Наравно да постоји опозиција. Истина постоји патриотски блок опозиције, они којима је водиља родољубље и љубав према овој нашој Србијици, која је противник режиму, не својој земљи. Постоји и другосрбијански и наравно антисрпски блок опозиције, они којима је водиља слугерањство западмним господарима. Који су прије свега опозиција Србији, и који ће извршавајући директиве радити у корист својих наредбодаваца и на штету Србије.
Ови први немају подршке, немају медије преко којијх би се наметнули бирачима, таква времена, родољубље је гадан "гријех". Ови други имају опасниу подршку, финансијску, моћне медијске машинерије, дјелују и у Србији бројни антисрпски медији (Данас, Н1, Нова и остало смеће) преко којих раде на поларизацији, некад на ширењу мржње према свему српском, или стварају зафађен амбијент како би што више слудили и распаметили нацију.
Иако тај другосрбијамнски и антисрпски блок опозиције има опасну подршку, финансијску, логистичку и медијску, проблем је што је некад тешко помироити слугерањство западним господарима и симпатије бирачког тијела гдје они који су против режима неће увијек потиснути родољубље и "прогутати" то слугерањство, посебно ако оно у себи садржи србофобију која зна прерасти у србомржњу.
Зато се њихова чињења, наручени протести, злоупотреба трагедија и хушкање циљне герупе, обојене револуције у покушају у правилу изјалове.