OSOBINE KULTURNOG ČOVEKA

Raspad ...Ahahahaha .... :D:D:D

~~~~

Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije? Kome i šta otplaćujete ovakvom sudbinom? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vašoj generaciji Če ubio Fidela? Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije? Da ličite na nas?


Zar je pogled na celulit Kim Kardašijan vaš krajnji horizont? Vaši hiperpalčevi razvijeni esemesom, vaš Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pačjih usana i identičnim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve što generacijski možete? Što smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, Šezdesetosmu, Vudstok, decu cveća, crnu braću, Branda, pozu 69, Selindžera, našu Zlatnu palmu, nobelovca Andrića, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, TV u boji, Merilin Monro, računare komodor, Dilana, kraj SSSR-a, Zorana Radmilovića, more, Maratonce, Šona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravljač, kraj aparthejda, našu zlatnu u košarci, Džajića, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedića, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, građanski rat i raspad Jugoslavije.

Vidite li razliku? Zašto na nju pristajete? Zašto ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski naraštaj?

Utešno. Za sada. Niste krivci što ste takvi. Ničija genetika nije toliko loša. Vas su preparirali. Vi ste eksponati. Zamorčići. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unište generacijski i pojedinačni integritet. Bez integriteta nema ličnosti. Bez ličnosti, nema građanske hrabrosti i odgovornosti. Bez građanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije.

Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastično uključuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinoseći atmosferi u kojoj je sve moguće. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, čak i o ličnom interesu, većinski pristaju i da Srbija, povremeno, zaključava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima da ih troše kao da im nisu rođaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je već mrtva.

Pristaju ili mučki ćute kad se pomoću krupnih društvenih distorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslušnih. Šta je tu nejasno?
Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema RTS-a, sve ćerke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat da se sve u Srbiji svede na večne neproduktivne sukobe i iskonski rat našeg Šojića i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda.

Možete se spasiti samo pojedinačno. Talentom ili rmbačenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u suštinu društvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili slučajnosti. O tome vam glasno ćute. Paradoksalno, nikad lakše nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenošću i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni. I da ste pismeni. I da ne dirate suštinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasničku profesiju na svetu.


Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama leči sve komplekse svog, takođe, jadnog života. Naravno, ima i drugačijih u ovom poslu. Neki su mrtvi. Ubijeni, jer su bili drugačiji. Drugi se tvrdoglavo drže svoje sujete; zbog sebičnosti, bolesne želje da se izdvoje, da budu uočeni, pamtljivi, uticajni – nemilice ugrožavaju mir, fizičku sigurnost i finansijsku stabilnost svojih porodica.


Da biste razumeli kako funkcionišu stvari o kojima ćete pisati, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti ("ne sećam se odakle mi pare") ili državne milosti. U središtu obrnute društvene piramide, koju na glavi drže gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcioniše novac. Veliki. Desno od novca su stranke i država. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe više nego za Srbiju. Levo od novca su škola, crkva i mediji. Desni održavaju postojeći poredak i strah.

Levi proizvode inerciju, društveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek što nije. Korupcija, ispod koje viri mafija, povezuje – poput otrovnog bršljana – sve spratove piramide. Ova šema važi za sva vremena, sva društva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog bršljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujući, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zašto svima ide tačno kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci.
U najgorem slučaju samo su saučesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, žrtve.


Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su "uplaćene", "tipovane" i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Delić po delić, pa sami slažite lego-kocke otkrovenja.

A sad kliše: novinari nisu umetnici, još manje istoričari. Šta bi neki budući analitičar našeg vremena mogao da sazna o današnjoj Srbiji i nama proučavajući ovdašnje novine? Šta bi zaključio o našoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovaće da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije pošlo za rukom? Mi smo ćate, pisari sadašnjosti. Zato, uz retke izuzetke, živimo u svom vremenu i iščeznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je čuo – ne čitao, čuo – za Veselka Tenžeru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je čitao Tirketa, javiće se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuđujem se da kažem – ima li ikoga, da je prisutan, a da je pročitao neki moj tekstić? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponašanju i dizajnu.
Zato sam, tokom tri decenije, svođen na izložbeni uzorak jako lošeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram da priznam, finalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem član Fejsbuka.
