Pao avion, nema prezivelih

[BLAJBI]

Koliko smo puta culi ovakvu vest u sredstvima informisanja?

I sve mislimo da se to desava nekim drugim, nepoznatim ljudima, da nama nikada ne moze da se desi....

A meni se jednom skoro desilo....

Malo je falilo da veliki Boing 747 ne padne u okean....Malo...

Samo, to se ne desava u jednoj sekundi....To TRAJE.....I u tim minutima se prezivljava PRAVI UZAS!

Kako se ljudi uplase, da znate...kako vriste.....Ja sam samo mislio kako ce mi svakog casa siknuti krv na nos i usta...I kako ce mi poceti pucati unutrasnji organi...

Pored mene na sedistu jedan crnac je tako pobledeo da je bio belji od mene...

A avion propada, propada, sve ti se skupilo u grlu kao kada lift krene jako brzo na dole...

Ti MINUTI (ne sekundi!) su najstrasniji kada znas da ti se priblizava kraj i da nema pomoci....Ne mozes NISTA....Ni da ustanes sa sedista...Zdrav si i svestan, a gledas smrti u oci..

Imao sam srecu da je avion ipak na kraju nekako uspeo da uspostavi ravnotezu...Da nije, ne bih ovo pisao...Ali, skratio mi je taj dogadjaj zivot za bar godinu dana....

 

[[Ne_Vazim_Se]]

je l' si ozbiljan ili... ?

au, bash losh 3p...

volim da smatram sebe hrabrom osobom i kapiram da to i jesam tu i tamo ali u toj situaciji bih se bash odsekao...

bash zajebano

 

[[Ne_Vazim_Se]]

samo... shta je tu tachno natprirodna pojava ili misterija objasni ti meni brate!?

 

[WIBU]

сваки ужас је прича за себе

када свакодневно отворимо новине и прелетимо преко црне хронике нисмо ни свесни колико страве, јада и чемера се крије иза сваке приче

 

[sin dimitrije]

propadanje aviona od nekoliko stotina metara nije nista natprirodno, samo je u pitanju neiskustvo autora teme

ili na srpskom sve sto ode u vazduh mora da padne na zemlju

 

[Džek svih zanata]

Blajbi, ma daj.. poznat si po svojoj bombastičnosti i željom za šokiranjem.


Čisto sumnjam da si ti to iskusio; tvoje htenje da budeš epicentar forumske pažnje lako vodi preko granice između realnosti i imaginacije.

I da jeste istina, pa šta sa tim? Usr'o si se od straha i gotovo. Zar sada svi to treba da postujemo, da ja, recimo, prepričam desetak svojih "za dlaku-glava!" doživljaja iz trogodišnjeg ratovanja? I to još boldovano?
Mislim da bi svakoga ovde boleo ****** za to, ovde ljudi nemaju empatije, većina ni duše.

I naravno, tvoje iskustvo, ili moje, svejedno, nemaju ama baš nikakve veze sa natprirodnim cirkusima i misterioznim ebanijama.
Ipak, jedno me interesuje; da li je avion, čiju oznaku tako precizno znaš, dakle upućen si u aeronautiku, pao u stolling ili je u pitanju obično propadanje usled turbulencije?

 

[oziman]

Нисам имао таква искуства (додуше, нисам их ни могао имати јер се до данас нисам возио авионом). Ипак, могу да замислим аналогијом са неким сличним ситуацијама. Када је Нато бацао бомбе на нашу јединицу (тј далеко од ње али чула се експлозија) ја нисам осећао уопште страх, већ неку врсту узбуђења. Као да сам се радовао крају ружног сна и буђењу из њега а на шта је моје суштинско метафизичко биће заробљено у овом свету, то исказало кроз осећања која су далеко од ужасних. Претпостваљам да бих тако реаговао и у тој ситуацији.

Има уопште у таквим ситуацијима нечег узвишеног. Нечег просветљујућег. Једино сирови материјалисти верујем да не знају шта ће са собом тада, а све услед њиховог аспурдног погледа на свет, али можда чак и они тада дођу у сусрет са својим суштинским метафизичким бићем.

Имамо прилике видети такву врсту панике на овим фотографијама , можда јединим, а које су снимљене у таквој ситуацији.

