Omiljena igračka iz detinjstva

Lutke nemam. One sto su valjale sam poklonila bratanici. Barbike su odavno bile osisane na paz.
Od barbika sam najvise volela Brena barbiku, koju sam dobila kad sam isla da skinem gips sa ruke, za hrabrost.
A cuvam dzinovskog pandu kojeg sam dobila kad sam zavrsila prvi razred sa svim peticama. Odveo me tata da biram sta cu i od malog do najveceg pande, ja naravno izabrem tog dzinovskog. Do kuce se vozio na prednjem sedistu, jer pozadi sa sestrom i samnom nije mogao da stane.:)
 
ja cuvam moju karolu,lutku donesenu iz mancestera,staru 45 godina,znaci dobijenu kad sam se rodila.
nema oci,osisana je skoro do glave,a ruke i noge su joj povezane gumom iz gaca,onom debelom.sa njom smo se igrali i brat i ja,a kasnije i moja deca,mada je vec bila sva jadna i raspadnuta i nije im bilo jasno zasto karolu mogu da dobiju u retkim prilikama i da se sa njom igraju kao da je nesto skupoceno.
inace karola je na jednom putovanju pocetkom sedamdesetih letela iz fice,jer moj tata nije mogao da izdrzi otimanje mog brata i mene,ali je posle morao da se vrati po nju jer smo u glas urlali oboje zajedno sa mamom.
 
ja čuvam sve svoje plišane igrečke....ali sve
a omiljeni mi je Deda Meda
njega mi je poklonio stric za peti rođendan
on je mene svuda pratio...kad sam išla sa 5 i po god u bolnicu, bio je sa mnom
kad sam krenula na studije, bio je sa mniom.....
i kad sam se udala, donela sam ga ovamo...sad se, naravno moja deca igraju sa njim...ne branim im...nekako kad se oni igraju sa njim..on je nekako živ.....:heart:
 
После велике поплаве у подруму, преживело је само неколико лутака :( :
Клара - некадашња лепотица :), сада у деловима, башкари се по подруму - башка руке, башка ноге.:mrgreen:
Биљана - скоро цела, само јој глава мало отпада, а сестра јој је отфикарила пола косе још давнијех дана, тако да је полућелава, али још држећа.;)
Драгана, познатија као Вртирепка, имала је један репић на врх главе за који смо је хватали и вртели....и она је у добром стању.:)
Љубица - није у подруму, у време кризе деведесетих извукла сам је на светлост дана, окупала и њоме су се играла и моја деца пошто је била најушчуванија....само што је претрпела фризерски третман још у младим данима, па је без шишки.:mrgreen:
И, наравно, прелепа Талија. :) Додуше, она није моја него Вандина (као и Клара). Види се по имену, ја сам мојима давала потпуно прозаична имена (Вандине су се звале Мелина, Стелуца, Клара, Талија... а моје Биљана, Љубица, Драгана, Ангелина...:lol:) Талија је велика пола метра, једина од свих наших лутака није натуриста - има зелену балску хаљину, малкице исцепану, додуше...:mrgreen: Њу чувам у орману на тераси, она има посебан третман. :)

Било је још лутака, али ове су преживеле страшни потоп.:)
 
Даље, најзначајније играчке у мом животу били су медведи: Драган и Зоран (и овде сам показала велику инвентивност у избору имена :zcepanje:). Зоран је познатији као ''меда без главе'', пошто му је једно време отпадала глава, а зла Ванда ме плашила њиме (''Ево иде меда без главе! Бухахааааа....'' :sad2:)



Драган је био моја најомиљенија играчка. Ретко кад сам га звала правим именом, он је за мене увек био Мена :heart: (пошто у почетку нисам знала да изговорим реч ''меда''). :) То је мали браон плишани медвед, пуњен сунђером, а не сламом као меда без главе (у прадавна времена моје младости медведи су били тврди, пуњени сламом :confused:), тако да је био мекан и удобан за спавање. Спавала сам са њим од своје треће године, па све до удаје. :mrgreen: Путовао је са моном на сва летовања, зимовања, радне акције, водила сам га свугде у госте са собом, био је са мном и на студијама....:)
Сада је у заслуженој пензији, не дам га чак ни својој деци у руке пошто је веома крхак, сав је истањен, пробушен на неколико места, има хируршке шавове место некадашњих очију :mrgreen:, чувам га у посебном орману. :)
Једино, у пар наврата, када су се моје ћерке плашиле неких чудовишта из ормана или нешто страшно сањале - онда би имале привилегију да добију Мену да спавају са њим, јер је Мена фантастично добар чувар снова! :D Са Меном би престајале да се плаше и одмах би заспале. :heart::heart::heart:
 
imam 100godina i selila sam se 158 puta tako da ne cuvam nista,mada nije iskljuceno da je nesto ostalo kod mame
inace u poslednje vreme sam pocela da spavam sa doudou :rumenko: uzela sam od cerke jednu plisanu macu i spavam s njom to nisam radila ni sa 3god a izgleda kako godine idu ja sve vise regresiram,evo tek skoro sam pocela da volim da idem po diskotekama,pa spavam s igrackom,jos da nabavim cuclu :mrgreen:
 
