Osećam se kao da umirem

[giravaru]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Pa druži se s nama, neka te tu, smijeh pomaže, a kod nas u kafani ne možeš da se ne nasmiješ, dođemo jedni drugima ko tableta
Ako si za da te tagujem!

 

[LastDay]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Razumem te.
Samo što ni umreti nije jednostavno.
Da li mi ,u stvari , zaista mislimo na smrt kada kažemo -
Voleo/la bih da me nema ?
Ili samo patimo za boljim i kvalitetnijim životom?

I ako stvarno samo patimo , nije li i ta patnja nešto što nas na kraju umori i savlada do kraja?
Dalje?Kako ponovo ustati kada si toliko puta pao ili si gmizao celo vreme pa si zaboravio šta znači "hodati"?
Jednostavno -ne postoji.Sve je zamršeno i upleteno u hiljade "kako","zašto", "dokle"...

 

[Baad_Boy]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Iskreno i drugarski ti pisem ono sto mislim. Trebaju ti mali koraci ka ozdravljenju. Sutra jedan korak, prekosutra jos jedan. 365 koraka bi napravilo razliku da nam se ulogujes srecnija ❤

 

[Black_star]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

A da nas upoznas jos malo s pozadinom takvog stanja? Slabo sta znamo o tome, o tebi. Daj nam jos neki info?

 

[Manga Hilux]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

ovde si odavno, nije da si neka nova, zato dolazi ovde što češće, mošež biti samo na dobitku

 

[paketije]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Svi mi , bez obzira tko smo i sto smo (lekari, pravnici, bogatasi, siromasi, prosjaci, lopovi , indijanske poglavice) , imamo svoje uspone, i padove.I vrhunski eksperti za lecenje depresije, tu i tamo dotaknu dno, i zadrze se na njemu.Ali ono sto strucnjak za depresiju zna iz iskustva je da svaki slucaj depresije, bez obzira na tezinu,i ozbiljnost, nije trajan, i da je povratak na stanje mentalnog zdravlja pravilo,

Vecina nasih depresija je zapravo osecaj melanholije (od osecaja danas mi se ne ide iz kreveta, do osecaja da me je zivot usisao usisavem, da sam odbacen). Tja, zivot je ogromno razocarenje, ono sto je sigurno je smrt i porezi . I sta onda.Gde pise da se osoba ne moze osecati zalosno? Nista lose u tome, ako prihvata to kao privremeno stanje. Ne znaci, da ako se ja osecam zalostan, da zbog toga moram postati, ili biti jos zalosniji

Ono sto je vrlo vazno, je pricati s nekim o svojim osecajima, i kako se osecas.Podeli to s nekim.Seti se nekog lepog i veselog dogadjaja.Igraj sah, imaj seks...vozi bicikl.Isplaci se. Nista bolje od dobrog placa

Analiziraj situaciju.Vrlo brzo ces znati sta je uzrok tvoje depresivnosti.Onog trenutka kada pravilno definiras i postavis problem, sama ces ga resiti...

Klinci i pubosi , imaju svoje vizije o zivotu (kako bi zivot trebao da izgleda po njima).Na zalost , te vizije se vrlo brzo pokazu ne-realisticne, ali , iz upornosti, ti klinci, koje su, eto odrasli, i dalje teraju te svoje nemoguce ciljeve, pa ih to dovede da postanu depresivni...Pomiri se da nesto ne ide..Kazi sama sebi; U redu, probala sam najbolje sto sam mogla, vreme je da odustanem....

Nemoj izmisljati neciji zivot u svojoj masti...Sumnjati u nevernost partnera, je dovoljan razlog depresiju...Nemoj "sumnjati"..pitaj .Moze biti da si u krivu

Nemoj, ici u kupovinu, kada si depresivna, i nemoj visiti pred friziderom

Uspori malo s radnim obavezama, i pruzi si malo mira

Ponasaj se pristojno prema okolini, i izbegavaj odluke, kada se osecas depresivnim

 

[86bogomoljka]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Имаш 47 година и још мнооого дивних, активних пред собом ако решиш да зграбиш живот. Већ сутра нећеш бити ни млађа, ни лепша, ни здравија... зато удахни данас све мирисе. И прави успомене сваки дан јер на крају само оне остају. А крај ће доћи свакоме од нас, треба уживати до њега.

 

[giravaru]

A da nas upoznas jos malo s pozadinom takvog stanja? Slabo sta znamo o tome, o tebi. Daj nam jos neki info?

