PESMARICA

Umrla sam. :)


Once all alone
I was lost in a world of strangers
No one to trust
On my own, I was lonely
You suddenly appeared
It was cloudy before but now it's all clear
You took away thefear
And you brought me back to the light

You are the sun
You make me shine
Or more like the stars
That twinkle at night
You are the moon
That glows in my heart
You're my daytime my night time
My world
You are my life

Now I wake up everyday
With this smile upon my face
No more tears, no more pain
Cause you love me
You help me understand
That love is the answer to all that I am
And I, I'm a better man
Since you taught me by sharing your life

You are the sun
You make me shine
Or more like the stars
That twinkle at night
You are the moon
That glows in my heart
You're my daytime my night time
My world
You are my life

You gave me strength
When I wasn't strong
You gave me hope when all hope was lost
You opened my eyes when I couldn't see
Love was always here waiting for me

You are the sun
You make me shine
Or more like the stars
That twinkle at night
You are the moon
That glows in my heart
You're my daytime my night time
My world
You're my life
 
Resistire Lyrics

Cuando pierda todas las partidas
Cuando duerma con la soledad
Cuando se me cierren las salidas
Y la noche no me deje en paz.

Cuando sienta miedo del silencio
Cuando cueste mantenerse en pié
Cuando se rebelen los recuerdos
Y me pongan contra la pared.

Resistiré, erguido frente a todo
Me volveré de hierro para endurecer la piel
Y aunque los vientos de la vida soplen fuerte
Soy como el junco que se dobla
pero siempre sigue en pié.

Resistiré para seguir viviendo
Soportaré los golpes y jamas me rendiré
Y aunque los sueños se me rompan en pedazos
Resistiré, Resistiré...

Cuando el mundo pierda toda magia
Cuando mi enemigo sea yo
Cuando me apuñale la nostalgia
Y no reconozca ni mi voz

Cuando me amenace la locura
Cuando en mi moneda salga cruz
Cuando el diablo pase la factura
O si alguna vez me faltas tu.

Resistiré, erguido frente a todo
Me volveré de hierro para endurecer la piel
Y aunque los vientos de la vida soplen fuerte
soy como el junco que se dobla
pero siempre sigue en pié.




 
CVIJA I ELITNI ODREDI-FOLK ZVEZDA


Jedan,dva...remix,broj dva,
Elitni odredi,Cvija,2008,yeeeeah....

Zivim kao folk,zivim kao folk zvezda... 4x

I sta sam brate samo doziveo sve,
taj ulicni zivot meni svideo se,
po uglovima,coskovima,skrivao se,
malo igrao se,uglavnom rivao sve,
a sada sviram taj rep,samo primam taj kes,
tako punim taj dzep i pevam zivot je lep....
sve krene s nama tada kada padne mrak,
igraj za grehom,brate uhvati te strah....

Ja sam radio sve,kako radilo mi se...
i nisam slus?o nikog,al? isplatilo mi se,
ja sam original,i to publika prepoznaje,
dosta je,ove pare nece da me ostave...
kada meni,kad bi znala,da ja repujem ovako,
imao bi vile kakve Fifti nije sanj?o,
radio bi duet sa Cecom i sa Zdravkom,
Karleusu bi platio da sagne glavu malo....

Zivim kao folk,zivim kao folk zvezda... 4x

Nemas,eto,putem svetla,pa se ne dam,
kad je beda,cesto gledam svaki *****,
srece,vreba,srece megdan,u svaki usao hrabro,
pa tako i odigrao,kad izgubim srce,grabi,a ja
ponosno bodrim ga...o,o! Cesto cujes krik u kraju,
ortak druko ili puko,oni odozgo to znaju....
da l? je lobe i zbog love, da l? je krao,il? se bode,
dal ku love sada kone,brate kome je to problem...

Zivot na kredit vazi k?o milion dolara,
ja radim ovaj rep,prihod mi u pola normalan,
da uzivam k?o neki,ja bi pev?o zuto pile,
pa ti radi belu koku,cuvaj kintu ako stignes...

Nisam ko peja,pa eto ne nosim guci,
na meni samo tresaer i kalacuci,
zar ne vidis brate,ko je nova zvezda granda,
ako ovo je zivot,moj zivot je brate estrada....

