Zlatna, polako, od marihuane se ne postaje zavisnik i manja je steta pusiti tu travu nego nikotinski duvan ili konzumiranje alkohola. I niko ne pokusava da zabrani njihovo koriscenje. To je i dovelo do toga da su Danska i Holandija legalizovale proizvoidnju i prodaju te "opasne" opojne droge.
Mnogo si ti pametan
“Marihuana nikad nikog nije povredila!”
Prepoznao sam iskrenog vernika u 19-ogodišnjem Eriku
Samuelsonu. Sedeći u mojoj kancelariji govorio je baš ono što
je i mislio. “U stvari”, govorio je, “alkohol je mnogo gori po
čoveka od marihuane. I ne zaboravite, postoji mnogo umnih
ljudi koji koriste marihuanu, kao što su nastavnici u školi, pa
i neki od vas psihologa. Dobro, možda ne baš vi, ali čitao sam
o nekima koji to rade.”
Iako me je nasmejala njegova drska odbrana marihuane,
talas gorčine je prošao mojim telom. Znao sam da je u pravu,
barem delimično. Postoje mnogi, bilo stari ili mladi, a među
njima i oni sa doktoratima, koji koriste marihuanu i ohrabruju
druge da čine to isto.
Ali nisam bio ubeđen sa takvim “dokazima”. Nije me
moglo ubediti ni svedočenje Čeda Vitenera (Chad Whitener),
još jednog uživaoca marihuane, koji mi je govorio o svom
iskustvu.
“Pušim marihuanu svaki dan, baš kao obične cigarete i
ništa loše mi se nije dogodilo. Samo se osećam bolje. Moja
devojka Ana, puši takođe, a da to ne radi verovatno bi ‘prsla
sa umom’ zbog svih stvari kroz koje je prošla. Otac ju je silovao
i isterao iz kuće. Marihuana joj zaista pre pomaže, nego
da joj odmaže.”
Nisam uspevao da uhvatim smisao. Slažem se da je Ani
svakako trebalo nešto što bi joj pomoglo da prođe kroz taj
pakao. Ono što su mi ova dvojica tinejdžera rekla, slaže se u
potpunosti sa onim što kažu i drugi uživaoci: “Marihuana
proizvodi blag osećaj ‘uzvišenog’ zadovoljstva i ne stvara zavisnost
kao cigarete; i što je najvažnije, nasuprot uvreženom
mišljenju onih koji je nisu ni probali, uživalac se ne zasićuje
brzo i poželi da pređe na teže droge, poput heroina.”
Ali moj strah od marihuane ostaje. Jedan od razloga tog
straha jeste i to što oni koji koriste marihuanu, vrlo brzo
razvijaju “psihološku zavisnost”.
Šta je uopšte psihološka zavisnost?
Mnogi uživaoci droga znaju da postoje dva tipa zavisnosti
koje nastaju kao posledica korišćenja ovih supstanci. To su
psihološka i fiziološka. (Možda ove dve reči laiku slično
zvuče, ali to su ipak dva sasvim različita pojma.)
Pri pomenu fraze “zavisnost od droga”, većina ljudi pomisli
na fiziološku zavisnost poput one koju izazivaju duvan
ili heroin – telo zahteva prisustvo supstance da bi funkcionisalo
kako treba. Kad uživalac pokuša da prekine upotrebu
droge, telo se tome snažno odupire različitim osećanjima
bola i nelagodnosti, koji mu jasno poručuju da ako želi da
preživi, on jednostavno mora da nastavi unošenje droge u sistem.
Marihuana, LSD i neke druge droge ne stvaraju ovaj vid
zavisnosti.
Psihološka zavisnost, sa druge strane, ima snažan uticaj na
emocije i karakterne crte ličnosti, izazivajući stvaranje snažnog
osećaja zavisnosti, skoro poput fiziološkog. Ana je primer
osobe koja je ovisna o uticaju koji marihuana proizvodi
u njenom telu i mozgu. Ona kao da rasteruje, makar to bilo i
samo za kratko, njene mučne emocije. Problem nastaje kad
efekat droge popusti, jer se tada svi problemi vrate i tada joj
je potrebna nova doza.
