После велике поплаве у подруму, преживело је само неколико лутака

:
Клара - некадашња лепотица

, сада у деловима, башкари се по подруму - башка руке, башка ноге.

Биљана - скоро цела, само јој глава мало отпада, а сестра јој је отфикарила пола косе још давнијех дана, тако да је полућелава, али још држећа.

Драгана, познатија као Вртирепка, имала је један репић на врх главе за који смо је хватали и вртели....и она је у добром стању.

Љубица - није у подруму, у време кризе деведесетих извукла сам је на светлост дана, окупала и њоме су се играла и моја деца пошто је била најушчуванија....само што је претрпела фризерски третман још у младим данима, па је без шишки.

И, наравно, прелепа Талија.

Додуше, она није моја него Вандина (као и Клара). Види се по имену, ја сам мојима давала потпуно прозаична имена (Вандине су се звале Мелина, Стелуца, Клара, Талија... а моје Биљана, Љубица, Драгана, Ангелина...

) Талија је велика пола метра, једина од свих наших лутака није натуриста - има зелену балску хаљину, малкице исцепану, додуше...

Њу чувам у орману на тераси, она има посебан третман.
Било је још лутака, али ове су преживеле страшни потоп.