Zivim kao folk,zivim kao folk zvezda... 4x

Vidi brate ovo,kako ja radim sranje,
nema nista novo,u kraju brojim pare,
opet nije dobro,pa ne mogu sad da stanem...
pobroj je tolko,da ne mogu da me svare...
paviljoni, potoni il?budi bolji,
pice dolij polij pa ga ljudi mrolji,
masa ljudi ludi,brate shvatas sada,
isto k?o da ljudi grudi brate ???
a da imam tolko para i da imam tolku gajbu,
vi sad gledali bi pornic gde ***** Dzesiku Albu,
oziveo bi opet kosavu i palmu,
cana bi me cimala sad
za novu saradnju...
mi smo otmeni ortaci,skockani i pristojni,
cuo sam da album bi da kesira miskovic,
ovo nije bronx brate,ovo je blok,i ovo nije rep brate,
ovo je folk.....

Zivim kao folk,zivim kao folk zvezda... 4x




 
Ah!Ali ovo je najbolja pesma od sviiiiiiiiiiiiiih !

You can fly
Think of the presents you've brought
Any merry little thought
Think of Christmas, think of snow
Think of sleigh bells Here we go!
Like a reindeer in the sky
You can fly! You can fly!
You can fly! You can fly!
Soon you'll zoom all around the room
All it takes is faith and trust
But the thing that's a positive must
Is a little bit of pixie dust
The dust is a positive must
You can fly! You can fly!
You can fly! You can fly!
When there's a smile in your heart
There's no better time to start
It's a very simple plan
You can do what the birdies can
At least it's worth a try
You can fly! You can fly!
You can fly! You can fly!
 
Poslednja izmena:
Evo pesme o kitu, pardon sreci....

Hey Penis, oh Penis

Penis if you will
Please send a little girl for me to thrill
A girl who wants my kisses and my arms
A girl with all the charms of you.

Penis, make her fair
A lovely girl with sunlight in her hair
And take the brightest stars up in the skies
And place them in her eyes for me.

Penis, goddess of love that you are
Penis, goddess of love that you are

Penis, penis, my penis, your penis, penis, your penis, my penis, oh, peeeeeeeeeeeeenis.
 
Discpilina Kicme

tvoj lazni humor koji stvara umor
prazna igra reci neko mora to da spreci
ironicno postalo je obicno
ta parodija, iluzija koja prija

Neko mora to da spreci ...



Sve receno u 5 redova.
 
wind_of_change:
Izvini, ali ovo je čista glupost. Ajde, logike ima kad ti posmatra usta da je poljubiš, ali ostalo... ne.

Ako trči ka tebi plačući, pitaje koga da biješ? Pa zar sve treba da rešavamo pesnicama?

Ako te odgurne od sebe, zagrli je i ne puštaj. E tek' je to glupost. AKo te gurnem od sebe verovatno mi smetaš, dosađuješ, štagod.

A i nećeš takvu budalu naći.
Kliknite za proširenje...

Apsolutno... :D Evo...nešto povodom toga...

- Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hoću da pogatam ...
- Gataj.
- Još hoću da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucaću ...
- Pustiću te.
- Recimo, pozvaću te ...
- Poći ću.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprostiću.
- "Otpevaj" - narediću ti ...
- Otpevaću.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoriću.
- Reći ću ti: ubij!
- Ubiću.
- Reći ću ti: umri!
- Umreću.
- Ako se zagrcnem?
- Spasiću te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpeću.
- Ako se zid ispreči?
- Srusiću.
- Ako se čvor zamrsi?
- Preseći ću.
- Ako ima sto čvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga neće biti!
- Zašto?!
- Zato što
ne volim
robove.


Robert Roždestvenski
 
Rabindranat Tagore
Gradinar


41.
Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujucu da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te; ali se ne usudjujem,
strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usudjujem, jer bi mi inace
srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem; strahujuci da bi
mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj bol vecito svez.
 
Milan Milišić, "Dva gavrana":



Sam šetajuć jednog dana,
Čuh razgovor dva gavrana,
Jedan drugom grakćuć reče,
"Kako ćemo provest večer?",



Hajdmo gdje je meza prava,
Gdje je meso, a ne trava.
Gdje ubojna trešti glazba,
Gdje ne treba naobrazba.



Gdje pevaljka sise klati,
Rakija se, ljuta, zlati,
Gdje se samo onaj kudi,
Tko ne pije i ne ludi.



Kljun svoj zalud ti ne tupi,
Izlasci su danas skupi,
U privatne restorane
Ne leti se, Gavro, s grane!



Hajdmo ondak ko i nekat,
Kakvog mrtvog popričekat,
Oprimo se sjetnom gladu,
Krvlju zalijmo baladu.



Znam mehanu Zadnja pumpa,
Gdje se ije, pije, trunpa,
Dok zorica ne zarudi,
Tu je vazdak dobrik judi.



Tu čakije i makljaže,
Ko argument zadnji važe,
A u mrak kad ko zašija,
Ne traži ga milicija.



Na rebra mu tanka lezi,
Od slezine kreni, mezi,
Ne ispuštaj iz svog kljuna
Ni bokunić od bokuna.



Otvori mu teške vjeđe,
Pokljucaj mu oči smeđe,
U kosi mu friz pokvari,
O nju kandže, kljun otari.



Razderi mu cijelo tijelo,
Daj utrobu na vidjelo,
Nek groznija bude priča,
Od našeg teferiča.
 
Blackmore's nights-Wish you were here


Wish you were here...
Me, oh, my countryman,
Wish you were here...

I wish you were here...
Don't you know, the snow is getting colder,
And I miss you like hell,
And I'm feeling blue...

I've got feelings for you,
Do you still feel the same?
From the first time I laid my eyes on you,
I felt joy of living,
I saw heaven in your eyes...
In your eyes...

Wish you were here,
Me, oh, my countryman,
Wish you were here...

I wish you were here...
Don't you know, the snow is getting colder,
And I miss you like hell...
And I'm feeling blue...

I miss your laugh, I miss your smile,
I miss everything about you...
Every second's like a minute,
Every minute's like a day
When you're far away...

The snow is getting colder, baby,
And I wish you were here...
A battlefield of love and fear,
And I wish you were here...

I've got feelings for you,
From the first time I laid my eyes on you...
your company
 
ПОРУКА


Кад прођу зоре,
кад заспе кише,
и нас одавно не буде више,
ово је мој далеки сине,
порука за твог још даљег сина
и за кћер најдаљих наших кћери
кроз много година и надања,

за снове шарене и бескрајне,
пегаве пахуље будућих зора,

за чаврљања,
кикот
и тајне
и за сва питања без одговора.

Кад свену зоре,
кад згасну кише,
и нас одавно не буде више,
реци нек будући лепше сањају,
замоли да чудно лепо сањају,
нареди да боље од нас сањају,
помози им да тацније сањају,
ако не сањају – дај им да сањају,
вичи да сањају,
сањај да сањају,

док у њиховим детињим грудима
наша срца одзвањају
и чују
и кују
и одјекују
као звонци међу људима.

Кажи им:
онамо близу неба,
планина једна на све њих чека.
Ми смо је зидали од сна и хлеба
да се успентрамо у светлост некад.

Ми смо је дигли.
А никад стигли.
За људски век је огромна била.
И посрћући – увис смо пали,
са ожиљцима најлепших крила.

Кад мину зоре,
кад умру кише,
и видиш: нема нас никад више,
реци им да смо се ко људи сложили:
мене поделили,
тебе поделили
њих смо помножили.

Ово је, мој далеки сине,
осмех и шапат за твог сина,
и за кћер његових најдаљих кћери,
кроз безброј година и надања.
И жеља да се нешто продужи.
Реси им: онамо близу неба
још дивних треба,
још јаких треба,
наивних и чудних треба.

Давно смо с муком све то сређивали.
Сад смо на крају и то средили.
Клинци су маме и тате наслеђивали.
Сад смо, ми родитељи, децу наследили.

Зато им на ухо промрмљај тише:
кад зоре изгоре,
кад спласну кише,
нас сутра мора тамо негде
заједно с њима да има

за једну обичну мрву најгласније,
за једну обичну мрву најчасније,
за једну обичну мрву највише...

Мирослав Антић...
 
magic flower:
Rabindranat Tagore
Gradinar


41.
Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujucu da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci;
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te; ali se ne usudjujem,
strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usudjujem, jer bi mi inace
srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem; strahujuci da bi
mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj bol vecito svez.
Kliknite za proširenje...
:heart:


-Velika igra-rekao si-ljubav je velika igra.
-Nisam te razumela.Zelim objasnjenje.
-Cuti!-rekao si-jos si mlada, ne znas sta je rastanak.
-Zar se moramo rastati?
-Da
-Ali ja necu.
-Necu ni ja.
-Pa zasto onda-MORA?
-Jao, koliko si dete!
-Nisam dete!Ja te volim!
-I ja tebe!
-Lazes!?
-Ne lazem.
-I moramo se rastati?!
-Aha
-I tada me vise neces voleti?!
-Mozda neces ni ti mene.
-Ja tebe hocu-tvrdoglavo rekoh.
-Bas si dete!
-Vracamo se na isto-zakljucih.
-A ako dodje tvoj princ na belom konju, zaljubices se?
-Naravno!Obozavam konje!
-Ti si najblesavije stvorenje.
-Kazi mi da necemo da se rastajemo.Lazi me bar malo.Volim kad mi govoris nesto lepo.
-Volecemo se do neba.
-A kad stignemo do neba?
-Onda...onda idemo dalje.
-Dokle?
-Dokle mozemo.
-Dobro, tako moze. A sad bih predlozila kolace.A?
-Daj mi svoj dnevnik.
-Necu.
-Zasto?
-Zato sto tamo pise da te volim.
-Pa ja to znam.
-Pa neka.
-Kupicu ti konja.
-Belog?!
-Aha.
-Onda cu te izabrati za svog princa.Ok?
-Ok.
-Ej, znas sta malecka?
-Nisam malecka.
-Dobro.Znas li sta je ljubav?
-Znam.Velika igra.
-Otkud znas?
-Pa time smo i zapoceli, glupavko moj. Hajdemo vec jednom na te sampite.

Sad sam u nekom cudnom raspolozenju (doslo prolece, valjda je to;)) pa citam Prevera, Vaska Popu, E.A. Poa, Peru Zubca...
 
Čestitam za Tagorea

Uzalud je budim

Budim je
zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je
zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi
koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je
zbog manufakturnih pejzaza, javnih parkova budim je
zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore koju budim
budim je
zbog zore, zbog ljubavi, zbog sebe, zbog drugih
budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta, koju volim
to dete koje je zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice, ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen.




Spavači

Budan ja kradem ono što oni sanjaju


Voli još neko?
 
Ja volim Miljkovića.

Pesnik

on poznaje sve puteve i vetrove,
vetrove i njihove vrtove,
vrtove u kojima rastu reči
i puteve od reči do nade.

Odnese ga put niz svet,
odnese ga đavo među reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
da peva u lažnom vrtu:

trice i kučinu svoje čarobne mesečine,
pseću ružu i svoju gadljivost,
da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka,
da vrati noć u ime nežnosti.
 
JEDAN MALENI CVET

Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije,
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.

Jedan maleni cvet
još nije ni prohod'o,
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.
 
Samoća



Bilo bi mi suvišno da sretnem koga kod:
kao reka skrivena smeje se moja samoća
i plavi sa nada mnom nebesni svod.
Ostavila sam za sobom zla i dobra
vezana za radosti sveta.
O,kako se sada smeje moja samoća
u dva – tri malena cveta,
što usput radosna ih pobra’.


Suvišno bi mi bilo da sretnem koga god
kad daljina ima snova belu draž
i budi se nada mnom nebesni svod.
Kao pod srebrom trepti na bregu raži
ispod zagrejane magle
i reka u dolini plavi se.
O,kako je dobro sit ljudi i lutanja
posaditi ovde svoja ćutanja
gde radosti kao i osmesi vode
od neba jedino zavise.
Pregledaj diskusiju Uredi Prijavi

I našto bi mi sad da sretnem koga god
kad srce moje cveta u samoći
i kao zvezda treperi nebesni svod.
O,da mi je lepotom neba tako moći
napojiti svaki duše žedni kut
i nad željama ludim imati vlasti,
pa hodati dotle niz beli tuđinski put
dok mi oči zauvek ne zaborave
one što u dalekom kraju borave
i za kojima cveta u samoći
kao cvet u suncu tuga moje strasti.


I mislim zašto sam ikada srela koga kod,
jer ma s kim bio, čovek je uvek tužno sam
i vezuje nas samo nebesni svod.
Usamljen je i onaj kome dušu dam,
usamljena sam i ja i uzalud molim
očima malo duše u ljudi što prolaze:
sama sam i kad volim,
i sama ću otići u smrt.
O,čovek je sa čovekom uvek tužno sam,
vezuje nas samo neba hram
i zemlje tužni vrt.

Desanka M.
 
Liljana Ninković-Mrgić
OPET SE PITAM GDE MI JE MESTO

Opet se pitam gde mi je mesto
U svetu strašnih priviđenja
Po kojem stalno tražim nešto
Čega možda uopšte nema

Gde ću sa okom - kud ću sa nogom
Dok mi se nebo kruni na rame
Sve mi je malo - sve mi je mnogo
Okružuju me teskobe same

Među ljudima nema ni pedlja
Neograđene čiste širine
Sve što je moje moram u nedra
Da sakrijem od okoline

Pretvaram se kako sam ovde
Bez nespokoja i bez dilema
Odazivam se na tuđe ime
Da ne primete kako me nema

Sve znam šta nije - ne znam šta jeste
Meta u koju životom ciljam
Možda su trave moje sestre
A ne govorim jezikom bilja

Bratimim se s bradatim brestom
Klatim se kao besciljno klatno
Opet se pitam gde mi je mesto
Zalutala sam nepovratno
 
. . .

Na strašnoj visini lutajuća vatro,
Ali zar tako zvezda sjaj prostire?
Prozračna zvezdo, lutajuća vatro,
Tvoj brat, Petropolj, umire.

Visinom ognjeni zemaljski sni brode,
Zelena zvezda sjaj svoj rasprostire.
O, ako si ti zvezda - brat neba i vode,
Tvoj brat, Petropolj, umire.

Čudovišan brod na strašnoj visini
Juri, velika krila mu se šire -
Zelena zvezdo, u divnoj nemaštini,
Tvoj brat, Petropolj, umire.

Slomila se zvezda iznad crne Neve,
Vosak besmrtnosti se topi i previre -
O, ako si ti zvezda - Petropolj, tvoj grad,
Tvoj brat, Petropolj, umire.

(O.Mandeljštam, zbirka Tristia (1922) - prevod B.Miljković)
 
Ušunjam se u tvoj jastuk
kao tišina perja,
kao tršave šiške večeri
mirisave od lišća,
od mesečine na pešcanim obalama,
od uvele svežine oktobra,
- baš tako se ušunjam
i slušam,
slušam šta sanjaš.

Nikome neću kazati.
Ali hoću da znaš:
čuo sam,
čuo sam sve što sanjaš,
jer drugo ništa i ne znam
samo se u snove razumem,
kao što se kauboji razumeju u laso,
kao što se tvoj tata razume u politiku,
kao što se najveći fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.

U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produžujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produžujemo se kroz oči i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive šare ptičjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez čizama od sedam milja,
ošamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.

Ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no što se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poštari pisma
velikom belom kočijom
koja neću da ti kažem kako se zove,
ali sam ćeš se setiti.


Mika Antić
 
Serenata



Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kada se zaželiš mene,
Ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.

Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen,
A ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
No stisak granja rumenog uvenulog.

A kad te za mnom srce zaboli:
Zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli:

No samo jablanovi viti
I borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
I borovi pusti ponositi.

Miloš Crnjanski
 
Uh, Oblak u pantalonama...
Savrseno..
Posto je duga, evo samo delova

Vi mislite bunca malarija?
To je bilo,
bilo u Odesi.
"Doc'u u cetiri" rekla je Marija.
Osam.
Devet.
Deset.
..........
Mene vise prepoznati ne moze:
ja sam zgrcena
gomila
zila.
Sta takva gomila pozeljeti moze?
A mnogo hoce takva gomila.
Jer vise nije vazno
ni to sto sam od bronze,
ni to sto srce moje -
od gvozdja hladnog -
bije.
.........
I ja sam,
ogroman.
na prozoru savijen,
rastapam staklo celom od celika.
da li je to ljubav ili nije?
I kakva je -
mala ili velika?
Odakle velika u takvom tijelu:
mora da je to malena,
neka krotka ljubav, sto se u stranu baca
od automobilskih sirena
i voli zveket praporaca.
Opet i opet
cekam,
zabivsi lice u rosavo lice kise.
I vec me je poprskala dreka
gradske plime, sve vise.
Ponoc, sa nozem kog pruza -
do djavola s njim! -
dosla je,
zaklala.
I kao s' panja glava suznja,
dvanaesta ura je pala.
..........
Cujem:
nerv,
tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I , gle -
u pocetku jedva je posao
jedva,
onda je ustalasan,
jasan,
potrcao.
Sada je sa druga dva
ocajno igrati stao.
Pao na plafon spratu nize.
Zivci
veliki,
mali,
mnogi -
pomamno skacu
i vec -
gmizu.
Zivci pali s nogu!
..................
Govorili ste:
"Dzek London, novac, ljubav, strasti" -
a ja vidjeh samo jedno:
vi ste Djokonda,
koju treba ukrasti!
I ukrali je.
.................
Hej!
Gospodo!
Ljubitelji
obesvjescivanja,
zlocinstava,
pokolja,
da li ste najstrasnije
vidjeli -
lice moje
kada sam
ja
apsolutno spokojan?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top