Paralelni vremenski tokovi i (ne?)ograničenost naših pet čula

[Zlatna Iris]

Е, ту смо...
Ми се кроз проток оног што зовемо вријеме МИЈЕЊАМО на свом путу.
Стари мудраци су давно рекли оно што је употријебила група Аеросмит у хиту "Амејзинг"(да извините на мој француски):
ЖИВОТ ЈЕ ПУТОВАЊЕ, А НЕ ОДРЕДИШТЕ.
Једино је нама на овом каменчићу космосу битно "вријеме" и његово протицање...
Чак бих се усудио рећи само западњалкој цивилизацији која нам то намеће.
Вријеме уопште није битно за многе народе који су по америчком систему вриједности "дивљаци"...

zaista kako na vreme gledaju ti "divljaci" da li uopste mere vreme i kojim metodama...znamo za dogone i njihove izvanredno astronomsko znanje, da li je neko upucen kako oni mere vreme i da li ga mere? da li se ravnaju po sirijusu mozda naisla sam na podatak da koriste 4 kalendara suncev, mesecev, venerin (zasto bas venerin pitam se ) i sirijuski...ako je tacan ovaj podatak zbog cega je potrebno koriscenje 4 kalendara?
loki necemo se sloziti po pitanju vremena - verujem da se malo ko i slaze sa mojim misljenjem....ono sto je za tebe dokaz vremena - starenje, za mene je dokaz promena.

 

[Zlatna Iris]

Zašto misliš da neko iz napredne 2389. ima potrebu da se vrati ovde, odnosno sada? Zar napredak nije i skok svesti, a ne samo tehnički razvoj?

iz istog razloga iz kog danas pokusavamo da otkrijemo tajnu nastanka sveta.

 

[MPMcB]

zaista kako na vreme gledaju ti "divljaci" da li uopste mere vreme i kojim metodama...znamo za dogone i njihove izvanredno astronomsko znanje, da li je neko upucen kako oni mere vreme i da li ga mere? da li se ravnaju po sirijusu mozda naisla sam na podatak da koriste 4 kalendara suncev, mesecev, venerin (zasto bas venerin pitam se ) i sirijuski...ako je tacan ovaj podatak zbog cega je potrebno koriscenje 4 kalendara?
loki necemo se sloziti po pitanju vremena - verujem da se malo ko i slaze sa mojim misljenjem....ono sto je za tebe dokaz vremena - starenje, za mene je dokaz promena.

Upravo to.
Neposredno iskustvo govori nam o promenama, koje se dešavaju i prolaze, a ne o protoku vremena.
Protok vremena smislio je um čoveka, da bi uveo nekakav smisao u to što pimećuje i da bi mogao racionalno da ga nadgrađuje.
Ovako posmatrano, izgleda mi kao dobar primer antropocentričnog egoizma i to u samom temelju racionalne misli, pojmu vremena. Uopšte nije čudo stoga što razne druge kulture imaju drugačije odnose prema vremenu.

 

[-GoRsKi-]

Ne znam da li možemo da vidimo osetimo i čujemo više od naših 5 čula, ali znam da ljudski mozak možemo uporediti sa nekom vrstom radio prijemnika ili mobilnog telefona. A evo vam i dokaza za to:

- Da li ste ikada pomislili na neku osobu te vas nakon 2 sekunde ta osoba zove na mobilni ili vam posalje mejl ili je vidite na ulici i sl. To je blago rečeno fenomen kojem ljudi malo posvećuju pažnju i porede je sa slučajnošću. Međutim tu i te kako ima materijala za istraživanje.

Recimo šta sam ja zaključio po sebi kada mi se to dogodi jeste da me ta osoba na koju pomislim često pozove ili pošalje sms kada u podsvesti pomislim nešto tipa gde li se ta osoba nalazi sad ili kada kažem sebi trebao bih da je nazovem ali u tom momentu pomislim da nema šanse da se čujem sa njom baš tog momenta.

Verovatno i ostali imaju slične slučajeve. Da li je to frekfencija ili nešto drugo ne znam ali da radi...radi.

 

[adeptus]

iz istog razloga iz kog danas pokusavamo da otkrijemo tajnu nastanka sveta.

