pesticidi i pvc

mimi's mom:
Zemljače, obrati se inspektoru Voštiniću, on je kod nas zadužen za ekologiju. Danijela Šaponjić je smenjena, ne znam ko je sad na čelu veterinarske inspekcije u KV.

A sećam se jedne godine, u Zemunu, kad su prskali iz onog smešnog žutog aviončića komarce, već iste večeri su trotoari bili puni mrtvih golubova.

Nego, ko od vas reciklira? Plastiku odavno skupljam i bacam u one rešetkaste kontejnere, papire i staklo ostavljam u kesama (biorazgradivim, iz Maksija ili Familija marketa) pored kontejnera ali se postavlja pitanje šta sa elektronskim otpadom tipa polomljenih daljinskih i slušalica (imam malo dete) pregorelih sijalica (čak i ove štedljive moraju kad-tad da dotraju) i praznih baterija (jer nema baš za sve uređaje punivih)... Bio je samo jedan takav kontejner u celom (mom i postavljačevom) gradu ali su i njega sklonili.
Kliknite za proširenje...

sto se tice plasticnih gajbica od piva, hleba plasticnih sudova itd to se nekad otkupljivalo-za sada ne znam.sto se tice plasticnih flasa i to su nekad otkupljivali-treba ti 42 plasticne flase za kg a 1kg je bio smesnih 20-22 din.otpadne gume od automobila i kamiona su 1din/kg pa kome se isplati...........za ostalo nemam informacija........
 
brgrabovac:
Trovanja pčela sredstvima za zaštitu bilja

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji zaštitna se sredstva upotrebljavaju u velikim količinama. Zaštita bilja od bolesti i štetočina predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mjera u postizanju visokih prinosa. Pod pojmom pesticida (sredstava za zaštitu bilja) podrazumijeva se čitav niz kemijskih preparata koji se koriste za suzbijanje štetnih mikrooganizama, kukaca, nematoda, ptica, glodavaca i korova.

Trovanja pčela:
insekticidima
[fungicid]]ima
herbicidima

Prema opasnosti za pčele sredstva za zaštitu bilja se dijele u četiri skupine:
I. grupa – vrlo visoka otrovnost. Ova se sredstva ne smiju upotrebljavati u vrijeme cvatnje. Za pčele su opasna i desetek sati nakon tretiranja. Pčelama ne treba dopustiti prilaz tretiranim biljkama barem 5 dana.
II. grupa – visoka otrovnost. Za pčele prestaju biti opasna nakon 8 sati od trenutka tretiranja.
III. grupa – niska otrovnost. Ako se ova sredstva upotrijebe kasno navečer ili u rano jutro prestaju biti opasna nakon 3 sata.
IV. grupa – vrlo niska otrovnost. Ova sredstva nisu opasna za pčele i pri direktnoj aplikaciji na tijelo.
Kliknite za proširenje...

Nemoj da se meces u problematiku koju uopste ne poznajes i bez veze postavljas copy-je sumnjivog porekla.
 
brgrabovac:
demantuj........ako imas argumente......
Kliknite za proširenje...

Sta da demantujem?

Koga da demantujem?

Pa ta lista koju si postavio nema veze sa zivotom.

Napravio ju je neko koga su dobro platili za to.


Ti i ja o lovstvu mozemo da se natezemo, ali o pesticidima ne mozemo.

To je (bila) moja profesija i bio sam jedan od vrhunskih strucnjaka za fitofarmaciju i pesticide u bivsoj Jugi.
 
brgrabovac:
sto se tice plasticnih gajbica od piva, hleba plasticnih sudova itd to se nekad otkupljivalo-za sada ne znam.sto se tice plasticnih flasa i to su nekad otkupljivali-treba ti 42 plasticne flase za kg a 1kg je bio smesnih 20-22 din.otpadne gume od automobila i kamiona su 1din/kg pa kome se isplati...........za ostalo nemam informacija........
Kliknite za proširenje...

Sad i javno da ti odgovorim-zašto bih morala da dobijem novac za recikliranje? Nije stvar u tome nego u činjenici da dugoročno posmatrano moje dete treba da "profitira" u vidu zdravije i čistije životne sredine. Planetu nismo dobili od predaka nego pozajmili od potomaka. Pokrećeš temu o zagađenju a onda kukaš kako se reciklaža ne isplati. Ne razumem, stvarno.
 
Deo pisma Velikog poglavice Bika Koji Sedi americkom Predsedniku:

"Ako bi sve zivotinje nestale, covek bi umro zbog usamljenosti duha. Sta god da se desi zivotinjama, uskoro ce se desiti i coveku.
Sve stvari su povezane.

