Руси се враћају на Аљаску
15.07.2011. - На Аљасци православље преовладава
Први пут откако је царска Русија продала Аљаску Сједињеним Америчким државама према обали полуострва кренуће руска експедиција. Од 16. јула до 31. августа њени учесници ће скупљати материјале повезане с културним наслеђем Русије. То је покушај, кажу путници, да се види на који начин данас живи онај део копна који је до пре једног и по века био руски.
1741. године учесници Друге Камчатске експедиције Витуса Беринга видели су оно што пре тога Европљани никад нису видели – тихоокеанску обалу Северне Америке. И то је значајан догађај, сматра руководилац експедиције „Наслеђе руске Америке. Аљаска-2011“, херој Русије Михаил Малахов.
Знамо да је Колумбо открио Америку 1592. године, али тихоокеански део континента, њене поларне регионе свет пре тога још није познавао. То се десило пре тачно 270 година. И симболично је што је ове године Руско географско друштво донело одлуку да направи такав пројекат – „Наслеђе руске Америке“ и да то повери нашој групи, која се већ трећу годину бави истраживањима трагова наших сународника, који су откривали овај део земљине лопте.
Такође, симболично је и то што ће први пут за 150 година откако је Аљаска престала да буде територија Русије, овдашњим рекама Кускоквим и Јукон у дубину полуострва поново кренути Руси. А они су оставили значајан траг у освајању ових места: основали су прва стална насеља, која домороци нису имали, подигли су храмове, бавили су се мисионарском делатношћу. И данас једно од овдашњих језера носи назив дошљака из Рјазања, Лаврентија Загоскина, који је почео да осваја унутрашње крајеве Аљаске, који је описао обичаје и културу домородаца.
У језику локалног становништва сачувало се око двеста руских речи – уље, млеко, чај, клупа, парно купатило и др. И поред тога што је за век и по главни језик постао енглески. Међутим, оно што још више чуди јесте да после одласка Руса православна вера овде не само да се није угасила, већ се још и учврстила. Мештани се и дан-данас пре јела моле и молитве изговарају на старословенском језику. Наравно, то је заслуга свештеника, који су у та давна времена дошли у овај сурови крај, каже координатор пројекта „Наслеђе руске Америке“ митрополит Климент.
Руска Православна Црква је посебно за време светитеља Инокентија тамо активно развила мисију. Он је почео да саставља азбуку на локалним језицима и да преводи богослужбене књиге за локално становништво. Сам је научио и добро је владао локалним наречјима и створио је групу истомишљеника, који су спроводили његову мисионарску идеологију. Живео је међу мештанима, путовао је по разним селима, градио је храмове, оснивао заједнице.
„Феномен Руске Православне Цркве на Аљасци, - убеђен је владика, - треба темељно проучити. И данас православље овде преовладава без обзира на то што влада САД даје предност другим конфесијама“. Ове године, по речима митрополита, у експедицији „Аљаска-2011“ учествоваће свештеник.
У току експедиције такође се вршити прикупљање етнографских материјала, вођење научног дневника, анкетирање локалног становништва и опис територије.
По повратку из експедиције њени учесници планирају да направе филм на основу прикупљених фото и видео материјала. Такође се планира издавање приручника о Руској Америци за полазнике у школама.
http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=10223
