Pesme za sva vremena: Još ne sviće rujna zora

Pesmu "Još ne sviće rujna zora", koju neki smatraju i nezvaničnom himnom Crne Gore, napisao je i komponovao Vasilije Vasa Nikolić (1822 - 1890), advokat, vojnik, pesnik i boem iz Futoga.

U Narodnom muzeju u Kikindi postoji rukom ispisana pesmarica na slavenoserbskom koju je u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović. Pod brojem 99 je pesma Vase Nikolića, "Jošt ne sviti bela zora".

Pesma su izvodili nebrojani izvođači a ja ohrabrujem da u komentarima postavljate linkove za vaše omiljene izvedbe.

Da započnem sa mojom omiljenom (nekako mi je "najcrnogorskija")

Bato Radulovic - Jos ne svice rujna zora
Значи, те "најцрногорскије" су из Србије. 🇷🇸
 
Poslednja izmena:
У том неком периоду је припадао Војводини Србији, која је део данашње Србије. Не мислим само на ту песму, већ и на друге. Од савремених најпознатија је "Иванова Корита".
ja sam mislio da je Vojvodina pripala Srbiji 1918.
 
ja sam mislio da je Vojvodina pripala Srbiji 1918.
Војводина Србија или Српско Војводство је постојало као аутономија од 1848. него није тема и више сам то написао као шалу због колеге.

Управо, према расположивим подацима, песму је први пут забележио Корнелије Станковић у својим Српским народним песмама (као мелографски запис), након чега је песма уз одрђене измене у тексту, имала и свој мелодијски развој.

Изворна верзија:
 
Кад смо већ код ауторства песме, Василија Николића и Футога:
Pesmu "Još ne sviće rujna zora", koju neki smatraju i nezvaničnom himnom Crne Gore, napisao je i komponovao Vasilije Vasa Nikolić (1822 - 1890), advokat, vojnik, pesnik i boem iz Futoga.

U Narodnom muzeju u Kikindi postoji rukom ispisana pesmarica na slavenoserbskom koju je u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović. Pod brojem 99 je pesma Vase Nikolića, "Jošt ne sviti bela zora".

Pesma su izvodili nebrojani izvođači a ja ohrabrujem da u komentarima postavljate linkove za vaše omiljene izvedbe.

Da započnem sa mojom omiljenom (nekako mi je "najcrnogorskija")

Bato Radulovic - Jos ne svice rujna zora
Иако је у песмарици забележена ова песма, историчар књижевности Боривоје Маринковић одбацује могућност да је Васа Николић аутор песме, што прихватају и неки каснији истраживачи и сматрају да је аутор песме књижевник Јован Николић (1806-1852), некадашњи секретар Књижевног Совјета у Крагујевцу. О томе свједочанство оставља Антоније Арнот-Арновљев (1808‒1841). „Побрајавши његова (мисли се на Јована Николића) печатана дела он ставља и једно примјечаније. ՚У Давидовићевом Забавнику за год. 1833. има од њега три лепа превода… и једно оригинално сочиненије под именом песме љубавне՚. То је пет ՚љубавних՚ песама, међу којима се налази и текст песме Јошт не свити бела зора“. Ако бисмо следили „логику“ датума, чини се да је најстарији помен ауторства у вези са 1833. годином, дакле, тринаест година прије спомена Васе Николића, о чему податак оставља учитељ Лука Давидовић.
 
У том неком периоду је припадао Војводини Србији, која је део данашње Србије. Не мислим само на ту песму, већ и на друге. Од савремених најпознатија је "Иванова Корита".
Ivanova Korita je,ako se ne varam,napisao Zahar.
 

Back
Top