A ako je 2389. otkrivena?

 

[Zlatna Iris]

A ako je 2389. otkrivena?

opet isti razlog onaj sto je ubio macku

 

[egzorcista]

Postoji i 6 i 7 čulo.

 

[MPMcB]

Dejvid Ajk, "Price iz vremenske omce", Admiral books, Beograd, 2011

Ovako: mnogi spadaju u kategoriju ljudi koji smatraju da postoji samo ono što se može videti, čuti, dodirnuti..
Iako nas život opovrgava na različite načine po tom pitanju.. koliko smo uopšte svesni složenosti sveta oko nas?

I ono što mi je interesantno - da li širenjem svesti možemo da prevaziđemo ograničenost pet čula i u tom smislu da možemo da sagledamo čak i paralelne svetove i vremenske tokove?

Pa da se ograničenost pretvori u neograničenost?
Kako možemo da budemo sigurni u to ŠTA smo videli i osetili, a da je van naše uobičajene sfere percepcije?

Radio koji hvata više od dve stanice istovremeno, može da se napravi lakše nego onaj koji se koncentriše samo na jednu.
Uzme se jedan ispravan i krene da se čačka po njegovom tjuneru (radio treba prvo otvoriti) dok se ne razdesi, praktično pokvari.
Ovako "proširene percepcije" radio nije za upotrebu, jer prima program svih ili skoro svih radio stanica u planirano opsegu, a neretko i one van njega. Sve radio stanice pak emituju potpuno nezavisno jedna od druge, polazeći od činjenice da slušaoc sluša uvek samo jednu. Zato, ono što dolazi iz njega je jednostavno nesnosno. Ako ga neko stručan ponovo ne podesi, možemo ga baciti.

Bilo bi dobro da se g. Icke makar malo osvrne i na ovu stranu svojih ingenioznih analogija. Možda bi reptili tad prestali da mu se uvlače u bračni krevet Ko zna?
Takođe, bilo bi dobro svakome, da ima u vidu, da se ganc novi radio, za tzv Ickeove frekvencije, dobija na zajam i to jednom u životu, negde tik posle rođenja ili možda malo pre. Na samom početku i u ranoj mladosti, tom radiju dobro funkcioniše biranje stanica, baš kao kod elektronskog. U vreme kad je radio bio jedina elektronska zabava, ko god da je kupio novi, isprva se do besvesti igrao tako što je menjao stanice. Kasnije kad te igre dosade, radio više ne bude novi, počne da hvata prašinu negde na nekoj komodi ili na frižideru. Kako vreme odmiče sve je manji broj stanica na koje ga nameštaju, sve dok ne postane star, pomalo kreštav, od vremena se sam malo razdesi i godinama ga samo pale i gase, sve ređe pojačavaju i utišavaju, a promena stanica je odavno zaboravljena. Mislim, da na ovom svetu, najveći broj radioaparata koji još rade, upravo tako tavori negde na nekom frižideru, sviraju istom jačinom uvek istu stanicu. Decenijama. Filipsi, soniji, samsunzi, telefunkeni, brale koga briga,za promenu stanica? Upali ujutro ugasi doveče, ako ne zaboraviš.
Ima doduše, mada retko i aparata koji su paženi od svojih posednika. Bez obzira što je prevalio zamašni vek, prijemnik redovno ćišćen, održavan, a pre svega optimalno korišćen, ostaje fit dok ima potrebe za njim. Sad će neki majstor da se nađe pametan pa da kaže: redovna higijena, podmazivanje, umereni intenzitet korišćenja, redovni servisi podešavanja, ne preterivanje ni u jednoj funkciji, ravnomerno.....bla, umereno.... truć.
U pravu je.
Svi majstori su majstori da budu u pravu.
Od svega toga važna je samo jedna stvar, čini mi se.
Naša namera, ovoga puta u vezi te sprave. Ona je jedina, koliko vidim u stanju da sprovodi te majstorske preporuke prkoseći sivilu svakodnevice, tj. radu elemenata.
Šta uopšte nameravamo sa tom spravom?
Slabo definisana namera, dovešće vremenom do prašnjavog kreštala na frižideru, tj ogledaće se u njegovom stanju, neverovatno čest scenario. Dalje, dečije nezrela haotična namera u potrazi za uzbuđenjima, dovodila nas je, mene bar kad klinac bejah, u iskušenje da da ga otvorim i samo malo prepodesim, čisto da vidim, kako to radi. Par mršavih podviga proširene percepcije, i ništa više fala Nečemu.
A šta smo stvarno hteli, znamo li?
Svako bi da ima lepu kvalitetnu spravu, ali je li to sva namera?
Imati. (negde na sigurnom)
Čuvati, maziti, paziti i zvati ga Đorđe. (videti čuveni crtać sa patkom Dačom i jetijem)?
Ili steći kroz prihvatanje u sebe, usvojiti ga kao svojstvo, rogobatno je ali ne umem bolje.
To je mnogo teže nego platiti neku kintu i poneti kući, mada se suštinski malo razlikuje.

