Кад год се деси неки велики злочин, руља тражи строже кажњавање, па онда власт мења закон, да не би губила рејтинг код руље.
Све је то шоу владајућих кругова, јер прво режимски таблоиди нахушкају руљу да тражи крв после сваког медијски експонираног злочина, па онда режим пооштрава закон да би задовољио руљу.Те промене углавном иду у правцу да се ограничи слобода судија у изрицању казни, па се тако забрањује судијама да изричу условне осуде за поједина кривична дела,да ублаже казну, а у неким случајевима је тачно одређена казна коју судија мора изрећи.На пример за провалу иде казна од 4 године и 7 месеци, а за крађу казна од једне године и 7 месеци, без обзира на мишљење судије-појединца или већа.
Тако извршна власт, која фактички доноси законе, остварује чвршћу контролу над судовима, јер је очигледно да режим не верује судијама, па им ограничава могућност да сами одређују казне у оквиру законског минимума и максимума.Те судије је исто тако именовао режим, један орган који је такође део режима и који је установљен по законима које је исти тај режим донео.
Суштина је да не треба наседати на ову провидну игру.