Perverzijeeeee

neshto shto ukljuchuje osobe istog pola....druge vrste zhivih oblika....i korishtjenje fekalija....

ok pod zhivim oblicima nije drvetje....ja se lozhim na sex s drvetjem....to mi je taaaaaako....uuuhhhhh
 
Perverzija

(lat. perversus - naopak), ispoljavanje i zadovoljavanje polnog nagona na neobičan način, koji je za prosečnog čoveka čudan, neshvatljiv ili izrazito odbojan. Ima mnogo raznih perverzija, a možemo ih svrstati u nekoliko grupa.
Prvu grupu perverzija čine one neobičnosti u ispoljavanju polnog nagona pri kojima je nagon usmeren na neobičnog partnera. Tu uzimamo kao merilo uobičajene usmerenosti polnog nagona, njegovu usmerenost na odraslu osobu suprotnog pola, i to približnog doba.
U ovu grupu perverzija ubrajamo:
narcizam - polni nagon prema samom sebi;
pedofiliju - seksualno interesovanje za decu;
gerontofiliju - polnu sklonost prema starcima;
zoofiliju - polni nagon prema životinjama;
nekrofiliju - polnu zainteresovanost za mrtvace.

Drugu grupu perverzija čine neobičnosti polnog nagona pri kojima je on pojačan do patoloških razmera.
Ovde spadaju:
nimfomanija - neprestana potreba žene za polnim zadovoljavanjem
satirijaza - neprestana potreba muškarca za polnim odnosom.

Treću grupu perverzija čine oni neobični oblici polnog nagona pri kojima se čovek može seksualno uzbuditi samo onda kad su ispunjeni posebni uslovi.
Ovu grupu čine:
sadizam - seksualno uzbuđenje nastaje samo zadavanjem fizičkog i psihičkog bola partneru; mazohizam - čovek se može polno uzbuditi samo onda kad ga partner tuče, ponižava ili na bilo koji način muči;
ekshibicionizam - polno zadovoljstvo u pokazivanju svojih genitalija ili uopšte nagog tela osobi drugog pola;
fetišizam - polni nagon bude samo pojedini delovi partnerovog tela, njegov miris, deo njegove odeće ili neki predmet njegove intimne upotrebe;
voajerstvo - čovek se polno uzbuđuje posmatranjem polne delatnosti drugih ljudi;
ekuterstvo - seksualno uzbuđenje nastaje prilikom prisluškivanja tuđe polne delatnosti;
reniflerstvo - polno uzbuđenje je uslovljeno udisanjem mirisa tuđih izmeta ili mokraće.
Nijedan oblik perverzija nije čoveku potpuno prirođen. No, za većinu njih postoji kod ljudi veća ili manja prirođena dispozicija. U blagom obliku, odnosno u nekim svojim elementima, pojavljuju se mnoge perverzije i u sasvim prosečnom polnom životu. Tako su mnogi ljudi skloni tome da u toku polne igre ili snošaja zadaju svom partneru lagan bol. To npr. čine gnječenjem, stiskanjem, štipanjem, ugrizima partnerovog tela. U svakoj polnoj vezi ima izvesnih elemenata fetišizma i ekshibicionizma. To se, npr. ispoljava u naročitoj privlačnsti određenog dela partnerovog tela, odnosno u zadovoljstvu čoveka kad se partneru može pokazati nag. No, da li će neka perverzija potpuno izbiti na videlo ili će ostati latentna, da li će zavladati polnim životom nekog čoveka ili će ostati samo sporedan elemenat u njemu, to zavisi od više faktora. Na to utiče pre svega jačina prirođene dispozicije za određenu perverziju. Ali u tome ima značajnu ulogu i uticaj okoline, odnosno razna životna iskustva koja deluju na oblikovanje seksualnog dela ljudske ličnosti. O perverziji u pravom smislu reči govorimo tek onda kad su neobični oblici zadovoljavanja polnog nagona postali glavni ili čak isključivi sadržaj nečijeg seksualnog života. Ranije su i nauka i javno mnjenje u zapadnjačkoj kulturi jednodušno zauzimali uopšte odbojan stav prema svim vrstama perverzija. Osuđivali su ih kao nešto protivprirodno, bolesno, pa i zločinačko. Takvo opšte negativno vrednovanje perverzije pojavilo se pod uticajem hrišćanstva, koje nastoji da u što većoj meri ograniči ljudsku polnost i svede je na njene najnužnije okvire. Međutim, danas postepeno menjamo svoj stav prema perverzijama. On postaje kritičniji i objektivniji. Sve više stičemo uverenje da neki oblik polne delatnosti ne možemo naprečac vrednovati ni pozitivno ni negativno isključivo na osnovu fenomenološkog ispoljavanja polnog ponašanja. Ako bez predrasuda pogledamo šta je stvarno merilo vrednosti, odnosno prirodnosti i prihvatljivosti neke polne radnje, onda nam uskoro postaje jasno da merilo tome ne može biti sam fenomen, sama radnja, već njen unutrašnji sadržaj. To znači da za merilo moramo uzeti motivaciju te radnje, svrhu koja je čoveka podstakla da je obavlja. Svaka polna delatnost može za čoveka koji je obavlja biti korisna ili štetna, bez obzira na to u čemu se sastoji. Ako je korisna, onda tom čoveku pričinjava pravo zadovoljstvo, poboljšava njegovo psihičko zdravlje, podiže mu fizičku kondiciju i radnu sposobnost. Ako je štetna, ima suprotan učinak. Na isti način može neka polna delatnost biti i za partnera korisna ili štetna. Ako je za te pojedince korisna u navedenom smislu, svakako je korisna i za zajednicu u kojoj ti ljudi žive. I obratno, štetnost neke seksualne aktivnosti za pojedince negativno se odražava i na interese zajednice. S tog gledišta razne perverzije mogu biti i korisne i štetne. Ako su korisne, valja ih smatrati prirodnim i konstruktivnim; ako su štetne, treba ih izbegavati i pomoći ljudima da ih se oslobode. Kad npr. homoseksualnost nekom paru pribavlja stvarno zadovoljstvo, čini ga sretnim i na taj način društveno korisnim, onda nemamo razloga da osuđujemo takvu polnu vezu. S sruge strane, kad na osnovu homoseksualnosti neko nekoga ucenjuje, onda je to u svakom slučaju kriminal. Stoga za perverzije ne možemo uopšte reći da su neprirodne, da su znak nečije izopačenosti ili polne nastranosti. One to mogu biti, ali i ne moraju. No, isto važi i za razne oblike heteeroseksualnih odnosa, koje obično smatramo "normalnim". Ni tu nije zanimljiv spoljni oblik polnog ponašanja, već njegov sadržaj. Samo je po sebi jasno da ćemo, npr. snošaj koji oba partnera potpuno zadovojava smatrati prirodnim i konstruktivnim. Ali, ipak, takav snošaj moramo odbaciti kao bezvredan ako partnerima ne pričinjava zadovoljstvo ili barem jednog od njih ispunjava gorčinom, negodovanjem ili fizičkim i psihičkim tegobama. Sve ono što u polnom životu ne donosi koristi ni pojedincu ni zajednici valja smatrati neprirodnim, odnosno seksualnom anomalijom. No, da li je nešto u polnom životu anomalija ili nije, ne možemo naprečac presuditi, već je potrebno svakom slučaju pristupiti individualno i ispitati motive određenog oblika polnog ponašanja.
 