Kada je radio, jedan od boljih onda prima program stanice na koju je podešen, kroz dosta širi opseg, frekvencija, pa iz njega ne dopire siromašan zvuk kao iz lošeg telefona, nego prijatan prirodan glas i prijatna muzika. Kako su te sprave postigle taj širi opseg prijema iliti percepcije, većini nas laika nije poznato, ali svi umemo da ih prepoznamo i pre nego ih uključimo, još u izlogu, kad ugledamo cenu. (pitam se, dokle će da ide ova analogija). I dalje ne znamo na koji način su postale tako dobre, ali lako naslućujemo da je neko u njih uložio nekakav trud koji prilikom promene vlasnika, treba da bude ogovarajuće naplaćen.
To je zahtev koji se ispostavlja pred našu nameru, gde drugo?
’Oćeš da platiš kvalitet ili nećeš? (Ne misli se na plaćanje novcem i to je analogno kao i sve ostalo prim. davitelja)
Komunikacija sa namerom je uvek na njenom nivou, tj nigde nema toliko malo nesporazuma kao kad se neko obrati nečijoj nameri.
To je zato što su nam namere proste., ma koliko nam se činilo da vodimo komplikovane živote
E da, širenje svesti.
Pre svega, samoispitivanje u misli i delu, naročito na tankim i bolnim mestima, asketizam, meditacije.
Ceo život, a i posle.

 

[dusankovacevicsrbija]

A baš sam danas pogledao Izvorni kod film (The source code) i upravo je tesno vezan za ovu temu...

 

[buudala]

Radio koji hvata više od dve stanice istovremeno, može da se napravi lakše nego onaj koji se koncentriše samo na jednu.
Uzme se jedan ispravan i krene da se čačka po njegovom tjuneru (radio treba prvo otvoriti) dok se ne razdesi, praktično pokvari.
Ovako "proširene percepcije" radio nije za upotrebu, jer prima program svih ili skoro svih radio stanica u planirano opsegu, a neretko i one van njega. Sve radio stanice pak emituju potpuno nezavisno jedna od druge, polazeći od činjenice da slušaoc sluša uvek samo jednu. Zato, ono što dolazi iz njega je jednostavno nesnosno. Ako ga neko stručan ponovo ne podesi, možemo ga baciti.