Kolege, možda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Možda sam vas zaplašio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlađivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki među vama znam da hoće. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, bršljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ćete uspeti, ili vas neće biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jer stojite na planini nepročitanih knjiga. Hvala vama, hvala Nedi, što ste me pozvali da govorim u školi čiji sam student i danas.
 
Lepo odrzana lekcija nekoj generaciji koja je nasledila svu kulturu neke nase generacije.
Ne vidim pravo da bilo koja generacija drzi slovo nekim novim ljudima.
Kakvi god bili oni su nas proizvod, ali i proizvod jedne propagandne masinerije.
Lako je pokojnicima da kazu " Mi znamo." Sta znate? To sto znate pokazali ste na delu.
Nije sve ovo palo na Srbiju s neba, nego je iznedreno, uvezeno, dovezeno, nasledjeno.
Nema tu kurcenja, ko zna moze to da pokaze na primeru, ko ne zna takodje pokaze na primeru.
Najlepsi su primeri proizvodjaci nekulture, puni para pricaju glasno za sve ostele i ostarele patriote.
Nepotrebno je jos dolivati ulje na vatru onih koji opstaju sada i ovde.
Nisu novinari elita ovog naroda, elita cuti.
Sramota je sto elita cuti, sto su novinari, pisci, glumci i sportisti elita.
Elito srpska, sram vas bilo.
 
Kako se niko ne seti da odrzi lekciju bolesnoj srpskoj eliti nego svi sve znaju, ali nista ne mogu da urade.
Ovih 35 godina cutanja je preslo u mutavost. Mutavi imbecili su srpska elita, s kojim pravom bilo ko proziva bilo koju generaciju, bilo koje ljude.
 
georgejune:
  1. Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge.
  2. Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i u spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.
  3. Poštuju tuđe vlasništvo, i zato vraćaju svoje dugove.
  4. Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika. Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima. Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.
  5. Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne mari za mene,“ zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.
  6. Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja.
  7. Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i veoma posvećeni.
  8. Imaju razvijen osećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh.
Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popuparne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa, završava svoje pismo Čehov.

preuzeto
pa da prodiskutujemo sta cini kulturnog coveka,da li da sirimo i na nekulturne m?
Kliknite za proširenje...

Зашто је око овог навода, какав је отприлике културан човек, написано толико ружних речи?
Зар је могуће да у свом окружењу, као пријатеље, немате такве људе, него супротне?
Да ли је могуће да такве људе не поштујете, него њихову супротност?
Мислите ли да идеал којем тежите или васпитавате своју децу, има особине супротне од наведених?
Зар заиста мислите да људи, са наведеним особинама, служе за подсмех?
Да ли је могуће да сте тако ниско пали, да тежите нечем супротном у односу на ових пар навода? - или је ово нека бесмислена шала и пародија?
 
ДимитријеДонски:
Култура, западно европска измишљотина да докаже нама варварима како су они супериорни.
***** културу, дај ***** и ракију.
Kliknite za proširenje...

i ja pratim puja sotku:lol:... al ne mislim da je kultura izmisljotina.. pogotovo ne zapadno-evropska,postoje i kulture i civilizacije izvan naseg kontinenta
 
Boljarin:
Lepo odrzana lekcija nekoj generaciji koja je nasledila svu kulturu neke nase generacije.
Ne vidim pravo da bilo koja generacija drzi slovo nekim novim ljudima.
Kakvi god bili oni su nas proizvod, ali i proizvod jedne propagandne masinerije.
Lako je pokojnicima da kazu " Mi znamo." Sta znate? To sto znate pokazali ste na delu.
Nije sve ovo palo na Srbiju s neba, nego je iznedreno, uvezeno, dovezeno, nasledjeno.
Nema tu kurcenja, ko zna moze to da pokaze na primeru, ko ne zna takodje pokaze na primeru.
Najlepsi su primeri proizvodjaci nekulture, puni para pricaju glasno za sve ostele i ostarele patriote.
Nepotrebno je jos dolivati ulje na vatru onih koji opstaju sada i ovde.
Nisu novinari elita ovog naroda, elita cuti.
