Не разумем те овде, Вујадине: крсно знамење је за мене прављење знака крста у ваздуху, са три прста..А не разумем ни на који бој мислш- онај ПРОТИВ браће?
Што се житија тиче, то је вероватно ово:
Ово је превод, а мислим да се у оној повељи (јединој сачуваној Немањиној) помиње да је од грчке земље узео Глбочицу, и после је поклонио истом Манојлу (и да се о о томе ради и у житију) То би требало да је местанце на данашњој граници Епир/Грчка, јужно од Преспе.
Због нечега се меша термин;
http://books.google.rs/books?id=lZA...&sa=X&ei=YkRZVPr7FI7aavvJgYAP&ved=0CC0Q6AEwAw
Нисам против.
Бекство је било неочекивано и вероватно непланирано , има описа како је Немања слао војску (!) да га тражи и врати..
Ево дела тог житија где описује борбу потив браће:
Немања зида манастир св. Георгију.
А овај свети преподобни отац наш, разумевши велику Божју помоћ и светога међу светима великога и брзога у бедама помоћника светога Георгија, и нимало не каснивши, са великим успехом поче зидати манастир светога и славнога великомученика Христова угодника Георгија, и са журбом и са љубављу, после не дугог времена, но убрзо свршивши манастир светога, украси га довољно сваким светим потребама и свима свештеним сасудима, и установи у њему правило чрначко, да служе Господу преподобијем и правдом на похвалу светоме и на освећење њему и на спасење монасима. А они зломислени расути појединце, део њихов сабравши се у царству грчке земље, надајући се добити помоћ од грчкога царства, журили су се да закољу светога и да разоре његову свету успомену. Но сведобри Бог који је живео у њему, гневом својим смете их, и не даде им озлобити свога преподобнога. А они надајући се на своју силу, сабраше множину народа: Грке, Фруге, Турке и многу силу других народа, и тако журећи се са многом силом, уђоше у земљу светога до места званога Пантина. А свети чувши, подиже своје преподобне руке ка Вишњему, и у обичној молитви из дубине срца ка Владици своме давидски вапијаше: " На Теби бих утврђен од утробе матере моје Ти си мој покровитељ " ( Пс. 21, 10 ( 11 ) ). " Сви народи опколише ме, и именом Господњим противљах се њима ; обишавши опколише ме као пчеле сат, и разгореше се као огањ у трњу, и именом Господњим противљах се њима " ( Пс. 117 ( 118 ), 10-20 ), и " нећу се убојати од десетина тисућа који ме около нападају " ( Пс. 3, 6 ), пошто је " помоћ моја од Господа који је створио небо и земљу " ( Пс. 120 ( 121 ), 2 ). И " сада ме покри руком Твојом и нека дође на мене милост Твоја, Господе, и погледај да би ме заступио и избавио од оружја душу моју " ( Пс.118, 41; 21, 20 ). И " суди, Господе, онима који ми чине неправду, и бори се против оних који се боре са мном: и ради непријатеља мојих исправи пред Тобом пут мој " ( Пс. 34, 1; 5, 9 ).
И тако добивши силу у Христу и крепост божаствене благодати дане му од Бога, И КРСНИМ ЗНАМЕЊЕМ НАОРУЖАВШИ СЕ, не обазираше се на множине народа и безбројне коњанике који иду на њега, но одмераваше у богољубивој души својој неизмерну милост Божју, и напред идући давидски вапијаше: " Гледах Господа преда мном непрестано, као да ми је с десне стране, да се не ужаснем " ( Пс. 15 ( 16 ), 8 ). И пошто се тако приближио ка граду званоме Звечану, у коме беше црква великога мученика Георгија, изабра неколико од свештеника, и посла их да се помоле ка светоме, рекавши: " Да ми дође у помоћ ", и да се бори са њиме против његових непријатеља. А послани свештеници по заповести свога господина учинише свеноћно стојање и јутарњу службу, и по том свету и божаствену литургију. А када су се после молитве мало преклонили од труда, једноме од свештеника јави се брзи у помоћима и крепки у биткама велики мученик Христов Георгије, дође јашући у војничком облику; и ужаснувши се свештеник запита га говорећи: " Ко си ти, господине? А он рече: " Ја сам слуга Христов, Георгије, и послан сам од Господа Бога на помоћ твоме господину, да крсним оружјем победим његове сујетне савете. А брзо дошавши рече господину своме све што је видео о брзом помоћнику светом Георгију. А свети отац наш благодаћу даном му од Бога разумеде милост Божју и помоћ светога, и сам спремивши се за борбу Духом светим и богоразумним саветом својим постави у убојни ред своје војнике по Божјој вољи.