Pa na izgled nije tako sve strašno a opet može da bude. Sve se vrti oko zdravlja i mog straha od bolesti, bolnica... Operacija. U jednoj godini saznam da imam kamenje u zučući!, pa cistu na jetri, ciste na dojkama, miom... Pa u februaru ukačim heliko i nikako da se stvar smiri. Onda kreće loš period... Mnogooo njih je preminulo od koje čega... I onda kreće moj ogroman strah od tumora debelog creva.... Svaki odlazak u wc je meni horor... I tako... A sve to treba proveravati i ići kod dr... A ja kad stanem ispred neke ordinacije.... Ja se ohladim... Krenem da se tresem, drhtim... Klecaju mi noge. A ovamo znam da zuć i miom moraju da se odstrane, samo ja stvarno ne znam kako? I sve me to opet baca u dep i anksioznost

 

[Black_star]

Pa na izgled nije tako sve strašno a opet može da bude. Sve se vrti oko zdravlja i mog straha od bolesti, bolnica... Operacija. U jednoj godini saznam da imam kamenje u zučući!, pa cistu na jetri, ciste na dojkama, miom... Pa u februaru ukačim heliko i nikako da se stvar smiri. Onda kreće loš period... Mnogooo njih je preminulo od koje čega... I onda kreće moj ogroman strah od tumora debelog creva.... Svaki odlazak u wc je meni horor... I tako... A sve to treba proveravati i ići kod dr... A ja kad stanem ispred neke ordinacije.... Ja se ohladim... Krenem da se tresem, drhtim... Klecaju mi noge. A ovamo znam da zuć i miom moraju da se odstrane, samo ja stvarno ne znam kako? I sve me to opet baca u dep i anksioznost

Najbitnije je kakav je covek sam u sebi... Ne uznemiravaj se. O zdravlju treba voditi racuna, i ono jeste najbitnije za zivot, ali postoji momenat kada sva briga oko njega optereti dusu i um, cak i ako je nesto vazno, do nekog stepena gde se granici sa hipohondrijom. Kad sva ta briga prodje, shvatas da si se dzabe nervirao i da si zdrav i prav, pun energije i zivota.. Na kraju dodje do svesti da je sve iz uma, iz glave.
Skoro sam pogledao jednu seriju koja se na indirektan nacin, izmedju ostalog, bavi i temom straha od smrti, (ne)dozivljenog, itd... Mnogo mi je pomogla, pa ako zelis, mogu da ti je serujem...Kratka je, svega 7 epizoda po sat vremena. Na jednom otoku desavaju se zacudjujuca, nadnaravna ali i otreznjujuca desavanja...sve dok se sve ne demaskira na samom kraju. Neki prvi korak ka svet(l)u, evo za sad - izvoli, nadam se da ce pomoci: https://www.filmotip.com/sa-prevodom/midnight-mass-s01e01-video_ea45ba5bf.html

 

[giravaru]

Najbitnije je kakav je covek sam u sebi... Ne uznemiravaj se. O zdravlju treba voditi racuna, i ono jeste najbitnije za zivot, ali postoji momenat kada sva briga oko njega optereti dusu i um, cak i ako je nesto vazno, do nekog stepena gde se granici sa hipohondrijom. Kad sva ta briga prodje, shvatas da si se dzabe nervirao i da si zdrav i prav, pun energije i zivota.. Na kraju dodje do svesti da je sve iz uma, iz glave.
Skoro sam pogledao jednu seriju koja se na indirektan nacin, izmedju ostalog, bavi i temom straha od smrti, (ne)dozivljenog, itd... Mnogo mi je pomogla, pa ako zelis, mogu da ti je serujem...Kratka je, svega 7 epizoda po sat vremena. Na jednom otoku desavaju se zacudjujuca, nadnaravna ali i otreznjujuca desavanja...sve dok se sve ne demaskira na samom kraju. Neki prvi korak ka svet(l)u, evo za sad - izvoli, nadam se da ce pomoci: https://www.filmotip.com/sa-prevodom/midnight-mass-s01e01-video_ea45ba5bf.html

Hvala.

 

[Belgradeboy]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Druzi se sa nekim privatno. Izadji negde sa nekim ili makar sama. Kad nećeš vani sedi ovde sa nama.

 

[Stojkov Menidjer]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Uuuu 25 godina depresije i još se žališ?
Ima nas starijih sa 35 godina depresije, stani u red mala.

Za početak stavi malu pauzu na svoju depresiju.
A sad odgovori na pitanje:
Da li bi bila u depresiji da je 1914, 1941, 1945, 1991, 1999...
Tada bi bila u panici a ne u subjektivnoj depresiji.

Lekari ne nude rešenje nego lekove a lekovi nas omamljuju ali ne menjaju našu percepciju.