Vi morate uciti vasu djecu da zemlja ispod njihovih nogu je zapravo pepeo njihovih dedova. Tako ce ona postovati zemlju. Ucite decu da je zemlja nasa majka. Sta god da se dogodi zemlji dogodice se i njenim sinovima. Ako covjek pljune za zemlju, pljunuo je na sebe. Kada ubija bespotrebno neku zivotinju - ubija sebe....

Zemlja ne pripada coveku; covek pripada zemlji.

Sve stvari su povezane kao krv koja sjedinjuje porodicu. Sve je povezano. Covek ne plete mrezu zivota, on stoji u njoj. Sta god da uradi toj mrezi, uradio je sebi.

Zemlja je dragocena i oskrnaviti je znaci prkositi Stvoritelju.

Mi ne razumijemo zasto su bizoni pobijeni, divlji koni svi ukroceni, kojoti istrebljeni, skriveni uglovi sume zagadjeni smradom izmeta mnogih ljudi i pogled na brda unakazen zicama koje govore.

Gdje je bizon? Nestao.
Gdje je orao? Nestao.

To je kraj zivota i pocetak prezivljavanja… "
 
mimi's mom:
Sad i javno da ti odgovorim-zašto bih morala da dobijem novac za recikliranje? Nije stvar u tome nego u činjenici da dugoročno posmatrano moje dete treba da "profitira" u vidu zdravije i čistije životne sredine. Planetu nismo dobili od predaka nego pozajmili od potomaka. Pokrećeš temu o zagađenju a onda kukaš kako se reciklaža ne isplati. Ne razumem, stvarno.
Kliknite za proširenje...

cim bi se otkupne cene povecale,ljudi bi imali interes da sakupljaju i predaju-posledica toga bi bila cistija okolima.ovako..mislim da dalja pojasnjenja nisu potrebna...
 
Poslednja izmena:
brgrabovac:
cim bi se otkupne cene povecale,ljudi bi imali interes da sakupljaju i predaju-posledica toga bi bila cistija okolima.ovako..mislim da dalja pojasnjenja nisu potrebna...
Kliknite za proširenje...

A ovako, kada niko ne placa, mozemo i da se**mo pod sebe, nije vazno, zar ne....?

Ko ima interes da (besplatno) podigne sa trave plasticnu flasu i baci je u kantu za smece?

O tome se i radi, da se ljudima (takvima kao ti) PODIGNE SVEST o potrebi CISTOTE PLANETE, a ne samo svog tela....

Da nesto VREDNO ostavimo svojoj deci u nasledje...
 
Blajbinger:
A ovako, kada niko ne placa, mozemo i da se**mo pod sebe, nije vazno, zar ne....?

Ko ima interes da (besplatno) podigne sa trave plasticnu flasu i baci je u kantu za smece?

O tome se i radi, da se ljudima (takvima kao ti) PODIGNE SVEST o potrebi CISTOTE PLANETE, a ne samo svog tela....

Da nesto VREDNO ostavimo svojoj deci u nasledje...
Kliknite za proširenje...

Potrošila sam bone. ;)

Kad bi počeli da plaćaju makar malo recimo tu plastiku, naši sugrađani indijskog porekla bi nam očistili gradove. A kad đubre tipa pokvarenih veš-mašina i progorelih šporeta ne bi bacali po potocima, pomenuti sugrađani bi ih lakše pronašli i odneli na reciklažu. Veruj mi, imaju oni gde i kako. Ovako, mene i dalje svi gledaju bledo kad ponesem kesu punu plastičnih flaša i čaša niz ulicu, prođem jedno 7-8 običnih kontejnera i ubacim je tek u onaj namenjen za to.
 
brgrabovac:
cim bi se otkupne cene povecale,ljudi bi imali interes da sakupljaju i predaju-posledica toga bi bila cistija okolima.ovako..mislim da dalja pojasnjenja nisu potrebna...
Kliknite za proširenje...

Prvo, građani već imaju interes. Ukoliko recikliraju, biće zdraviji i oni i njihovo potomstvo, a roba široke koju kupuju biće jeftinija.
Problem je u tome što građani toga nisu svesni.
Drugo, u Beogradu postoji akcija "Recikliraj -profitiraj!", u kojoj građani u zamenu za dotrajale električne uređaje koje bi inače bacili, dobijaju vaučere za kupovinu novih električnih uređaja.
 
Piše u tekstu da "izražavaju žaljenje" - svima koji su pobacali otrov je toliko žao da plaču od tuge i ne mogu da se smire. Pošto se zna ko je to učinio ne bi trebalo da bude problema oko utvrdjivanja činjenica. Kazna za ovakve stvari je novčana i/ili zatvor do tri godine. Kad bi sud odredio ovakvu kaznu ne bi se više nikom omaklo da pobaca otrov na sličan način.
 