 

[BLAJBI]

Нисам имао таква искуства (додуше, нисам их ни могао имати јер се до данас нисам возио авионом). Ипак, могу да замислим аналогијом са неким сличним ситуацијама. Када је Нато бацао бомбе на нашу јединицу (тј далеко од ње али чула се експлозија) ја нисам осећао уопште страх, већ неку врсту узбуђења. Као да сам се радовао крају ружног сна и буђењу из њега а на шта је моје суштинско метафизичко биће заробљено у овом свету, то исказало кроз осећања која су далеко од ужасних. Претпостваљам да бих тако реаговао и у тој ситуацији.

Има уопште у таквим ситуацијима нечег узвишеног. Нечег просветљујућег. Једино сирови материјалисти верујем да не знају шта ће са собом тада, а све услед њиховог аспурдног погледа на свет, али можда чак и они тада дођу у сусрет са својим суштинским метафизичким бићем.

Имамо прилике видети такву врсту панике на овим фотографијама , можда јединим, а које су снимљене у таквој ситуацији.

Odlican komentar!

Mogu ti reci da je u reali mnogo gore nego na tim slikama.

U reali cujes samo vriske zena, nekakvo mumlanje muskaraca, po koji uzvik, sve se vrti, ispadju one maske za kiseonik, otvaraju se skladita za rucni prtljag, ispadaju po neke stvari, neki pokusavaju da ustanu sa sedista...I sve to vidis odjednom u krug...
Ne mora avion da padne: dovoljno je da te tako isprepada pa da ti sve presedne.
I da sam sebi kazes. "Budalo jedna, od sada ako prezivis ovo putovaces preko okeana samo brodom!"

 

[gufa]

Odlican komentar!

Mogu ti reci da je u reali mnogo gore nego na tim slikama.

U reali cujes samo vriske zena, nekakvo mumlanje muskaraca, po koji uzvik, sve se vrti, ispadju one maske za kiseonik, otvaraju se skladita za rucni prtljag, ispadaju po neke stvari, neki pokusavaju da ustanu sa sedista...I sve to vidis odjednom u krug...
Ne mora avion da padne: dovoljno je da te tako isprepada pa da ti sve presedne.
I da sam sebi kazes. "Budalo jedna, od sada ako prezivis ovo putovaces preko okeana samo brodom!"

Jesi putovao posle ponovo avionom? Kojom si avio kompanijom putovao tada?
Meni se desilo, ne iznad okeana, nego iznad planina, da letim u prilicno nestabilnom avionu i sve vreme smo djuskali, ali putnici uopste nisu marili... a stjuardesa je ocigledno bila kao iz tvoje price... ja sam drzala muza i dete za ruku i osecala ljubav. Preziveli smo. Vise ne letimo malim avionima.

 

[o00o]

Veliki sam fan avijacije i letenja i često letim. Pre 4 god sam na letu od Rima do Barselone doživeo da pilot nije mogao da ispusti zadnje točkove i avion je kružio oko 45 min iznad mora neposredno uz obalu. Noge su mi se odsekle, nisam ih bukvalno osećao od kukova do vrhova prstiju. Srećom uspeo je u pokušaju da ih izbaci, imali smo nadletanje aerodroma zbog vizuelne kontrole i koji minut kasnije tokom sletanja uz pistu su bili rasporedjena vatrogasna i ambulantna vozila. Iskustvo jeste bilo za preznojavanje, ali mi to nikada nije bilo prepreka da opet letim, štaviše dan kasnije sam već leteo nazad, a godišnje uknjižim i do 50 letova.

Medjutim, nešto drugo vezano za temu mi se dešava, a to je da relativno često sanjam da sam ili putnik aviona koji se ruši ili sa zemlje svedok pada aviona. Ako sam putnik aviona koji je padao, sna sam se uvek sećao do trenutka pada, dok u snovima u kojima sam bio očevidac sam pamtio svaki detalj i tip aviona i kompaniju. Najbizarniji san mi je bio dok sam zaista leteo od Hong Konga do Pariza. Pre nego sam zaspao stavio sam slušalice sa nekom laganom muzikom, dok sam na sedištu pored mene koje je bilo upražnjeno još na poletanju iz HKG postavio na monitoru mapu sa navigacijom da pratim let. Sanjao sam da smo preletali Sankt Petersburg i da se iznenada javila stjuardesa sa informacijom da ulećemo u jake turbulencije i tog trenutka je avion počeo prvo da propada i onda da pod veoma oštrim uglom se survava na zemlju. Probudio sam se sav u znoju i na sedištu pored sam na mapi video da smo zaista bili iznad S petersburga u tom trenutku. Do sletanja u Pariz više nisam oka sklopio

Zanima me da li još neko ima ovakve vrste noćnih mora i kakva su iskustva.