Pesma za Artistija

Ma koliko da želim,
večeras te poznati ne umem.

Ne osećam te više
kao blizinu
kao svitanje

Izgubljeno Sve
Postojeće Ništa
Takvo je poznanstvo naše.

I uvek je isti svaki korak
što nam se spoji
Svaka daljina
što nam se sretne
U sumraku
U Ničem

Uvek smo isti, tako nevoljno isti...

Ti, u svom plaštu
neshvatljivog besa
Ja, zaogrnuta velom ludosti.

Nije mi zato neobično ovo
nevoljeno dodirivanje leđima
Na ovoj strmini slučajnog ukrsta...

Možemo tako večno da ostanemo.

Ti, zagledan u svoju istinu
Ja, utonula u svoju ćutljivu tamu.

Kraj nas će promicati milenijumi
A sve će opet biti isto, tako isto...
Ista muk u lažnom
Ista bol u nemom

Promeni
Okreni
Kreni
I odi

U izgubljena vremena
U prošlo
U naše

Čekam te.
 
Evo me
Kroz mrežu od strepnje dolazim

Znate mi hod.
Vi, strpani u vreću,
u bezdan
i san
Vi, vragovi
davni, a budući
nikad vam nije dosta
ono što je meni premnogo

Osluškujete...
kako se rasprostirem
strah po strah
sumnju po sumnju
pustinja je

Kratak mi je korak,
žalite se...

Kratak mi je život,
slavim ja...

Zato i dolazim ovde,
na ovo bojište nevere
zato vas i gledam
smelije od stakla
i sebe

Vas, bezočne strele
Vas, požudna koplja
nudite mi dno

... došla sam da osetim vrhove
te vaše, mrazovne, oštre, pregorke...
da me sete na njegovu ljubav
da me u setu polože
pre nego odem...

O, smrt je večeras
lakše lebdenje od marša
po onim pustarama
gde sam zalutala
u njegovoj ljubavi...

Sve vas gledam sada,
vragove i koplja tmurna
i lukove mesečaste...
sve je lakše sada, kad se zna
da se ništa znalo nije

Kažu mi da ću se posle ovog roditi.
Od rana mojih procvetaće
pustinjski cvetovi...
stidljivo najpre...
a onda će postati vrt...

Pokidaću paučinu da mi
izraste novi spokoj
da kroz moje svezane žile
prohoda dugovečnost
... slobodnije od leta strele...

I umiću se.
Na izvorima fatamorgane
opraću ovu izgrebanu dušu
da mekanija od šuma postane...

I ljubav ću sprati.
Sve što sam mislila da
je voljenje njegovo
sve što je bila nevera...

... da mogu da poverujem ponovo u ljubav...

Čujete me...
Tu sam.
Spremna na sve
da u ništa odem
i odatle se vratim
drugačija i vama strana
ne želim da vas posle ovog vidim...

Krenite ka meni
brzo
lako
ludo
Učinite sve što ste hteli
učinite da verujem
da je nemoguće umreti posle smrti

... da mogu da poverujem ponovo u ljubav...
 
E, vi koje pratite moju nazovi poeziju, evo jedne pesme što mi večeras dopade šaka, stara je... ali je lična i romantična...
... napisano 12. XII 2005. 20:40 :)

Kad si tu
Život buja
I umire strepnja
na uglovima usana.
I osmesi sa ukusom večnosti
miluju mi lice.

Ne, ja nisam kao druge ptice.

Što sa jatima svojim
uvek lete tamo gde je sunce.
Moja duša hita u predele
gde cvetovi nade mirišu
a vedro nebo ponekad muti olovna tuga.

Ali uz tebe,
nijedna tuga nije duga.

Uz tebe
I ćutanje je muzika.
Osećam je.
Kao blagi povetarac
prstima od čežnnje struji nežno kroz moju kosu.
Osećam: nosi me spokoj na krilima dečjeg sna.
Kad si tu, ne bojim se ničega.

Ni beskrajne tame.
Ni beskrajnog dna.

Kad si tu
Anđeli plešu.
I kapi čiste svetlosti
padaju tiho na moja ramena.
Hrane se i rastu
koreni moje snage.

Oči tvoje snene
meni su tako drage.

Jedan pogled
i prestajem da verujem
u magičnu moć reči.
Neiskazano svetlucavo treperi
između nesaznatih želja naših srca.

Kad si tu
Toplina odzvanja u meni.
Kuca.

Kad si tu
Kosmos peva.
Dodirne me ljubav.
Suptilno, lako.
Bežim.
A onda stanem.
I onda shvatim.
Ona je u meni, diše.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
17
Pregleda
492
Pobednik79
P
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
701
Džudi S
Džudi S
Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
350
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top