometrijuma, tj. njene unutrašnje obloge; smanjuju ozbiljna krvarenja i prepreka su pojavi akni i artritisa. Efikasne su u 99 odsto slučajeva, a u 100 odsto po prestanku njihovog korišćenja koncepcija je moguća kao i ranije.

Kad se pogledaju medicinski udžbenici i kartoteke seksologa iz prakse, upadljiv je nestanak dijagnoze frigidnost. Ona je nestala u „prvoj seksualnoj revoluciji”, čiji je detonator bila pilula. U međuvremenu pojavila se nova dijagnoza: erektilna disfunkcija, tragična nesigurnost izvršilaca seksualne radnje na muškoj strani. Problem je rešen pilulom zvanom vijagra. Ona je dovela do „druge seksualne revolucije”. Vetrovi obeju revolucija učinili su i mlade i stare srećnijim.(politika/DW)

 

[Nina]

Nastanak pilule ne bi bio moguć bez dve žene: Margaret Sanger i Ketrin Makormik. Margaret Sanger, koja je došla na ideju o piluli pošto joj je majka umrla posle 11. porođaja, i bogata feministkinja Katrin Mekormek finansirale su istraživanja, svesne da će pilula biti sredstvo da žene preuzmu kontrolu nad svojim telom i životom. Devetog maja 1960. američka Agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu prvih tableta za kontracepciju. „Otac pilule“ je dr Gregori Pinkas.

Nekoliko meseci kasnije, na nemačko tržište stigla je prva evropska pilula, a potom i u čitavu zapadnu Evropu. Šeringova pilula sadržala je nekoliko puta manje estrogenske komponente od američke, a uvedena je kao „sredstvo za lečenje bolnih menstrualnih perioda“. Kontracepcija je bila propratna pojava, a ne indikacija.

 

[Nina]

Kako je bilo nekada

Najranijim dokazom o kontraceptivnim sredstvima smatra se Kahun papirus iz Severnog Egipta, star 4.000 godina. U njemu se preporučuje delimično začepljenje vagine smešom prirodne gume, meda, sode i kamene soli, ili pastom pripremljenom od krokodilske balege i kiselog mleka. U drugim izvorima pominju se čepovi od voska i mlevenog semena šipka. Tamponi od gaze punjeni mlevenim bagremovim lišćem i medom opisani su u papirusu Ebers (1525. pre n. e.). U medicinskim rukopisima Grka i Rimljana preporučuju se vaginalni tamponi natopljeni tinkturama na bazi maslinovog ulja sa dodatim sastojcima od kedrove smole i tamjana, stipsom i olovnim belilom.

 

[Nina]

Margaret Higis Singer (1879-1966) ima velike zasluge za nastanak kontraceptivne pilule