pa pitanje je bilo shta je vama perverzno :lol:
meni lichno one stvari iz prve grupe spadaju pod bolesno
druga grupa mi ni nije perverzna
a iz trece (bar po ovoj podeli), mada nije ni pomenuto

sve shto ima veze sa fekalijama , bljaks!
 
Mislim da nije najjasnije o chemu prichamo. Da li je pitanje "shta vam je bljak(s)?" ili "shta vam je perverzno?"
Prvo pitanje se odnosi na lichni ukus a drugo na stav.
Po meni, perverzno je sve ono shto osobu ometa da funkcionishe u svakodnevnom zivotu. Npr, lepo je shto Antun voli da kara drvece i to nije perverzno dok ne pochne da naskache na ista pred decom u parku ili kada zbog nekog narochito lepog drveta napusti posao i porodicu :lol:
 
ima jedna knjiga : nastranosti i osobitosti

gledala sam jedan filimic gde jedna riba povraca u usta drugoj a ona to sa uzivanjem guta.

ja bih ipak sve to podelila u bolesti i normalne perverzije.

fak,,,ovo gore je definitivno bolest.
 
za mene je perverzija sve ono shto nikad , ni pod kojim uslovima ne bih mogla da prihvatim i usvojim kao oblik ponashanja koji bi mene mogao da uzbudi, prvu grupu gore navedenu i ne ukljuchujem u razmatranje jer ionako spada u ponashanje sankcionisano krivichnim zakonom

tako da je za mene pissing i shiting i dalje neshto potpuno izopacheno i "perverzno"

a ukus i stav mi se u ovom sluchaju preklapaju


jel ok sad ?
 

Back
Top