Ali, može li se psihološka zavisnost zbog toga nazvati lošom?
Ako ona rasteruje njene probleme, pa makar i na kratko,
zašto je onda ne koristiti?
Na nesreću, za vreme dok jedni problemi nestanu, drugi se
pojavljuju. Meri (Mary) je bila 16-ogodišnjakinja kad mi je
rekla: “Mrzećete me kad saznate šta sam uradila, jel tako? To
je nešto za šta sam mislila da nikad neću uraditi – poznajete li
Džoa Embrija (Joe Embry)? U svakom slučaju, mogu da vam
to kažem – išli smo do kraja. Znam da ste ljuti na mene, zar
ne?”
“Ne”, odgovorio sam, “ali jesi li ti sa njim već dugo?”
“Nisam, ali on je bio tako fin prema meni. Sad mi je žao
za ono što sam učinila. Znala sam i tada u šta se upuštam, ali
nisam mnogo marila.”
Onda sam postao sumnjičav. Poznavao sam Meri kao principijelnu
devojku i nije mi išlo uz nju da je tako lako ugušila
svoju savest. Ali nisam morao dugo da se pitam. Nastavila je:
“Ponudio me je ‘travom’. Rekao je da ne moram da uzmem
ako ne želim, ali i da mi ne može naškoditi jer nije ni
njemu, a koristi je sve vreme. Tako smo se dobro proveli.
Zaista sam se osećala dobro. Samo mi je žao što sam uradila
ono drugo. Vi znate da ja nisam taj tip devojke. Niste ljuti na
mene, zar ne?”
Nisam bio ljut na Meri, ali sam se svakako ljutio na drogu
koja joj je utišala glas savesti onda kad joj je bio najpotrebniji.
Poput auta koji prođe kroz duboku vodu i kome kočnice
ne rade dok se ne osuše, osoba koja je pod uticajem “blaženstva”
izazvanog upotrebom marihuane, ne može da kaže ne
nekim stvarima koje bi bez tog uticaja bez razmišljanja odbila.
Merine kočnice su zakazale kad je trebalo da kaže ne u
seksu momku koga jedva da je i poznavala. Za neke, ova
“duboka voda” nije marihuana već neka druga laka droga.
Oni se probude i shvate da su učinili loše stvari tek kad je za
to već kasno. Tada kajanje ne može mnogo da pomogne. Oni
se često odlučuju i na najgore rešenje! Na samoubistvo.
Drugi ozbiljan problem sa upotrebom marihuane obelodanio
je Dr. Morton A. Stenčiver (Morton A. Stenchever) sa
medicinskog fakulteta u Solt Lejk Sitiju u Juti. On je testirao
49 uživalaca marihuane i 20 drugih osoba koje nisu koristile
droge ni lekove u proteklih šest meseci. U grupi onih koji nisu
koristili droge nađeno je prosečno 1,2% hromozomskih lomova
u reproduktivnim ćelijama, a u drugoj grupi je taj procenat
dosegao prosečnu vrednost od 3,4%. Dr. Stenčiver je
predložio da ovo možda znači da marihuana utiče na urođene
anomalije i nastanak raka. Ako je ovo istina, onda su šanse da
uživalac marihuane dobije deformisano dete preko 200% veće
nego li kod onih koji ne gaje takve sklonosti.
Studije na polju dugog pamćenja i navika pokazuju da
svaka često ponavljana aktivnost ili misao mogu stvoriti trajne
fizičke i psihičke promene u telu. Taj proces predstavlja
razlog zašto korisnici marihuane nastavljaju da uzimaju ovu
drogu dugo nakon što shvate da im ona nije potrebna i da je
ne žele.
