Pet kontroverznih knjiga za književnu debatu

[Neprilagođena]

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-5-kontroverznih-knjiga-za-knjizevnu-debatu-unos-10606.html



U potrazi ste za nekom novom, smelom knjigom kojom biste pokrenuli čitalački klub?
Evo nekoliko predloga kontroverznih naslova. Od klasika do savremenih romana,
ova provokativna štiva će garantovano pokrenuti raspravu na vašem sledećem sastanku književnog kluba...

Roman „Sluškinjina priča“ nije samo radikalan i briljantan iskorak za autorku, Margaret Atvud,
već je reč o toliko sugestivnom i moćnom štivu da čitaoci dugo neće moći da izbrišu određene slike i prognoze.
Radnja se odvija u relativno bliskoj budućnosti i opisuje život na prostoru nekadašnjih Sjedinjenih Država,
što se sada naziva Republika Gilead – monoteokratija nastala kao reakcija na društvene nerede
i naglo opadanje nataliteta, vrativši i čak prevazišavši represivnu netoleranciju prvobitnih puritanaca.
Novi režim sledi Knjigu postanja apsolutno doslovno, iz čega proizlaze bizarne posledice
kako za žensku, tako i za mušku populaciju.

Priču pratimo iz perspektive Fredovice, jedne od nesrećnih Sluškinja u novom društvenom poretku.
Jezgrovitom, ali tečnom prozom, tonom koji je nekad hladnokrvan, nekad nežan, očajan, strastven i sarkastičan,
junakinja nam otkriva najmračnije tajne iza naizgled mirne fasade pripadnika nove administracije,
dok istovremeno saznajemo kakav je logički zaključak određenih tendencija koje su aktuelne u savremenom društvu.
Roman „Sluškinjina priča“ je duhovit, pun iznenađenja, zastrašujuć, i izuzetno ubedljiv.
Pred vama je oštra satira, ozbiljno upozorenje – rečju, remek-delo.

Dobitnik Pulicerove nagrade i Nacionalne nagrade za književnost,
roman koji govori o izdržljivosti i hrabrosti jedne žene, prerastao je u svojevrstan kulturološki fenomen.

Sili je odrastala u siromaštvu, u ruralnoj sredini u Džordžiji, prezrena i zlostavljana u sopstvenoj porodici
. Pokušava da svoju sestru, Neti, sačuva od slične sudbine, i dok Neti uspeva da pobegne u novi život kao misionar u Africi,
Sili ostaje sama, bez svoje najbolje prijateljice i osobe od poverenja, udata za starijeg muškarca
i osuđena na usamljenički život sa grubim i brutalnim mužem.

U pokušaju da se izbori sa životnim nedaćama koje se često čine nepodnošljive,
Sili počinje da piše pisma Bogu. U ovim pismima, koja pokrivaju period od 20 godina,
zabeležen je proces samootkrića i samoosnaživanja, vođen snagom nekoliko jakih žena.
Sili upoznaje Šug Ejveri, ljubavnicu svog supruga i džez pevačicu, koja ume da uživa u životu,
i ženu svog posinka, Sofiju, koja je izaziva da se izbori za svoju samostalnost.
Iako je njen muž sakrio većinu pisama koje joj sestra slala, ispostavlja se da je Netina bezrezervna podrška najvažnija od svega.

Roman „Boja purpura“ prodat je u više od 5 miliona primeraka, inspirisao je i film, koji je kasnije nominovan za Oskara
, u kojem glavnu ulogu tumači Opra Vinfri, u režiji Stivena Spilberga, a prerastao je i u Brodvejski mjuzikl nominovan za nagradu Toni.
Proglašen za književno remek-delo, ovo je jedinstven roman koji je autorku Alis Voker, „svrstao u kategoriju velikih pisaca, poput Foknera“;
dakle, mučno – ali istovremeno i izuzetno pozitivno – čitalačko iskustvo za nove generacije čitalaca.

Nezaboravna, srceparajuća priča o neverovatnom prijateljstvu
između bogatog mladića i sina očevog sluge,
uhvaćenih u tragičan vrtlog istorije – roman „Lovac na zmajeve“
vodi čitaoce u Avganistan u trenutku napete, ključne promene i uništenja.
Moćna priča o prijateljstvu, ali i snazi knjiga, ceni izdaje i mogućnosti iskupljenja;
takođe, govori o moći koju očevi imaju nad svojim sinovima – njihovoj ljubavi, njihovoj žrtvi i lažima.

Otkad je objavljen, 2003. godine, roman „Lovac na zmajeve“ postaje jedan od omiljenih
, jedinstvenih klasika savremene književnosti,
roman koji je dirnuo srca miliona čitalaca i pokrenuo karijeru jednog od najcenjenijih američkih pisaca.