Nije mi jasno odakle vam ova podela. Vise od trecine navedenih formulacija pesticida NIKADA nije bila registrovana u nasoj zemlji, a dobar deo se vec dosta dugo uopste ne koristi. Slazem se sa Vama da je ovo izuzetno tezak problem, cak sam prosle godine u Vojvodini i licno bio u prilici da vidim uginuca pcela, ali koliko znam na osnovu analiza to jos nije potvrdjeno. Isto tako je veoma veliki problem to sto poljoprivrednici kupuju semenski kukuruz, suncokret a on po zakonu (semenski materijal) mora da bude tretiran (naravno u strogo propisanim koncentracijama dozvoljenih aktivnih materija) i to seju na SVOJIM njivama. E sad sa druge strane, pcelari prinudjeni da sele svoja drustva, dolaze na te njive i onda nastaje problem. Ne moze se reci da se ne smeju koristiti sredstva za zastitu bilja u poljoprivredi (ili ako sam dobro procitao receno je da nisu dozvoljena), postoji prirucnik o svim dozvoljenim sredstvima za upotrebu u zastiti bilja gde je tacno navedeno sta se gde i u kojoj koncentraciji primene moze da koristi i u kom vremenskom periodu moze da se izvrsi tretiranje. Koje su mere zastite kao i ogranicenja u primeni. Ovo vam kazem kao neko ko se vec 25 godina bavi hemijskim ispitivanjima pesticida i odredjivanjem njihovih ostataka u raznim matriksima. Problem postoji ali mislim da mu treba prici krajnje oprezno (sto ne znaci i da ne treba brzo reagovati) i treba iznositi samo tacne podatke. Pa se nadam da ce se na sonvu toga naci neko resenje koje je odgovarajuce za sve koji su za to zainteresovani. Jos nesto aktivne materije koje ste naveli u nekim slucajevima cak nisu ni tacno navedene, a nije potrebno pisati njihova imena na engleskom jeziku ako se zeli da sto veci broj ljudi sazna sto vise.

pozdrav
 
IZBIS04:
Nije mi jasno odakle vam ova podela. Vise od trecine navedenih formulacija pesticida NIKADA nije bila registrovana u nasoj zemlji, a dobar deo se vec dosta dugo uopste ne koristi. Slazem se sa Vama da je ovo izuzetno tezak problem, cak sam prosle godine u Vojvodini i licno bio u prilici da vidim uginuca pcela, ali koliko znam na osnovu analiza to jos nije potvrdjeno. Isto tako je veoma veliki problem to sto poljoprivrednici kupuju semenski kukuruz, suncokret a on po zakonu (semenski materijal) mora da bude tretiran (naravno u strogo propisanim koncentracijama dozvoljenih aktivnih materija) i to seju na SVOJIM njivama. E sad sa druge strane, pcelari prinudjeni da sele svoja drustva, dolaze na te njive i onda nastaje problem. Ne moze se reci da se ne smeju koristiti sredstva za zastitu bilja u poljoprivredi (ili ako sam dobro procitao receno je da nisu dozvoljena), postoji prirucnik o svim dozvoljenim sredstvima za upotrebu u zastiti bilja gde je tacno navedeno sta se gde i u kojoj koncentraciji primene moze da koristi i u kom vremenskom periodu moze da se izvrsi tretiranje. Koje su mere zastite kao i ogranicenja u primeni. Ovo vam kazem kao neko ko se vec 25 godina bavi hemijskim ispitivanjima pesticida i odredjivanjem njihovih ostataka u raznim matriksima. Problem postoji ali mislim da mu treba prici krajnje oprezno (sto ne znaci i da ne treba brzo reagovati) i treba iznositi samo tacne podatke. Pa se nadam da ce se na sonvu toga naci neko resenje koje je odgovarajuce za sve koji su za to zainteresovani. Jos nesto aktivne materije koje ste naveli u nekim slucajevima cak nisu ni tacno navedene, a nije potrebno pisati njihova imena na engleskom jeziku ako se zeli da sto veci broj ljudi sazna sto vise.

pozdrav
Kliknite za proširenje...

Koliko sam upucena u problematiku, kada se neki preparat uvozi, mora da prodje odredjenu kontrolu. Proizvodjac je duzan da na deklaraciji ostavi tacno, od kojih materija je "napravljen" preparat. Takodje, jasno i precizno je definisano, koje su materije stetne, za zdravlje, za pcele itd. Prema tome, podjimo od te stavke, da preparati koji sadrze te stetne, jasno definisane materije, ne smeju prelaziti proveru i dobijati atest, a jos manje se naci na trzistu.
To je posao koji ministrastvo mora da uradi.
U stocarstvu su takve stvari jasno definisane, kao sto npr mleko ne sme da sadrzi vise od 10 000 bakterija mleka, somatskih celija itd, tako jasno mora da se precizira i ne sme se dopustati iznosenje na trziste preparata koji su stetni, ili njihove supstance!
 