И помоћу Божјом и силом светога Духа " спреми се за борбу анђео Господњи са онима који се боје Господа, и избави их од оних који около нападају на њих " ( Пс. 33, 8. 3. 7 ). И узевши Богом даровано му копље, као у старини Гедеон против Мадијана, такође и овај свети спреми се за борбу са изабранима својима и са смелошћу према Богу заповедаше свима војницима: " Као што мене видите, такође и ви чините ". И тако сиђоше на ту битку силну и крепку. И када је био сукоб међу обојима, и силом Божјом и молитвама пресвете Богородице, и помоћу светога и великога мученика Герогија победи своје непријатеље и многоплемене народе. Једни падоше од оружја, а друге силом поведоше, и тако погибе спомен њихов са земље, хотеши туђу наследити изгубише и своју, ( јер ) по речи оца Давида, као што рече: " Ови у оружју и на коњима и на колима, а ми призвасмо име Господа Бога нашега, и они сапети бише и падоше, а ми устадосмо и прави бисмо " ( Пс. 19 ( 20 ), 7-8 ). И опет " Неће у сили коњској, нити је наклоњен голенима човечјим, но Господ више воли десетине хиљада и тисуће оних који га се боје и који се уздају у милост његову" ( Пс. 32, 18 ). И опет: " Учини као Мадијаму и Сисару, и постадоше као гној земаљски " ( Пс. 82 ( 83 ), 9 ), они у Ендору, а ови на Пантину. А када Бог благоволи да се заједно са слугом својим, тада се и свети анђели његови ставише у убојни ред са војницима онога који љубе Бога, и испунивши се анђелском крепошћу постадоше крепки у борби с помоћу Божјом и његових светих анђела, пошто и анђели љубе онога који љуби њихова Владику. И не само да анђели и људи помогоше помоћ ономе који љуби Бога, но и сама та река звана Ситница, самога тога начелника злобе и војводу тим народима, који је од законопреступника браћи начинио овај рат, и река као самим Господом Богом научена и ухвативши (га ) својим крилима као рукама и сместивши у дубину срца свога, удави непријатеља Божјега и његове изабране, изнад себе мост начини и заповешћу Божјом потопи их чинећи помоћ ономе који љуби Господа и који врши Његову вољу, и као по суху учини овамо и онамо трчати по њима, докле Бог силом својом и онима који Га љубе порази све његове непријатеље и већи део њих потопи река; више од оних који су пали од оружја. А они који су од њих остали, невидљивом силом Божјом и светим његовим анђелима и молитвом преподобнога оца нашега бивши побеђени, и сами међу собом учинивши борбу, са стидом и безделни будући враћаху се свако својој кући. А преподобни отац наш прослави Бога који седи на херувиму и који призире на смерне, и запоји благохвалну песму са Давидом: " Погибе бекство од мене, и не беше ко ће искати душу моју ( Пс. 141 ( 142 ) , 4 ); " јер помоћник мој Господ одмазди зло мојим непријатељима, истином својом поби их " ( Пс. 53 ( 54 ), 4-5 ). И " шта ћу дати Господу за све што ми даде " ( Пс. 115 (116 ), 3 )? И слава Богу за све; и " нека је благословено име Господње од сада и до века " ( Пс. 113 ( 114 ), 2 ). И тако славећи Бога, врати се на свој престо. И благодаћу Господа нашега Исуса Христа и молитвама пречисте Његове Матере примивши све своје отачаство, служио је Господу у чистоти срца и смерним духом и скрушеним срцем.
