Omo I-najraniji ljudski ostaci iz istočne Afrike

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
390.390
Nedavno datiranje vulkanskog pepela pokazalo je da su najraniji ljudski ostaci iz istočne Afrike – poznati kao Omo I – znatno stariji nego što se do sada mislilo.
Ostaci lobanje i delovi skeleta najstarijeg poznatog predstavnika vrste homosapijens pronađeni su 1967. godine u steni Kibiš, duž reke Omo u Etiopiji. Naučnici su ranije njihovu starost procenjivali na oko 195.000 godina, da bi nedavno istraživanje pokazalo da su stari najmanje 233.000 godina.
Novoutvrđena starost – od oko 233.000 godina – odgovara nedavnim otkrićima fosila koji ukazuju da je homosapijens evoluirao širom Afrike,
počevši pre otprilike 300.000 godina.

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2022&mm=01&dd=24&nav_id=2094380

Taman kada pomisliš da su pronašli najstarije ljudke ostatke , iskopaju još starije
 
1. Сви примати (најближи гориле и шимпанзе) никада нису напуштали Африку и имају пигментацију на длановима табанима и испод ноктију. Африканци је немају, као да су добили пигментацију касније.

2. Савремени човек (хомо сапиенс) је стигао у Аустралију пре, или истовремено, када и у Европу. Да је пошао из источне Африке, зашто би у тако далеки континент стигао пре негу у блиску Европу.

3. Реконструкција кретања носилаца различитих хапло група има једно чвориште у подкавказју. Да је важећа теорија тачна Африка би била најбогатија различитим хаплогрупама, али није тако.

Оно што траже, траже на погрешном месту.

Уосталом Неандерталац није настао у Африци, и то никоме не смета.
 
1. Сви примати (најближи гориле и шимпанзе) никада нису напуштали Африку и имају пигментацију на длановима табанима и испод ноктију. Африканци је немају, као да су добили пигментацију касније.

2. Савремени човек (хомо сапиенс) је стигао у Аустралију пре, или истовремено, када и у Европу. Да је пошао из источне Африке, зашто би у тако далеки континент стигао пре негу у блиску Европу.

3. Реконструкција кретања носилаца различитих хапло група има једно чвориште у подкавказју. Да је важећа теорија тачна Африка би била најбогатија различитим хаплогрупама, али није тако.

Оно што траже, траже на погрешном месту.

Уосталом Неандерталац није настао у Африци, и то никоме не смета.
1. Nisam siguran. ipak su šimpanze i gorile evolutivno podalje od Homo Sapiensa za direktno poređenje.. Da imamo žive Homo Habilise i Erektuse možda bi oni bolje poslužili u tu svrhu.

2. Možda je bolje reći da nema dokaza da je savremeni čovek stigo u Evropu pre nego Australiju.Čak i da nije,za to možda postoje razlozi klimatske priode kao i otpor drugih podvrsta ljudi sa kojima su se potencijalno sukobljavali oko teritorije.

3. U Africi se nalaze potencijalo najstarije haplogrupe. To se između ostalog prati mutacijama koje su se kasnije javljale kod ovih vanafričkih a u afričkim ih nema.
Nisam stručnjak za genetiku ali ovo možda pomogne:https://upload.wikimedia.org/wikipe...DNA_phylogeny_and_haplogroup_distribution.png
Y-DNA_tree.GIF

Potencijalna raznovrsnost haplogrupa van Afrike ne mora da znači mnogo, npr. Jezera Afričkog raseda:Viktorija, Tanganjika i Malavi sadrže daleko veći broj vrsta riba ciklida nego druge Afričke vode i ako su jezera relativno mlada i ako su njihovi preci verovatno dospeli iz račnih sistema koji su punili te basene.
 
1. Nisam siguran. ipak su šimpanze i gorile evolutivno podalje od Homo Sapiensa za direktno poređenje.. Da imamo žive Homo Habilise i Erektuse možda bi oni bolje poslužili u tu svrhu.

2. Možda je bolje reći da nema dokaza da je savremeni čovek stigo u Evropu pre nego Australiju.Čak i da nije,za to možda postoje razlozi klimatske priode kao i otpor drugih podvrsta ljudi sa kojima su se potencijalno sukobljavali oko teritorije.