Ok, imaš problem.
Pazi, neće ti delovati tako ali, imam i ja problem.
Moj ti problem spada u psihopatologiju i ut intervencije policije kad situacija eskalira a zakon nije baš najsrećnije rešen.
A da se sad ne bi mastili i slastili ko ima kakav problem i čiji je veći odgovori sebi na prosto pitanje:


Ajmo jedan primer iz realnog života koji bi mnogi da promene samo kada bi to moglo:
Da li bi volela da imaš dete sa autizmom?
Da nemaš kome da ga ostaviš na čuvanje kad ideš na posao ili si i bez posla sa bolesnim detetom koje zaista ne može da opstane u ovakvom svetu čak ni kad odraste?
Šta se dešava sa njima kad omatore a roditelj im umru?

Ili je tvoj problem "život nije bajka koju sam sanjala"?
Ajte molim vas...

Depresiju i lekove o klin...
Eno oni tamo u Africi...
Gologizi trčkaraju po šumi i zabole ih...
I za Pentagon i za FSB i za Vatikan i za demokratske promene i za opoziciju i za poskupljenja struje i benzina jer oni to nemaju pa su zato srećni a dupe nam pokazuju da bi nam se rugali a ne zato što nisu pametni ko mi za nabrojano.

I ja bih da sam na njihovom mestu.
Poseremo vam se na napredak
I depresiju koju napredak diktira.

 

[Џорџи]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Ne do bog nikom,zdravlje najprece,treba bataliti sve i na selo

 

[LastDay]

Ne do bog nikom,zdravlje najprece,treba bataliti sve i na selo

Ja bih na selo.
Gde da idem?

 

[Manastirka]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

To što se tako osećaš, ne znači da ćeš stvarno i umreti.
Depresija te rastura iznutra, mentalno.
Telo trpi samo nuspojave
Batali terapiju, ako ti je od nje gore ili ti ne pomaže.
"Nisam ni za sebe, kamoli za druge"! Niko nije dobar za druge, ukoliko prvo nije za sebe. Ja sam to shvatila malo ranije doduše, kada sam morala da se trgnem i prosvestim zbog drugih. Ako ti i nije stalo do sebe, valjda jeste do drugih. Ili ako je drugima do tebe stalo, valjda ti to nešto znači. Svako ima svoj put!
P.S. Ne obaziri se ni na dijagnoze, na osude, suvišna pitanja,...gledaj samo kako da ti bude bolje. Kako?
Za početak,...vežbaj da ti svakog bogovetnog dana bude za nijansu bolje od prethodnog. To je dovoljno za početak! Kada budeš bila malo bolje,...i skupiše dovoljno snage i volje, možeš pokušati i sa nekom grupnom terapijom.
Čudno je i paradoksalno koliko su isti ili slični zapravo "lek" jedni drugima.

 

[Emilia Marty]

Pijem terapiju ali nista od nje.

kombinuj sa psihoterapijom ako imas mogucnosti.

 

[buudala]

Umireš 100%

Umire sve što se rodilo, niklo, izleglo.

Pad je izvestan.

Možeš vreme do njega da provedeš vrišteći, a možeš i da pokušaš da uživaš u ostatku pada pretvarajući se da letiš.

Pronađi razonodu .
To ti je moj savet.

Ja sam bio alkoholičar do pre par meseci.
To mi je dosta pomagalo, ali zabranili mi lekari.
Sad ću da krenem u šetnje.
Svaki dan desetak kilometara.

Oprema, gumene čizme, windstoper jakna kapuljača,štap i pravac preko atara.

Nadam se da me neće pojesti neki salašarski šarplaninci.

 

[skriboman]

jes da je ujutro jos gore ali kratkotrajno je bar kako trweba

 

[skriboman]

Ja bih na selo.
Gde da idem?

juzna srbija najbolje upices dugh proslih vremena i transformisati svoju percepciju

 

[gost 434892]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Борио сам се са најтежим случајем хипохондрије која је била циклична. Имао сам висок притисак који код мене изазове нереалан страх који још више аутоматски дигне притисак и тако у круг. У хитну помоћ сам ишао 2 пута дневно у просеку. Погледам себи у очи на огледалу попуцали капилари (а нису). Такође, болујем од депресије

Страх од срчаног и можданог удара. Слушај, мени је помогло то шро радим јаке кардио вежбе сваки дан и исхрану сам довео до перфекције и то ми је психофизички механизам и да сам физички здрав а и да се не бојим. Јер знам да вежбама јачам крвнњ судове и срце и много смањујем шансе за скоро све могуће болести

 

[bmaxa]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Hipohondar koji hoce da se ubije?

 

[Umri_muski]

Ne znam kako da objasnim. Osećam se loše, uplašeno. Svasta mi fali i ne mogu više da se nosim sa novim dijagnozama. A 25to godišnja depresija je samo tome doprinela. Volela bih da me nema i da ova agonija hipohondrije prestane. Nisam ni za sebe a kamoli za druge. Imam 47 god. . Pijem terapiju ali nista od nje.

Sto mora neko da te iskoristava da bi se osecao osecala dobro?
To su tvoja ocekivanja?
A sta su zelje?
Sta fali bleji u poznato drvo , poznate zbunove trave, poznati zid....
Nadje se neki lep zid za koji nije vezano nikakvo osecanje, a kad prodjes prosao si.....nesto se promenilo , nekud si krenuo otisao stigao...

A sad o bolestima....one sprecavaju da se pruzis u vazduhu i moru , u prostoru , koji bi inace bio tvoj, bez bola i bez straha..
Smetaju sto oduzimaju te prilike prepustanja onim prostorima koji bi bili tvoji...
Ljudi ne znaju ni kad ce ni od cega da umru.....
Svako je izbegao bar tri velike prilike da izgubi zivot bilo nesretnim slucajem , bilo od neke bolesti...
Od preskoka srca dok spava.....od disekcije aorte kad je bio pod naporom i pritiskom preko 260, a cesto se u strahu , naporu , dizanju i seksu predje pritisak od 260...

Oni koji zive, ne plase se smrti , samo im zao da ne bude skoro.....probaj tako...
Ima i onih koji se plase smrti , neki da ih ne iznenadi, a ti ne znaju nista, pa uvek ce te smrt iznenaditi, a neki kao da smrt nije prirodna....

Kad bi covek gledao da bude za druge, i da pravi procene na osnovu ponasanja drugih, ja bih odmah rekao , bezi covece, veceras, nije kasno ni ako je 22h, bezi odmah iz Srbije, gde si nasao da budes u Srbiji a da procenjujes po totalno propalim kriterijumima, kobajagi humanizmu koji je vise animalni ultimate fight....Ubice te sam miris takvog okruzenja, bez da si se upustio u borbu...
Nije svuda na svetu ista , a kamoli ovako nemilosrdna slika .....
Ima gde su isti ekonomski uslovi , a ljudski odnos je drugaciji , manje lazan, manje lazno ljubazan, manje i ljubazan, ali sa nekom prilikom da se uspostavi neki bolji odnos....ima i gorih mesta na svetu...

Zar nije gore kad znas koliko ti je maksimalno ostalo.....opet ne znas tacno , ali znas da posle nekog dana sigurno neces biti medju zivima...
Cekati ili krenuti u neki plan, a kad znas do kad ces ziveti , uvek je malo vremena za sve, tako ti se cini...
E pa onda u sekundi shvatis da si vec mrtav jer sve je prekratko , Ali nek bude jos nedelju dana, mozda bude nesto zanimljivo , dobro , ugodno , neugodno , interesantno , sokantno , 30 godina niko ne veruje ali vise ispada da nikako ne pronalaze pravi lek ,i onda kad se najmanje nadas, naletis na nesto gde ti organizam reaguje totalno drugacije, visestruko bolje i brze krece ka zdravlju...Dok su ranije i lekovi koji treba da osnaze, dovodili do utiska slabljenja organa koji ti je vazan, sad sa novim lekom nista ne slabi...sve miruje....
Za sve bolesti sveta ti treba 1h kretanja na suncu i vazduhu dnevno , za sve bolesti sveta, dok god mozes da se kreces, to je najlepsi poklon sopstvenom zdravlju.

 

[Cro_čvarak]

A da nas upoznas jos malo s pozadinom takvog stanja? Slabo sta znamo o tome, o tebi. Daj nam jos neki info?

Npr ima li koga, ima li djece, braću, sestara, u kakvim je odnosima s njima, kakvog je zdravlja(fizičkog). jesu li joj živi roditelji, što je s njima, financije i sl.

Inače stanje dugotrajne depresije s hipohondrijom je zapravo egocentrizam, ja, ja i ja. Ne želim osuđivati ili pogoršavati ali takvo je moje mišljenje. Osnovni mehanizam je u biti isti kao kod narcsoidnih osoba, ali narcsoidi to prema vani potpono drugačije pokazuju. Ja sam prošle godine izlazio s jednom recimo djevojkom nešto mlađoj od otvaračice teme ali isto u 40-ima. Ona je samo pričala o sebi, e posao joj sranje, e ne valjaju joj koleginice, mala plaća, ona pati od usamljenosti, a zamislite izašla sa mnom. Ništa je ne interesira, strahuje za zdravlje, prestravljena u automobilu, dam umjereno gasa ona se dere i sl. Jedan put strašno se pripala da ćemo upasti u more kad sam išao u rikverc. Tu nema metra ipo dubine mora i ne bi se ni teoretski mogli utopiti. Ja tada promislio što se toliko boji, život joj je toliko sranje da bi joj utapanje bila zapravo usluga. Prekinuo sam takav odnos mada se i sam ponekad znam osjetiti usamljeno.