 

[Neprilagođena]

Knjiga „Ubiti pticu rugalicu“, prevedena je na više od 40 jezika,
prodata u više od 30 miliona primeraka širom sveta,
poslužila je kao inspracija za popularan igrani film,
a američki bibliotekari su je izabrali za jedan od najboljih romana 20 veka.
Zanimljiva, srceparajuća, i u celosti izvanredna priča o sazrevanju na Jugu,
zatrovanom opasnim predrasudama – knjiga prikazuje svet velike lepote i nepromenljivih nejednakosti,
viđen očima mlade devojčice, dok njen otac – lokalni advokat, borac za pravdu –
rizikuje sve braneći čoveka crne rase, optuženog da je počinio stravičan zločin.

„Voljena‟ je nagrađena Nobelovom nagradom za književnost i usput učvrstila mesto Morisonove pored,
ako ne i ispred, imena kao što su Tolstoj, Džojs, Ficdžerald i Selindžer –
pisaca cenjenih zbog sposobnosti da dočaraju svu punoću, slikovitost i složenost ljudskog života.
Ono što odvaja ovaj roman od ostalih je posvećena i uporna usredsređenost na ranjivost i snagu
crnačkog majčinstva usred nezamislivog nasilja i obespravljenosti.

„Voljena‟ dočarava čitaocima bol koji je krhk, slojevit i konstantan.
U jednom intervjuu Morisonova je rekla kako je morala da uđe u um Margaret Garner da bi mogla da ispriča priču
koja će pokušati da oživi bol koji je Garner doživela i okolnosti koje su dovele do onoga što je ona videla kao čin buntovništva i milosti,
ali koji su mnogi videli kao neoprostiv. Zverstva vezana za robovlasništvo se ne mogu pojednostaviti i izložiti tako da budu shvatljiva.
Neljudskost robovlasništva je tolika da je neopisiva: ljudi su otimani od majki, očeva, braće, sestara i doma.
Takav bol se ne da iskazati rečima. „Voljena‟ je doživela uspeh ne zato što je postigla to da opiše već što se usredsredila
na paničan strah od nepoznatog koji su osećali ljudi koji nikada nisu bili sigurni da li će živeti dovoljno dugo da dočekaju sutrašnjicu.


Netremice zureći u ambis ropstva, ovaj očaravajući roman transformiše istoriju
u priču moćnu poput priče o Egzodusu i intimnu poput uspavanke.
Seta, junakinja priče, rođena u ropstvu uspeva da pobegne u Ohajo,
ali osamnaest godina kasnije, ona još nije slobodna.
Proganjaju je sećanja na dom, predivnu farmu na kojoj joj se dogodilo mnogo nepodnošljivih stvari.
A Setin novi dom opseda duh njene bebe, koja je umrla bezimena i na čijem nadgrobnom spomeniku stoji jedna jedina reč:
Voljena.
Ova gorka, poetična, napeta knjiga predstavlja vrhunsko ostvarenje.

 

[The Graeat Gatsby]

Kod Lagune su samo njeni pisci.
Ali ja bih uvrstio i knjigu Srdjana Jovica osmeh optuzenika.

 

[Baudrillard]

Satanski stihovi Salmana Ruždija su svakako jedna od najkontroverznijih knjiga, zbog tog romana je imao toliko problema.

Salman Ruždi ne žali zbog “Satanskih stihova”

Pisac indijskog porekla Salman Ruždi napisao je "Satanske stihove" koji se bave religijskim i filozofskim temama. Objavljivanje romana izazvalo je negodovanje u muslimanskom svetu i podstaklo polemike da li taj roman vređa islam.

"Pitanje koje sebi uvek postavljam je sledeće: "Jesmo li mi gospodari ili žrtve? Da li mi stvaramo istoriju ili ona nas? Da li oblikujemo svet ili on nas?'," naveo je Ruždi.

"Po mom mišljenju, veliko je pitanje saznanja da li imamo kontrolu nad svojim životom ili smo tek pasivne žrtve događaja. Ja nisam želeo da ne budem pisac koji ga je postavio", posebno u "Satanski stihovima", dodao je.

Intervju je sa Ruždijem objavljen nekoliko dana nakon što su trojica muškaraca uhapšena pod sumnjom da su umešani u podmetanje požara u sedištu londonskog izdavača kontroverzne knjige "Dragulj Medine", o najmlađoj ženi proroka Muhameda.

„Satanski stihovi" (1988) je njegov četvrti roman koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u Muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa.

Iranski verski vođa ajatolah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice.

Suočen sa pretnjama smrću i fatvom Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije pojavljujući se samo sporadično u javnosti.

Tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatimi 1998 godine povlači fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana.

Iranska vlada saopštila je 1998. godine da neće primeniti dekret ajatolaha Homeinija, čime je okončano Rušdijevo skrivanje.

Kraljica Elizabeta Druga koja je britanskom piscu 2007 godine dodelila plemićku titulu, pokrenula je polemiku o "Satanskim stihovima" i tome da li je fatva još na snazi.

Salman Ruždi ostaje snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje simbol odbrane slobode govora i izrašavanja.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/...man-ruzdi-ne-zali-zbog-satanskih-stihova.html