3. U Africi se nalaze potencijalo najstarije haplogrupe. To se između ostalog prati mutacijama koje su se kasnije javljale kod ovih vanafričkih a u afričkim ih nema.
Nisam stručnjak za genetiku ali ovo možda pomogne:https://upload.wikimedia.org/wikipe...DNA_phylogeny_and_haplogroup_distribution.png
Y-DNA_tree.GIF

Potencijalna raznovrsnost haplogrupa van Afrike ne mora da znači mnogo, npr. Jezera Afričkog raseda:Viktorija, Tanganjika i Malavi sadrže daleko veći broj vrsta riba ciklida nego druge Afričke vode i ako su jezera relativno mlada i ako su njihovi preci verovatno dospeli iz račnih sistema koji su punili te basene.
Није нужно да је савремени човек настао у Африци, као што ни Неандерталац није настао у Африци, већ од хомоеректуса који је прешао у Европу али је нестао.

За праћење кретања савременог човека меродавнија је митохондријална ДНК која иде по женској линији. У доњој табели је приказ појединих хплг по времену и месту настанка.

Proba.jpg


Ја само износим своје сумње јер се неке чињенице не уклапају.

Сви губе из вида да је у време настанка савременог човека, па до после краја леденог доба постојало копно од југоисточне Азије па до Аустралије. Од тог великог копна остале су само планине у виду архипелага острва, али долине између тих некада планина нису доступне за истраживање.

Осим тога јужна Европа је и у леденом добу била погодна за живот, јер у Европу су савремени људи дошли 30 000 година пре краја леденог доба и оставили своје трагове.

Отуда моја резерва према званичним ставовима.
 
Није нужно да је савремени човек настао у Африци, као што ни Неандерталац није настао у Африци, већ од хомоеректуса који је прешао у Европу али је нестао.

За праћење кретања савременог човека меродавнија је митохондријална ДНК која иде по женској линији. У доњој табели је приказ појединих хплг по времену и месту настанка.

Pogledajte prilog 1097409

Ја само износим своје сумње јер се неке чињенице не уклапају.

Сви губе из вида да је у време настанка савременог човека, па до после краја леденог доба постојало копно од југоисточне Азије па до Аустралије. Од тог великог копна остале су само планине у виду архипелага острва, али долине између тих некада планина нису доступне за истраживање.

Осим тога јужна Европа је и у леденом добу била погодна за живот, јер у Европу су савремени људи дошли 30 000 година пре краја леденог доба и оставили своје трагове.

Отуда моја резерва према званичним ставовима.
Sumnje su ti opravdane jer pretpostavimo da rani Hominidi i arhaični sapiensi nisu imali mape i bili skloni Euro ili Afrocentrizmu već su se kretali prostranstvima napred nazad trazeći povoljne uslove za život. Međutim ja lično smatram da je dobar deo evolutivnog procesa tj.onaj vezan za period od genetskih "Adama i Eve" do danas vezan ponajviše za Afrički kontinent.
Što se tiče mitohondrialnih haplogrupa, prema zvaničnoj genetici van afričke grupe su M i N a one su potomci grupe L3 koja je afrička.
700px-MtDNA_haplogroup_tree_and_distribution_map.gif
 
Све ми је то познато, али не могу да себи објасним ако Африканци нису напуштали Африку зашто немају пигментацију на длановима, табанима и испод ноктију. То се коси и са теоријом еволуције.
 
Све ми је то познато, али не могу да себи објасним ако Африканци нису напуштали Африку зашто немају пигментацију на длановима, табанима и испод ноктију. То се коси и са теоријом еволуције.
Imaju pigmentaciju ali nije toliko izražena. Zašto je to tako ne bih znao, mogu da pretpostavim da se radi o položaju ruku i nogu uspravnog čoveka,moguće su i kulturna i seksualna selekcija, neke migracije starije od današnjih haplogrupa itd.
 
Imaju pigmentaciju ali nije toliko izražena. Zašto je to tako ne bih znao, mogu da pretpostavim da se radi o položaju ruku i nogu uspravnog čoveka,moguće su i kulturna i seksualna selekcija, neke migracije starije od današnjih haplogrupa itd.
Па то моје и твоје "не знам" је проблем који ме мучи. Ипак наука сагледава све чињенице и не врши њихову селекцију ако нема задатог циља.
 

Back
Top