Bilo bi dobro da se g. Icke makar malo osvrne i na ovu stranu svojih ingenioznih analogija. Možda bi reptili tad prestali da mu se uvlače u bračni krevet Ko zna?
Takođe, bilo bi dobro svakome, da ima u vidu, da se ganc novi radio, za tzv Ickeove frekvencije, dobija na zajam i to jednom u životu, negde tik posle rođenja ili možda malo pre. Na samom početku i u ranoj mladosti, tom radiju dobro funkcioniše biranje stanica, baš kao kod elektronskog. U vreme kad je radio bio jedina elektronska zabava, ko god da je kupio novi, isprva se do besvesti igrao tako što je menjao stanice. Kasnije kad te igre dosade, radio više ne bude novi, počne da hvata prašinu negde na nekoj komodi ili na frižideru. Kako vreme odmiče sve je manji broj stanica na koje ga nameštaju, sve dok ne postane star, pomalo kreštav, od vremena se sam malo razdesi i godinama ga samo pale i gase, sve ređe pojačavaju i utišavaju, a promena stanica je odavno zaboravljena. Mislim, da na ovom svetu, najveći broj radioaparata koji još rade, upravo tako tavori negde na nekom frižideru, sviraju istom jačinom uvek istu stanicu. Decenijama. Filipsi, soniji, samsunzi, telefunkeni, brale koga briga,za promenu stanica? Upali ujutro ugasi doveče, ako ne zaboraviš.
Ima doduše, mada retko i aparata koji su paženi od svojih posednika. Bez obzira što je prevalio zamašni vek, prijemnik redovno ćišćen, održavan, a pre svega optimalno korišćen, ostaje fit dok ima potrebe za njim. Sad će neki majstor da se nađe pametan pa da kaže: redovna higijena, podmazivanje, umereni intenzitet korišćenja, redovni servisi podešavanja, ne preterivanje ni u jednoj funkciji, ravnomerno.....bla, umereno.... truć.
U pravu je.
Svi majstori su majstori da budu u pravu.
Od svega toga važna je samo jedna stvar, čini mi se.
Naša namera, ovoga puta u vezi te sprave. Ona je jedina, koliko vidim u stanju da sprovodi te majstorske preporuke prkoseći sivilu svakodnevice, tj. radu elemenata.
Šta uopšte nameravamo sa tom spravom?
Slabo definisana namera, dovešće vremenom do prašnjavog kreštala na frižideru, tj ogledaće se u njegovom stanju, neverovatno čest scenario. Dalje, dečije nezrela haotična namera u potrazi za uzbuđenjima, dovodila nas je, mene bar kad klinac bejah, u iskušenje da da ga otvorim i samo malo prepodesim, čisto da vidim, kako to radi. Par mršavih podviga proširene percepcije, i ništa više fala Nečemu.
A šta smo stvarno hteli, znamo li?
Svako bi da ima lepu kvalitetnu spravu, ali je li to sva namera?
Imati. (negde na sigurnom)
Čuvati, maziti, paziti i zvati ga Đorđe. (videti čuveni crtać sa patkom Dačom i jetijem)?
Ili steći kroz prihvatanje u sebe, usvojiti ga kao svojstvo, rogobatno je ali ne umem bolje.
To je mnogo teže nego platiti neku kintu i poneti kući, mada se suštinski malo razlikuje.

Kada je radio, jedan od boljih onda prima program stanice na koju je podešen, kroz dosta širi opseg, frekvencija, pa iz njega ne dopire siromašan zvuk kao iz lošeg telefona, nego prijatan prirodan glas i prijatna muzika. Kako su te sprave postigle taj širi opseg prijema iliti percepcije, većini nas laika nije poznato, ali svi umemo da ih prepoznamo i pre nego ih uključimo, još u izlogu, kad ugledamo cenu. (pitam se, dokle će da ide ova analogija). I dalje ne znamo na koji način su postale tako dobre, ali lako naslućujemo da je neko u njih uložio nekakav trud koji prilikom promene vlasnika, treba da bude ogovarajuće naplaćen.
To je zahtev koji se ispostavlja pred našu nameru, gde drugo?
’Oćeš da platiš kvalitet ili nećeš? (Ne misli se na plaćanje novcem i to je analogno kao i sve ostalo prim. davitelja)
Komunikacija sa namerom je uvek na njenom nivou, tj nigde nema toliko malo nesporazuma kao kad se neko obrati nečijoj nameri.
To je zato što su nam namere proste., ma koliko nam se činilo da vodimo komplikovane živote
E da, širenje svesti.
Pre svega, samoispitivanje u misli i delu, naročito na tankim i bolnim mestima, asketizam, meditacije.
Ceo život, a i posle.

Superheterodini.

Moje mišljenje je da je sa razlogom tako.

Sve u svoje vreme.

Tako je i sa spoznajama nevidljivih stvari.

Lako se poludi.

 

[Valeria]

Superheterodini.

Moje mišljenje je da je sa razlogom tako.

Sve u svoje vreme.

Tako je i sa spoznajama nevidljivih stvari.

Lako se poludi.

Ovo sam ja naučila na teži način, u par navrata .
Napredak se ne može siliti, on ide svojim tokom.
Tako je i sa spoznajom paralelnih tokova...