После велике поплаве у подруму, преживело је само неколико лутака :( :
Клара - некадашња лепотица :), сада у деловима, башкари се по подруму - башка руке, башка ноге.:mrgreen:
Биљана - скоро цела, само јој глава мало отпада, а сестра јој је отфикарила пола косе још давнијех дана, тако да је полућелава, али још држећа.;)
Драгана, познатија као Вртирепка, имала је један репић на врх главе за који смо је хватали и вртели....и она је у добром стању.:)
Љубица - није у подруму, у време кризе деведесетих извукла сам је на светлост дана, окупала и њоме су се играла и моја деца пошто је била најушчуванија....само што је претрпела фризерски третман још у младим данима, па је без шишки.:mrgreen:
И, наравно, прелепа Талија. :) Додуше, она није моја него Вандина (као и Клара). Види се по имену, ја сам мојима давала потпуно прозаична имена (Вандине су се звале Мелина, Стелуца, Клара, Талија... а моје Биљана, Љубица, Драгана, Ангелина...:lol:) Талија је велика пола метра, једина од свих наших лутака није натуриста - има зелену балску хаљину, малкице исцепану, додуше...:mrgreen: Њу чувам у орману на тераси, она има посебан третман. :)

Било је још лутака, али ове су преживеле страшни потоп.:)

:heart::heart::heart:
Сузе ми иду од смеха!
Ја немам шта да кажем после овога, значи, то су моје омиљене играчке. Биле.
Сад су у Хеленином поседу и понекад ми дозволи да их видим. :heart:

Талија се једно време звала и Кристина Бекица (ово ,,Бекица'' од Беки Тачер, моје омиљене јунакиње). Но, после јој је враћено изворно име, и остало јој до данас.

Ја нисам била нежна као Хелен, Стелуца нема једно око јер једном на часу није нешто знала, па јој је учитељица Ванда завалила такву шљагу да јој је испало око!
(Јоој, да моји ђаци знају за моје учитељске почетке... :sad2:)
 
:heart::heart::heart:
Сузе ми иду од смеха!
Ја немам шта да кажем после овога, значи, то су моје омиљене играчке. Биле.
Сад су у Хеленином поседу и понекад ми дозволи да их видим. :heart:

Талија се једно време звала и Кристина Бекица (ово ,,Бекица'' од Беки Тачер, моје омиљене јунакиње). Но, после јој је враћено изворно име, и остало јој до данас.

Ја нисам била нежна као Хелен, Стелуца нема једно око јер једном на часу није нешто знала, па јој је учитељица Ванда завалила такву шљагу да јој је испало око!
(Јоој, да моји ђаци знају за моје учитељске почетке... :sad2:)
:eek:
uciteljice...ja sam zapanjena :rtfm::D
 
Е, сад ми навиру сећања....
Поводом медведа које је Хелен поменула:
,,Меда без главе'' је био жут, велик и тежак, глава му је падала, и ја сам волела кад Хелен плаче јер га се боји. Онда му ја само ставим главу на рамена и кажем:,,Ево, има главу, дођи...'' Она дође, узме га у руке, а њему отпадне глава поново, и онда се она дере, а мени смешно. :p

И баш сам волела да је плашим њиме, само њиме. :)

А за чувеног Мену сам је зезала да није жив, што је њу веома погађало. Онда она загрли медведа и каже:,,Зив је он, само је мекан као сиј..'' :heart:
Још увек се разнежим кад се тога сетим... :zag:
 
u koliko žena čuva svoje igračke
sad mi je lakše kad vidim da nisam jedina :mrgreen:
moja omiljena, tj jedna od omiljenih lutaka je bila jedna velika lutka, kad sam imala 5 god bila je veča od mene, zvala se Maruška
čuvam je naravno samo što joj se haljinica pocepala, pa sam molila jednu drugaricu da joj kroji novu :lol: a njoj dobro došlo da vežba, jer tad je učila srednju krojačku školu....
onda jedan veliki panda kog sam dobila kad sam imala čak 13 god
a moj blesavi momak mi kupio za rastanak (kad sam krenula na fax) belo-rozeg zeku i medu
i dan danas sam sa njim :heart:
 

Back
Top