Stvari stoje ovako. U zemlju moze da se uveze samo ono od sredstava za zastitu bilja sto ima validnu dozvolu za promet. Pri uvozu se proverava kvalitet onoga sto se uvozi u smislu da li je u skladu sa vec pomenutom dozvolom. Ovakve kontrole se rade vec duzi niz godina i nije redak slucaj da ako nesto ne odgovra navodima iz dozvole za promet da biva vraceno. Atest se dobija pri ispitivanjima za dobijanje dozvole za promet ili pri njenoj obnovi (nakon 10 godina od pustanja u promet) i to obuhvata (bar kada je rec o fizičko-hemijskim ispitivanjima) proveru sadržaja aktivne materije, toksikološki značajnih nečistoća, fizičkih parametara koji su propisani Pravilnikom o metodama za ispitivanje pesticida i ukoliko je to u skladu dobija se dozvola za promet ili se produzuje na narednih 10 godina. Sve ono sto sadrži toksikološki značajne nečistoće u višim količinama od dozvoljenih NE MOŽE DA DOBIJE dozvolu za promet. Ovde je neko postavio pitanje sta se radi sa sredstvima kojima je istekla dozvola, ta sredstva vise ne smeju biti u prometu, takav je sad stav Ministarstva za poljoprivredu.
Kao sto sam vec rekao bio sam u prilici da prosle godine u Vojvodini vidim uginuca pcela (cega je bilo dosta). E sad ono sto je meni posle svega i dalje nejasno a to je kako je moguce da, ako su u pitanju pesticidi ili mozda neka zarazna bolest, da imate slucaj da napr. prva kosnica biva skoro ugasena, do nje potom pet sasvim dobrih pcelinjih drustava, pa onda opet nekoliko losih i tako. Logika namece da ako su u pitanju ili pesticidi ili bolesti da ne moze biti selektivnosti (mislim, ili sve ilil nista), to je bila moja dilema. Za svaki preparat je, ukoliko je on stetan za pcele ili slicne organizme pa i za ptice i ribe, u dozvoli za promet jasno definisano koje se mere predostroznosti moraju primeniti pri tretiranju tim preparatom da bi se izbegla bilo kakva trovanja.
Sto se tice preparata za tretiranje semenskog materijala, a na njih je najvise bilo povike, tacno je diefinisano u kojoj koncentraciji se oni mogu nanositi na seme, i tu naravno postoje mere predostroznosti. Nemojte ovo shvatiti da govorim u ime "pesticidnog lobija" kako je svojevremeno bilo receno. Da bi se neka aktivna materija pustila u promet kao novi preparat vrse se ispitivanja koja traju (u inostranstvu) 10 i vise godina i u proseku kostaju oko 10 miliona evra, i mogu da vam kazem da su dosta temeljna. E sad kod nas to nije slucaj, ali se nase (domace) firme ionako ukljucuju u trku sa stranim tek kad istekne licencno pravo a to je 10 godina, a za to vreme je ukoliko se pokaze da postoji izneto sve ono sto je do tada uoceno kao negativno svojstvo.
Kao sto sam vec rekao u onom spisku koji je objavljen vise od polovine preparata ili nikada nije bilo registrovano na teritoriji Srbije ili je njihova upotreba bilo zabranjena ili odavno vise nisu u upotrebi.
 
Nezvanična informacija (provera u toku):

Prema saznanjima lovaca, u ataru mesta Kula, u severozapadnom delu Vojvodine, došlo je do trovanja divljači, uglavnom srneće, ali verovatno da nije samo ta divljač pogodjena.

Sumnja se da je divljač otrovana sredstvom za suzbijanje poljskih glodara.

Očekujemo potvrdu ove vesti, i detaljnije informacije, kako o broju divljači koja je otrovana, tako i o uzrocima trovanja i eventualnom krivcu, ako ga ima.

Čim budemo saznali detaljnije informacije, objavićemo.

Podsećam, da je pre tačno godinu dana, u Savinom Selu, u blizini Kule, u istom delu Vojvodine, došlo do sličnog pomora, preneli smo pisanje Blica, a o tome smo komentarisali. Tada su ustanovljeni i uzrok i mogući krivci!
Za podsećanje, evo link za tu prošlogodišnju vest:
http://www.srbijalov.com/news.php?readmore=43
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Zmije i kako sa njima
Odgovora
4
Pregleda
156
Pacho Herrera
Pacho Herrera
Nina
Kućni ljubimci i odmor
2
Odgovora
36
Pregleda
506
Pinocchio
Pinocchio
Nina
Posedovanje kućnih ljubimaca dobro je za um i telo?
2
Odgovora
46
Pregleda
615
Mimi_Cor
M

Back
Top