brizna mama
Primećen član
- Poruka
- 505
Evo da navedem moje iskustvo, koje hvala Bogu nije tako problemati;no kao neka gore navedena. Sin od rođenja ima kriva stopala i mi smo išli ponekad kod fizijatra na kontrole i preglede i nosili ortopedske cipelice, ali smo bili nemarni po pitanju vežbica, a i niko nas nije naplašio kako treba. Mali mi je sada star 7 godina i početkom godine smo otišli greškom, ali na sreću kod doktorke Gajić-Jovanović u Sokobanjsku da pogleda malog i dijagnoza je bila i dalje problematična stopala, ali i kifotično držanje ovog mog mršavka. Na svu sreću sam se ja jako prepala jer sam u okolini imala drugarice i komšijsku decu koja su nosila midere i gips. I počeli smo sa vežbicama. Doktroka nam je rekla da ako ne budemo vežbali, da više ni ne dolazimo kod nje da ne gubi vreme na nas. Hvala joj na tim rečima. Već nakon nekoliko dana dete je počelo da se buni za vežbanje, pa je bio na rekreativnoj, pa se posle toga razboleo, pa smo i mi roditelji malo, malo pa neka preskoči ovaj dan. Kada sam videla da moje dete skoro mesec dana ne vežba uopšte i da smo nemarni po tom pitanju uzeli smo profesionalnog fizioterapeuta koji je u početku dolazio 5 puta, pa smo smanjivali na 4 i na kraju se zadržali na 3 puta nedeljno. Od juna je dva meseca bio na moru, vežbice nije radio, ali je bi po čitav dan u akciji ili u vodi što se na kontroli u septembru itekakko videlo. Sada ide na plivanje 2x nedeljno. Išao je opet na vežbice za kičmu u Sokobanjsku i elektroterapiju za stopala, a planiram i da nastavimo sa fizioterapautom kod kuće u smanjenom obimu ali da ipak 1 ili 2x sedmično dođe dok se ne uozbiljimo i počnemo da radimo sa detetom, a i nama ne bi ništa škodilo. Dakle skoro čitavu godinu dete vežba, ali se držanje još uvek nije 100% popravilo, tako da treba biti samo uporan i na duge vremenske staze će se stanje poboljšati i verujem u većini slučajeva rešiti. Pozdrav svim vežbačima.
Poslednja izmena:
