N3W
Iskusan
- Poruka
- 6.596
Okej, ali nadam se da shvataš da si u manjini po pitanju toga.
''Na udaru nove bolesti, koju zapadni mediji nazivaju “mobilni prsti” nalaze se uglavnom tinejdžeri, ali sve češće i predškolska deca.
Pedijatar Saša Milićević kaže da su im ordinacije pune dece koja se žale na jake bolove u rukama, posebno palčevima.
– Zbog višesatnog kuckanja po tastaturi mobilnog telefona ili kompjutera deca sve češće imaju upaljene tetive palaca. Imaju i jake bolove u vratu zbog neprirodnog položaja u kome satima sede dok se igraju. Palac baš i nije predviđen za toliko kuckanje po tastaturi! Upala tetiva koja se zbog te neprirodne, dugotrajne radnje javlja prvo se manifestuje kao grč, a onda se javlja užasan bol. Roditelji i deca se tada uspaniče, a u težim slučajevima dešava se i da se deci ruke oduzimaju i da ne mogu da ih pomere – objašnjava dr Milićević.
Prema njegovim rečima, najalarmantnije je to što je zavisnost dece od igranja igrica poprimila epidemijske razmere.
– Verovali ili ne, deci bi bilo lakše da ostanu bez prsta nego bez mobilnog telefona. Čak sam imao priliku da vidim da kad im je tetiva na palcu jedne ruke upaljena, oni odmah uče da kuckaju drugom rukom – ističe Milićević.
Ovaj lekar savetuje roditelje da u ovakvoj situaciji odu kod lekara kako bi procenio koliko je ruka povređena.
– Jedina trapija koja može da pomogne je odmor i eventualno lekovi protiv bolova. To sve zavisi u kojoj meri decu ruke bole i kog uzrasta. U težim slučajevima moguća je i fizikalna terapija – ističe dr Milićević.
Psiholog Aleksandra Janković dodaje da se, osim deformiteta palčeva na rukama, zbog igrica i kuckanja na telefonu kod dece mogu javiti i ozbiljni psihološki poremećaji.''
Izvor : http://www.detinjarije.com/bolest-mobilnih-prstiju-deci-u-srbiji-se-krive-palcevi/
''Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko udruženje za pedijatriju preporučuju da se deca do druge godine uopšte ne izlažu tehnologiji, da od 3-5 godine to bude najviše 1 sat dnevno, a od 6 do 18 godina ne preko dva sata dnevno.
I, da li ove preporuke neko sluša? Uglavnom ne, pošto istraživanja pokazuju da se ove „doze“ izlaganja tehnologiji prekoračuju i po 4-5 puta. Portabl uređaji poput telefona, tableta, konzola za igre samo su ubrzali ovu „ekranizaciju“ detinjstva.
Kao pedijatrijski terapeut i autorka knjige „Virtuelno dete“, Kris Rouan pozvala je roditelje, nastavnike i nadležne institucije da zabrane upotrebu prenosivih tehničkih uređaja do dvanaeste godine. U prilog ovome, Rouan je navela 10 argumenata zasnovanih na naučnim istraživanjima:
1. Uticaj na razvoj mozga
Do napunjene druge godine života, mozak deteta utrostručuje svoju veličinu i nastavlja da se neprekidno razvija do 21. godine. Rani razvoj mozga uslovljen je podsticajima iz okruženja, ili njihovim nedostatkom. Preterana izloženost tehnološkim uređajima (telefoni, internet, Ajpedi, televizija) negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole (napade besa).
2.Usporen razvoj
Upotreba tehnologije ograničava kretanje, i vodi usporenom razvoju. Svako treće dete danas polazi u školu sa zaostatkom u razvoju, što se loše odražava na opismenjavanje i akademsko postignuće. Fizička aktivnost poboljšava pažnju i sposobnost učenja. Korišćenje tehnologije pre 12. godine je od presudnog uticaja na razvoj deteta i njegovu sposobnost za učenje.''
Izvor : http://www.mojpedijatar.co.rs/zasto-mobilni-uredaji-treba-da-budu-zabranjeni-deci-ispod-12-godina/
http://vesti.mojauto.rs/Aktuelne-vesti/563177/Mobilni-telefon-je-najteza-droga
''Opasne posledice po djecu
Sociolog Tatjana Vujović upozorava da višečasovno korišćenje interneta dovodi do zanemarivanja porodice i bliskih prijatelja, dok se djeca sve manje bave fizičkim aktivnostima.
– Nedostatak sna utiče na kvalitet svakodnevnog života učenika, njihova produktivnost pada, javljaju se emocionalni i zdravstveni problemi, a često trpe i školske ocjene i obaveze. Ako se pogledaju rezultati sličnih, stranih studija, kao i studija koje se bave uticajem kompjutera, kompjuterskih igrica, mobilnih telefona, može se uočiti da ovi podaci nijesu novi i neočekivani jer je upravo najmlađa populacija pod najvećim pritiskom i uticajem ovih vrsta masovnih medija, a da se usled specifičnosti razvojnog perioda i procesa socijalizacije lako pronalaze sadržaji i onlajn aktivnosti koji će im ispuniti vrijeme i zadovoljiti neke od izraženih personalnih potreba (za druženjem, razumevanjem,empatijom, interesovanjima). Dobijeni rezultati ovog istraživanja su značajni indikatori zavisnosti mladih od mobilnih telefona i od posebnog su značaja za stvaranje programa prevencije zavisnosti mladih od interneta – zaključila je Vujović.''
Izvor : http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrik...naslov=Zavisnost od telefona opasna kao droga
''Grinfield tvrdi da naš mozak na pametne telefone reaguje na isti način kao i na drogu.
"Kad ljudi rade nešto tako često, i do te mere da ignorišu uticaj tog ponašanja, to govori da u tom ponašanju ili drogi ima nešto psihoaktivno", kaže Grinfield.
Kada čujemo notifikaciju na telefonu, to je signal koji našem mozgu poručuje da nešto potencijalno prijatno čeka na nas. Ovo očekivanje zadovoljstva prouzrokuje otpuštanje dopamina u mozgu, hemikalije koja se povezuje sa zadovoljstvima poput hrane, seksa i droga.
Grinfield kaže da iako su neurobiološki putevi korišćenja droge i pametnog telefona uporedivi, nivo zavisnosti nije isti. Potreba da se provere novosti na telefonu je samo "iritabilnost".
Ona, međutim, ni u kom slučaju ne bi trebalo da prođe neprimećeno. Grinfield kaže da je problem korišćenja telefona u toku vožnje rastući problem javnog zdravlja koji neće izlečiti sama svesnost o problemu.
Problem se neće rešiti sam od sebe, a za njegovo uspešno rešavanje potrebni su obrazovanje, strožiji zakoni i njihova primena, smatra Grinfield.''
Izvor : http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2016&mm=08&nav_id=1170336
''Efekat zavisnosti nije ograničen samo na emocije. Sudeći po Džejmsu Harkinu, autoru knjige „Mobilizacija: porast društvenog interesa za mobilnu tehnologiju“, mobilni telefoni „imaju funkciju utešnog objekta, predstavljaju lek za neprijatni spoljašnji svet“ i u pravom smislu te reči postaju produženi delovi nas samih, „poput pupčane vrpce koja povezuje naše telo sa informacijama“. Kada pogledamo podatak da mladi odrasli (između 18 i 24 godina) u proseku pošalju oko 100 SMS poruka dnevno, a svoj telefon provere čak 60 puta, sve postaje kristalno jasno. Pošto većina koristi svoj telefon i kao budilnik, on često stoji ispod jastuka ili na noćnoj komodi tako da nam je dostupan u svakom trenutku.''
Izvor : http://www.psihoverzum.com/da-li-smo-postali-zavisni-od-mobilnih-telefona/
Baš sam ovo isprobao na mojim ukućanima, na kratko (20 sekundi najviše) bez toga da navodim razlog, sam lagano i uz njihovo odobrenje uzeo njihov telefon i lagano stavio na sto ne radeći ništa. Pitao sam ih kako se osećaju dok je njihov telefon toliko udaljen od njih (tipa 2 m udaljenost).
U početku kažu tipa ''ništa'', ali onda kažu ''Okej, nelagodno mi je, kao da si mi izvadio bubreg, vrati mi telefon''.
Ja sam iskreno zabezeknut da su ljudi toliko u stanju da se vežu za mobilni uređaj koji im ugl služi ISKLJUČIVO za notifikaciju prema soc. mrežama. Na pianja poput ''Šta će ti taj mob. telefon'' (inače neki od skupljih modela) nisam dobijao zadovoljavajuć odgovor.
Kao što sam napomenuo u pređašnjih postovima, na ovo istraživanje o mob. telefonima sam se naveo tokom veoma neprijatnog iskustva u banci gde me je ''šalteruša'' 30 sekundi gledala belo jer sam rekao da nemam mobilni telefon. Dakle, kao da sam pao s marsa.
To je samo još više podstaklo moj negativan odnos prema mob. telefonima modernog tipa. Naravno, imao sam Windows-ove smartphone pre dobre decenije i gledao na njima filmove pre no što su ljudi i znali šta je Touchscreen, no čim sam uvideo da postajem zavisnik od korišćenja mobilnog telefona sam prestao s korišćenjem. Dnevno bih zbog posla dobijao preko dve stotine poziva, takoda sam morao da noim dva mobilna telefona, jedan privatni, a drugi poslovni. Od kako ih nemam osećam se lagodnije pa sam čitavu tu farsu oko mob. telefona zaboravio, ali nikada nisam verovao da ću dobiti poglede INTERPLANETARNOG ćuđenja zbog toga što ne koristim mob. telefon.
Čak i kada naručujem preko kur. službe mi kažu da je bolje da imam mob. telefon jer im je lakše da me pozovu na isti, iako je fixni pored mene stalno.
Na mnogim formularima koje sam video i popunjavao gotovo da se uopšte ne postavlja pitanje fiksnog telefona već isključivo mobilnog. Kada sam pozvao 0800 sa fiksne mreže, poziv je bio odbijen.
Našao sam original : https://drsasamilicevic.wordpress.com/2016/08/13/deci-se-krive-prsti-od-igrica/
Poslednja izmena:
poentu pitanja. 
Razumijem da je to tebi odvratno. I to je tvoje pravo. Ali to ne znači da su ti trendovi nužno loši i da je ogromna većina ljudi zavisnik od tehnologije.