Sramota je sto elita cuti, sto su novinari, pisci, glumci i sportisti elita.
Elito srpska, sram vas bilo.
Kliknite za proširenje...


Boljarin:
Kako se niko ne seti da odrzi lekciju bolesnoj srpskoj eliti nego svi sve znaju, ali nista ne mogu da urade.
Ovih 35 godina cutanja je preslo u mutavost. Mutavi imbecili su srpska elita, s kojim pravom bilo ko proziva bilo koju generaciju, bilo koje ljude.
Kliknite za proširenje...


Naravno da nije narod kriv, već njegova elita u apsolutnom smislu, a ne u relativnom smislu reči !

Međutim apsolutna elita jeste stvarna elita koja procenjuje stanje stvarne nacionalne stvari celokupnog ili delimičnog korpusa !

U tome i jeste kvaka u vrsti materijala i aktivnoj sili da taj materijal oblikuje u novom ciklusu, nove apokatastaze, nove eshatologije,

dakle,

"Kada nadođuđu poplave, pacovi će se podaviti, dok će samo orlovi preživeti..."

Ja,ja...:manikir: ... mrtva petlja, ne traži racionalno već iracionalno rešenje koje sedne ko guza na nošu, te postaje genijalno racionalno rešenje !
 
Mystic_:
Naravno da nije narod kriv, već njegova elita u apsolutnom smislu, a ne u relativnom smislu reči !

Međutim apsolutna elita jeste stvarna elita koja procenjuje stanje stvarne nacionalne stvari celokupnog ili delimičnog korpusa !

U tome i jeste kvaka u vrsti materijala i aktivnoj sili da taj materijal oblikuje u novom ciklusu, nove apokatastaze, nove eshatologije,

dakle,

"Kada nadođuđu poplave, pacovi će se podaviti, dok će samo orlovi preživeti..."

Ja,ja...:manikir: ... mrtva petlja, ne traži racionalno već iracionalno rešenje koje sedne ko guza na nošu, te postaje genijalno racionalno rešenje !
Kliknite za proširenje...


Apsolutno i onda dodje covek na belom konju sa belegom na levoj misici vodeci sa sobom plave ljude i narod orlova, covek je nas zagubljeni kraljevic.

Potpuno se slazem sa pricom i da je potreban novi ciklus u kome oblikovani novi ljudi jednog trenutka smene pacove koji pobegnu sa broda koji je potopila elita.

Medjutim, moj post se odnosio na nacin oblikovanja tih mladih ljudi s kojim se ne slazem, jer nije najbolji nacin prica, nego primer.
Drugo sa cime se ne slazem je cekanje da ta nesposobna imbecilna kako si ih nazvao, elita u relativnom smislu, potopi brod do mere da pacovi beze, a ljudi se dave.
To je sadasnji trenutak. Docekati da se nesto iracionalno desi je cekanje princa na belom konju. Ja sam za oblikovanje mladih ljudi primerom, koji cak i neuspesan stvara "aktivnu silu koja oblikuje mlade ljude" kako bi isplivalo iracionalno resenje.
 
To može da radi pojedinac, jer sistem Relativne elite to ne da neomogućava, već čak svojski radi da se to ne dogodi, a to ti je neoliberalni koncept polupropusnih granica, mejnstim bezalternativnosti, subkultura, prozelitizam, mit o progresu koji odbacuje tradicionalizam, beskonačne tranzicije sa odbacivanjem prethodnih iskustava itd ...
(Sve pobrojano, pa kontra toga je kultura...


Dakle, stvar nije sistemska, već samo snaga kulturnog nedekadentnog pojedinca čoveka od rase, koji se ne osvrće na stvoreni mulj i slabost naroda zaglavljenim u tom mulju.

(stariji G.Bush, 1993. - Srbi će biti EU parija, siromašni, gladni i bolesni)
(Z.Bžežinski 2007 - Srbi su jedini narod kojeg ne treba primiti u EU)
(D.Bataković 2009. - Pariz, Srbi će pasti na projektovanih 3-4 mil.stanovnika)
 
Nasuprot tom skupu čvrsto povezanih ljudi i ideja nalazi se niz pojedinaca koji su im bili alternativa: Marko Nikezić, Koča Popović, Milovan Đilas, Ivan Đurić, Novak Pribićević, Slobodan Inić, Ivan Stambolić, Olga Popović-Obradović, Sima Ćirković, Zoran Đinđić, Bogdan Bogdanović, Radomir Konstantinović. Oni pripadaju različitim krugovima i generacijama, ali su na različite načine povezani sa idejnim postavkama koje su odredile srpske liberale početkom 70-ih. Neki su bili njihovi čelni ljudi, neki su kasnije želeli da ožive te tradicije i da modernizuju Srbiju na način na koji je to planirano početkom 70-ih. Da bi što tačnije prikazala njihovu poziciju Perović citira samog Tita, koji je za liberale govorio: „To je drugi koncept, druga pozicija“. Suštinu te pozicije Perović definiše kao tržišnu privredu, autonomne institucije, federalizam. Bio je to način da se zemlja modernizuje, reši nacionalno pitanje i izbegne njen krvavi raspad. Suština posebnog značaja ove knjige je u tome što autorka insistira na tome da te ideje nisu bile alternativa samo nama savremenim režimima, već i prava istorijska alternativa u čitavoj modernoj istoriji Srbije, onaj drugi put kojim se moglo krenuti. U onoj meri u kojoj ova knjiga svojim većim delom govori o toj alternativi, ona i iz te perspektive pokazuje i drugu stranu medalje, onu dominantu, većinsku, pobedničku. Iako ova knjiga nudi nadu pokazujući da je alternative uvek bilo, ona je pesimistična jer pokazuje njene stalne poraze.

Knjiga Latinke Perović, Dominantna i neželjena elita. Beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek), je dubinski pokazatelj da istorija uvek u ponudi ima različita rešenja i da pravac kretanja nije stihija ili prirodna pojava, već posledica odluka i snage uticaja. Knjiga pokazuje koliko mogućnosti u svakoj situaciji ima jedno društvo, a kako nadvlada jedna, dominantna. To govori o istoriji kao polju izbora i razlozima koji, kao procesi dugog trajanja, određuju ključne tokove u razvoju jednog društva, jedne države. Prikazani kroz svoje intelektualne i političke nosioce, ti procesi pokazuju se kao trajne odrednice moderne srpske istorije i upozoravaju na moguće probleme u budućnosti.
Zbog svega navedenog, s velikim zadovoljstvom preporučujem knjigu Latinke PerovićDominantna i neželjena elita. Beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek) za štampu.
U Beogradu, 10. aprila 2015.
Prof. dr Dubravka Stojanović

- - - - - - - - - -



--

Tako je i Niče težio preobražaju asketizma u snaženje volje, u komeće, umesto odricanja, biti samo povremenog posta, čak i u stvarimaduha, a kazuistika će izvirati iz našeg mišljenja i naših sila, iz našesklonosti ka avanturama i izlaganju opasnostima.21 Oslanjajući19 Najprije daje malom dobru cijenu i trči za njim puna ludih nada (prev. M. Kombol).20 Plotin, Eneade, III, 2, 5; Augustinus, A., De civitate dei, 12, 1; Meister Eckhart,Knjiga božanske utjehe, Zagreb, 1989, str. 327, teza 14.

Platon govori upravo suprotno:uzrok dobra jedino je bog, a za zlo moramo tražiti drugi uzrok; zbog toga greši Homerkada kaže da u Zevsovom domu leže dve bačve i da iz jedne daje zle, a iz druge dobredarove, jer „krivica leži u onima koji biraju, a sam bog nije kriv“ (Država, Beograd,1957, 379, str. 67; 617, str. 357).21

Niče, F., Volja za moć, Beograd, 1972, str. 132.26Slobodan Beljanski Druga obalase na isti Ničeov stav, jedan Muzilov junak ima odbojnost premaobeshrabrenima, mekušcima, prema onima koji se okreću natragi dušu teše brbljanjem o duši, pa se hrane religioznim, filozofskimi poetskim osećanjima, „koja su kao bajate zemičke nakvašene u mleku“(Čovek bez osobina).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

O
Odelo čini čoveka ili ne?
2 3
Odgovora
59
Pregleda
907
Ortak2
O

Back
Top