Quantcast

Oslobodjenje

zlatan0

Zainteresovan član
Poruka
499
Strah!
Danas je umrla jedna od najboljih zena na svetu. Cista dobrota,krotkost,skromnost. Ona nikom zlo nije zelela, cak ni onima koji su zlo zeleli njoj. Bila je vredna preko mere. Kicmu je upropastila i zglobove radeci da bi svoju decu odhranila i da bi sama mogla ziveti. Rano je ostala bez muza. Nikad se nije vise udavala. Sav svoj zivot je podredila deci, i radu za njih. Bila je srecna, koliko covek uopste moze biti. Ali jednog dana je pocela osecati bolove. Nije marila mnogo za njih. Njeno skromno znanje i tradicionalno vaspitanje su je naucili verovanju da doktori nisu bas dobri. Al s obzirom u kakvoj je zemlji zivela moglo se pomisliti da je bila dosta u pravu. Ali ti njeni bolovi su bivali sve jaci. Nije ona prvi put osetila bol tada. Zbog bola u zglobovima, kicmi, ona je njih stalno osecala. I dok radi i dok odmara. Ali ona je radila. Medjutim bol je bio sve jaci i jaci. Vec je postajao nepodnosljiv. Ali nije nju samo to tradicionalno ucenje sprecavalo da ode doktoru. Mnogo gora stvar, a opet ista je tu bila. STRAH. Bojala se doktora toliko da nije smela ici, ma koliki bol da oseca. Verovatno se vremenom sazivela sa fizickim bolom, al taj psihicki, taj nestvarni prishicki je za nju bio nemoguce pobediti. I onda se desilo. Zucna kesa joj je pukla, jer vec dugo vremna nosi u sebi kamen koji joj je zajedno sa njim polako urastao u jetru. Sva njena tecnost se razlila u nju. Ali ona opet nije otisla doktoru. Ta bol je opet bila samo jos jedna u nizu koje je tako dugo osecala, al opet ni dovoljno blizu toj laznoj boli u glavi, strahu koji ju je toliko uzasavao. Zbog tog "jaceg" bola tri dana je izdrzala da ne ode doktoru. Tri dana se odupirala odlasku. Tri dana nije smela da se suoci sa tim zamisljenim stahom. Tri dana je njena unutrasnjost bila oblivena zuci. I jednostavno zivot nije to izdrzao. Izdao ju je. Umrla je. Umrla je od straha.
Svak od nas ima "taj strah". Neki mislim da ih cesto imaju gomilu. Svi oni nas koce da zivimo taj zivot koji imamo. Trudimo se svim silama da nadjemo opravdanje, zamenu za zivot kakav nam treba biti, i vecina uspe u tome. Sebi stvaramo razna opravdanja, kreiramo razne, alternativne zivote. Ali cesto nam ta zamena zameni zivot. Oduzme nam ga. I sve zbog "zamisljenog straha, zamiljene opasnosti".
Zivot nam to ne oprasta. On ne oseca. On nije pazljiv, nezan. On je samo zivot i dat je nama da ga zivimo. I samo od nas zavisi da li to hocemo ili necemo.
Izvinjavam se svima na ovako otvorenoj temi. Znam d ajoj nije mesto ovde, ali se nadam da ce te mi oprostiti i ovaj put progledati kroz prste.
Necu odgovarati nista. Damo dam eto postavio(valjda i naslov to govori). Ali ne sprecavam ostale, ako zele, da stave neki komentar. Nadam se da mi moderatori nece izbristati temu. Nadam se. To bi mi znacilo.
Izvinjavam se svima. :(
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.089
da, strah je kočnica velika.
sad, ne znam na kakvo oslobođenje si mislio, oslobođenje od straha, smrt kao oslobođenje...
nebitno, ja ti neću izbrisati temu.

setih se ovog:

"Smrt je oslobađanje jer
umreti znači nemati više
potrebu ni za kim. Nesrećni
rob biva oslobođen, silom,
svojih
zadovoljstava,
svojih nedaća, svog života
željenog i večnog. Kralj
biva oslobođen od svojih
poseda, kojih nije želeo da
se odrekne. One koje su se
razbacivale ljubavlju bivaju oslobođene opšteg divljenja koje su
obožavale. Pobednici bivaju oslobođeni svojih pobeda kojima
su posvetili život.
Zato smrt oplemenjuje i odeva u neviđene, raskošne
halje to jadno besmisleno telo. Jer to je sad telo slobodnog
čoveka, bez obzira što on to nije hteo da bude. Jer to više nije
telo roba, iako je taj rob plačući izgubio svoje ropstvo. Kao što
neki kralj čija je najviša slava njegova kraljevska titula može biti
smešan kao čovek ali je veliki po tome što je kralj, tako i mrtvac
može biti izobličen, ali je veliki zato što je slobodan."

Fernando Pesoa

:think:
 

Umri_muski

Elita
Poruka
21.086
Nikako ne valja pasti sa konja na magarca, ako su oko tebe magarci...
Zvuci da se treba prilagoditi , odes zbog zuci, oni ti ostave rukavice u utrobi i dobijes sepsu i umres zbog desete stvari...
Nisu oni....to nije dobar izraz.....jer je tacnije reci mi....
Ako ne napravis razliku izmedju znalca i neznalca ili je pravis samo po licenci i papiru, dobices na papiru zdrav narod a ustvari trulo.....lazno ......prividno...
 

Dragoljub69

Buduća legenda
Banovan
Poruka
26.834
Nemoj se naljutiti Zlatane-istinu o ovoj smrti slutiš,osećaš i sam...
Praznoverje je osnova praznovernog straha i svi mi,manje više se "drogiramo" "sediramo" njime...
Smrt nam je nezamisliva jer je ego upoznat samo sa svojim postojanjem ,ne i nepostojanjem.
Razumni ,umni čovek saznaje tokom života (svog ega,ali i razuma koji se otima posesivnosti ega!) da
je smrt sastavni deo života kao ciklićan proces...
Praznoverni um to ne vidi i čak i ne može sagledati.
U ovom slučaju je došlo do straha od nazrene smrti i praznovernog odlaganja nadom da će se stvari normalizovati
ili bar izdržati...unedogled!
Liči malo na kockara koji se vraća stolu s ruletom sa slabašnom nadom da je sledeći krug dobitak!
Nema dobitka u ruletu života!
Kola idu nizbrdo,a pri dnu brda je provalija...Prolongiranje kočenjem se doživi duboka starost,a sve ono što ubrzava kola
(pušenje,opijanje,prežderavanje i svaka druga neumerenost!) skloni smo stavljati na rulet,a ego nas uverava da je opravdano
da nas kancer ili šlog ili infarkt mimoiđu...Kerac! ! ! Mi smo ti koji dobijamo kancer,šlog,infarkt-niko drugi!
To nas naše praznoverje zavarava,praznoverje našeg ega.
Šta je u toj priči najvažnije izvuči kao pouku?
Mogu samo i ja ovako priglup da vam kažem šta ja mislim...A to je:Čuvajte se! Život je lep i svaki tren vredi više od svih brilijanata svemira!
 

Cold fusion

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
155
apropo smrti i oslobođenja:

ako je oslobođenje u smrti, a smrt ništavilo, logički sled daje = sloboda je u ničemu
što opet na koncu daje rezultat da je i : ništa --> nešto
 

Top