Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.246
Не видим било какву везу Љотићеваца са овом темом и Јасеновцем, и не видим сврху "скретања" у том смјеру, осим ако није намјера спамовање.
О Јасеновцу се у времену Југе није ћутало, учило се у школама, бјеше и публикација, школске екскурзије би обилазиле спомен подручје, но јесте се зарад "политичке коректности" вршило "замагљивање" историје.
Ту мислим на то да би се за страдање или непочинштва припадника једног колективитета морао наћи неки пандан на другој страни. И ту се морао наћи пандан и ендехазији и звјерствима усташа. Тако би се зарад те "политичке коректности" поистовјећивали усташе и четници колико год то било ван сваког здравог разума и ван сваке логике.
То бјеше видљиво и кроз филм, па ако се прикажу злодјела усташа, морају се некако убацити и четници, ако Зафрановић прикаже звјерства усташа мора ту некако убацити и четнике, таман били и четници гусари, све зарад те "политичке коректности".
Не могу наравно доказати али апсолутно вјерујем да је то и основни разлог зашто су резултати пописа жртава (ажуриран преглед овдје) 1966.године проглашени повјерљивим документом, или тајном, како вам згодније. Јер су ти резултати пописа жртава обесмислили жељену и афирмисану слику како су сви народи страдали равномјерно у складу према процентуалној заступљености у становништву. То неслагање у процентуалној структури жртава бјеше "недопустиво". Од 1989.године тај попис жртава је доступан, имамо га и на нету, свака ставка и свако име је провјерљиво и није разумно код оваквих тема занемаривати га. Наравно да попис жртава и није коначан број жртава, али јесте добар основ код сагледавања националне структуре жртава.
Ако неко мисли да се на "замагљивању" историје не ради и данас, грдно се вара, не само у овој усташтвом контаминираној Хрватској, него и у Србији. У задње двије деценије, више би текстова и чланака о злочину у Вранићу, значи о једном злочину, него о свим стратиштима у ендехазији заједно. То једноставно није нормално, зато и не чуди да већина Срба за Гаравице није ни чула, а о Јасеновцу зна недопустиво мало.
Зато код оваквих тема не би смјели упасти у замку скретања ка неким проказаним "злоћама", Љотићевцима или коме већ, већ покушати боље сагледати тему, и доћи до неког гледиште ближег истини, које не мора бити увијек усклађено са нашом раније формираном сликом.
О Јасеновцу се у времену Југе није ћутало, учило се у школама, бјеше и публикација, школске екскурзије би обилазиле спомен подручје, но јесте се зарад "политичке коректности" вршило "замагљивање" историје.
Ту мислим на то да би се за страдање или непочинштва припадника једног колективитета морао наћи неки пандан на другој страни. И ту се морао наћи пандан и ендехазији и звјерствима усташа. Тако би се зарад те "политичке коректности" поистовјећивали усташе и четници колико год то било ван сваког здравог разума и ван сваке логике.
То бјеше видљиво и кроз филм, па ако се прикажу злодјела усташа, морају се некако убацити и четници, ако Зафрановић прикаже звјерства усташа мора ту некако убацити и четнике, таман били и четници гусари, све зарад те "политичке коректности".
Не могу наравно доказати али апсолутно вјерујем да је то и основни разлог зашто су резултати пописа жртава (ажуриран преглед овдје) 1966.године проглашени повјерљивим документом, или тајном, како вам згодније. Јер су ти резултати пописа жртава обесмислили жељену и афирмисану слику како су сви народи страдали равномјерно у складу према процентуалној заступљености у становништву. То неслагање у процентуалној структури жртава бјеше "недопустиво". Од 1989.године тај попис жртава је доступан, имамо га и на нету, свака ставка и свако име је провјерљиво и није разумно код оваквих тема занемаривати га. Наравно да попис жртава и није коначан број жртава, али јесте добар основ код сагледавања националне структуре жртава.
Ако неко мисли да се на "замагљивању" историје не ради и данас, грдно се вара, не само у овој усташтвом контаминираној Хрватској, него и у Србији. У задње двије деценије, више би текстова и чланака о злочину у Вранићу, значи о једном злочину, него о свим стратиштима у ендехазији заједно. То једноставно није нормално, зато и не чуди да већина Срба за Гаравице није ни чула, а о Јасеновцу зна недопустиво мало.
Зато код оваквих тема не би смјели упасти у замку скретања ка неким проказаним "злоћама", Љотићевцима или коме већ, већ покушати боље сагледати тему, и доћи до неког гледиште ближег истини, које не мора бити увијек усклађено са нашом раније формираном сликом.
Poslednja izmena: