Oliver Dragojević - Život i Rad

[Zar nije torta hladna]

Lijepa bez duše

Još uvijek lijepa si
Al' noćas odlazim
Zadrži suze sve
Ništa mi ne ne znače
Sasvim svejedno je
Ti nećeš shvatiti

Živjeti sa tobom
Bilo je uzalud
Nikada dovoljno
Da ljubav vrati dug
Vrijeme bez radosti
Za mrvu mladosti
Za tvoje oči

Nekad bi život dao
Slao mrtvima
Al' ja još nisam pao
Još uvijek vjerujem
Da ljubav postoji

I neću žaliti
Kada te vidim s njim
Neće me boljeti
Jer znat ću tko si ti
Kako znaš glumiti
Kada si sigurna
Uvijek sam gubio
Kada sam ljubio
I ti si dio tog
Božanskog grijeha
Uvijek ćeš ostati
Bez duše lijepa

A sada skini se
I zavedi me
Još jednom usnama
Svojim pobijedi me
Do kraja slomi me
Bez duše lijepa

 

[Zar nije torta hladna]

U Mom Zagrljaju

Čuvam za tebe jedan zagrljaj, jedne usne što ti ime spominju ne znaš da tek kad svemu dođe kraj, prave ljubavi tek onda počinju kad jutro krene preko prozora znat ću da nisi moja ljubav, daj mi ljubav svoju, spasi dušu moju bez tebe je prazna samo ljubav, daj mi ljubav koju odnjet ćeš u zoru nitko nek ne sazna ovu noć nitko nek ne sazna da si tu u mom zagrljaju.

Čuvam za tebe jedan poljubac, jednu pjesmu što ju nikad ne pjevam vjeruj mi sve bi još za tebe ja i nema noći kojom te ne dozivam Kad jutro krene preko prozora znat ću da nisi moja ljubav, daj mi ljubav svoju, spasi dušu moju bez tebe je prazna samo ljubav, daj mi ljubav koju odnjet ćeš u zoru nitko nek ne sazna ovu noć nitko nek ne sazna da si tu u mom zagrljaju

Ljubav, daj mi ljubav svoju, spasi dušu moju bez tebe je prazna samo ljubav, daj mi ljubav koju odnijet ćeš u zoru nitko nek ne sazna ovu noć nitko nek ne sazna da si tu u mom zagrljaju

 

[Zar nije torta hladna]

Moja tajna ljubavi

Mozda nikad neces znati
da sam tvoj i da si moja
tvoj me pogled stalno prati
ti si plavo mojih boja

Mozda nikad neces znati
da nas prsten sudbe veze
tvoj me pogled stalno prati
dok nam zivot plete mreze

Ref.
Moja tajna ljubavi
nitko nece saznati
da si moje jedino
da si moje skriveno

Dok nas divlja ljubav vreba
k'o sve miljenike neba
ja te volim ispod tiha
ti si dio moga stiha

Ref.
Moja tajna ljubavi
nitko nece saznati
da si moje jedino
da si moje skriveno

 

[Zar nije torta hladna]

ČOVJEK I BROD

Brod što je život moj
ja na pramcu sam
sam bez luke doma svog
sam bez cilja plovim
sam pitam se kud vodiš ti
ti živote moj
brod tone svaki dan
ja ostajem sam
sam kroz bure plovim sam
sve o stijenu razbi se
dani svi i svaki san iz života mog

 

[Zar nije torta hladna]

Neka se drugi raduju

Za mrvu ljubavi
nismo svi rodjeni
brodovi srece odlaze
odlaze da se ne vrate

Neka se drugi raduju
neka me nocas ne oplakuju
jer cemu zivot, cemu sve
kad srece nema za mene
jos jedna evo pada noc
mladosti moja, zbogom, moram poc
visoko medju zvijezdama
da nadjem mir, da nadjem sna
gdje ljubav moja pociva

Za mrvu ljubavi
nismo svi rodjeni
godine srecu odnose
odnose al je ne vrate

Neka se drugi raduju
neka me nocas ne oplakuju
jer cemu zivot, cemu sve
kad srece nema za mene
jos jedna evo pada noc
mladosti moja, zbogom, moram poc
visoko medju zvijezdama
da nadjem mir, da nadjem sna
gdje ljubav moja pociva

Neka se drugi raduju
neka me nocas ne oplakuju
visoko medju zvijezdama
da nadjem mir, da nadjem sna
gdje ljubav moja pociva
gdje ljubav moja pociva

 

[Zar nije torta hladna]

Prije sna

Negdje tamo na onoj kuci
negdje do ceste prozor treci
takvom ceznjom gledao sam
da ne mogu rijecima reci

Jedan okvir i komad stakla
bio je cijeli moj svemir
samo rukom si me takla
i od tada moj si nemir

Da poklonis najljepsi cvijet
i dragog kamena sjaj
ja bih ga mijenjao
za tvoj zagrljaj

Kad poklonis otrovni trn
iz ruke ga uzimam ja
samo da osjetim
tebe prije sna

Negdje tamo na onoj kuci
negdje do ceste prozor treci
tamo vjeciti je izvor
mojoj zalosti i sreci

Da poklonis najljepsi cvijet
i dragog kamena sjaj
ja bih ga mijenjao
za tvoj zagrljaj

Kad poklonis otrovni trn
iz ruke ga uzimam ja
samo da osjetim
tebe prije sna
tebe prije sna

 

[Zar nije torta hladna]

Teško te zaboravljam

Sad idem kući iz ovih stopa
Da stavim srce pod ključ
Jer krivoj rici u krivo doba
Treba joj stati na put

I nije tajna da te štedim
I uvijek preskačem stih
Iz kog se vidi da ne vrijedi
Na tebe računati
Iz kog se vidi da ne vrijedi

Teško te zaboravljam
I kad mi dodje stisnem zube
Istu priču ponavljam
Puštam sjecanjima da me kupe
Da me kupe i onda sam tvoj
I sve po starom ostaje

I nije tajna da te štedim
I uvijek preskačem stih
Iz kog se vidi da ne vrijedi
Na tebe računati
Iz kog se vidi da ne vrijedi

Teško te zaboravljam
I kad mi dodje stisnem zube
Istu priču ponavljam
Pustam sjecanjima da me kupe
Da me kupe i onda sam tvoj
I sve po starom ostaje

Teško te zaboravljam
I kad mi dodje stisnem zube
Istu priču ponavljam
Pustam sjecanjima da me kupe
Da me kupe i onda sam tvoj
I sve po starom ostaje
po starom ostaje
po starom ostaje
po starom ostaje
po starom ostaje

 

[Zar nije torta hladna]

Nisam te zaslužio

Sam ispod kape nebeske brojim zvijezde jutarnje
Pitam se da li još koja trepće za mene
Otišla si s osmijehom a u srcu s pogledom
A meni samo ostaje da zbrajam pogreške bezbrojne

Nisam te zaslužio, i prekasno sam shvatio
K'o svi loši kockari s dušom prodanom
Na zadnju kartu tebe sam potrošio

Nisam te zaslužio, i prekasno sam shvatio
K'o svi loši kockari s dušom prodanom
Na zadnju kartu tebe sam potrošio

Život svira zadnji set a ja tonem na očigled
I neću prstom maknuti ako se sruši svijet
Jer znam da više neću gledat one ljubice
Što su iz tvog oka za me cvijetale

Nisam te zaslužio, i prekasno sam shvatio
K'o svi loši kockari s dušom prodanom
Na zadnju kartu tebe sam potrošio

Nisam te zaslužio, i prekasno sam shvatio
K'o svi loši kockari s dušom prodanom
Na zadnju kartu tebe sam potrošio

Jer nisam te zaslužio, i prekasno sam shvatio
K'o svi loši kockari s dušom prodanom
Na zadnju kartu tebe sam potrošio

 

[Zar nije torta hladna]

Još ovaj put

Još ovaj put ću ti reći "Laku noć"
jer s novim jutrom ni sam ne znam
di ću poć, al' ću u poć.
Još ovu noć ću se molit za tebe
jer novi dan, šta dolazi ne donosi nam
dobro vrime.

Jer ja odlazim, odlazim
kroz šume sjevera
tu duša mi ne pripada.
Moje note i moj svjet
nisu tu
u tvojim grudima
ne kuca srce ratnika
šta bi sve za ljubav da.

Još ovaj put ću se stisnit kraj tebe
i čekaću sunce da nas zagrije, u zoru.
Jer dugo već te ne ćutim kraj sebe
i vrime je, već odavno
da završi ta štorija o falšoj ljubavi.

Odlazim kroz šume sjevera
tu duša mi ne pripada.
Moje note i moj svjet
nisu tu
u tvojim grudima
ne kuca srce ratnika
šta bi sve za ljubav da.

Odlazim kroz šume sjevera
tu duša mi ne pripada.
Moje note i moj svjet
nisu tu
u tvojim grudima
ne kuca srce ratnika
šta bi sve za ljubav da.

 

[Zar nije torta hladna]

Gdje To Piše

U pjesmama ti nemaš ime
još odolim da riječima te ogolim
ta jedna noć sa dv'je tišine
ispisujem ti osvetu k'o posvetu

A gdje to piše
da ću samo tako van
iz ove priče kao dijete naivan
Gdje to piše da se upišem
i sam medju bivše
mora postojati red
netko vuče deblji kraj
ovog puta nisam taj

Još čuvam te od sebe sama
još odolim da pjesmama te ogolim
sad jesi li toliko hrabra
ispisujem ti osvetu k'o posvetu

A gdje to piše
da ću samo tako van
iz ove priče kao dijete naivan
Gdje to piše da se upišem
i sam medju bivše
mora postojati red
netko vuče deblji kraj
ovog puta nisam taj

Svaka pjesma ima red
netko vuče deblji kraj
ovog puta nisam taj

 

[Zar nije torta hladna]

Moje lipo

Čime sam zaslužija, jubav tvoju iskrenu
ja bi se odužija makar ovom pismom prid zoru
Usrid ludog nemira, ka lik si srcu mom
od laži i od nevira čuva nas je dragi Bog

Moje lipo, moje lipo još te uvik volim slipo
na mom dlanu si, anđeo pun liposti
ka od sunca, ka od zvizda
svitlo tvoje meni triba
jubim te u snu
mirno spavaj tu, na mom jastuku

Ovaj svit se brzo okriće malo lipog ostaje
ali ne dan ovo proliće, plavo more opet puni se

Moje lipo, moje lipo još te uvik volim slipo
na mom dlanu si, anđeo pun liposti
ka od sunca, ka od zvizda
svitlo tvoje meni triba
jubim te u snu
mirno spavaj tu, na mom jastuku

Ka od sunca, ka od zvizda
svitlo tvoje meni triba
jubim te u snu
mirno spavaj tu, na mom jastuku
mirno spavaj tu, na mom jastuku

Moje lipo...

 

[Zar nije torta hladna]

Vjerujem U Anđele


Pronađi tišinu i pokrij se morem
Misečevom tintom zapiši snove
Jer jutro će opet doniti visine
Prešuti te riči
I sidi kraj mene

Od kada te znam
Ja virujem u anđele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje
Od kada te znam
Ja virujem u anđele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje

Ne viruj sudbini čitanoj iz dlana
Putove svoje stvorit ćeš sama
Zaklopi sad oči i pusti me sebi
Sidri se mirno srcem o tebi

Od kada te znam
Ja virujem u anđele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje
Od kada te znam
Ja virujem u anđele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje

Pogledom ugasi lunu
Obriši sol sa škura
Okreni novu stranu
Prizovi nova jutra

I oluja se diže
Jer ja virujem u anđele
I siguran stižen
Jer ja virujem da postoje
Od kada te znam
Ja virujem u andjele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje

Ja virujem...
Ja virujem...

Od kada te znam
Ja virujem u andjele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje
Od kada te znam
Ja virujem u andjele
Od kada te znam
Ja virujem da postoje

 

[Zar nije torta hladna]

Dao bi se kladit

Dao bi se kladit, zakleti u sve
Zauvik zamućat', prid svitom branit te
Da rič mi neće kriva priko usta prić
Tamo di si bila di jubija sam te

Dao bi ti srce, jer si dušu već si uzela
Dao bi još više, nego što sam ikad da
Da bar nisam čuja kad si nestala
Da bar nisam vidi kad ruku ti je da

Boje od ovog
Nisam niti moga, niti zna
I čime bi te daje pratija

Ti putuj s mirom
Nemir biće moja posteja
Da l' sam ti ikad reka da si
Puno više od mene zavridila

Dao bi ti srce, jer si dušu već si uzela
Dao bi još više, nego što sam ikad da
Da bar nisam čuja kad si nestala
Da bar nisam vidi kad ruku ti je da

Boje od ovog
Nisam niti moga, niti zna
I čime bi te daje pratija

Ti putuj s mirom
Nemir biće moja posteja
Da l' sam ti ikad reka da si
Puno više od mene zavridila

Dao bi se kladit, zakleti u sve
Zauvik zamućat', prid svitom branit te
Da rič mi neće kriva priko usta prić
Tamo di si bila di jubija sam te

 

[Zar nije torta hladna]

Galeb i ja

Lipo li je, lipo li je
Na lažini suvoj ležat
Na osami pokraj mora
Nad pučinom tebe gledat
A - moj galebe

Tebe gledat, s tobom letit
Povrh svega nimat straja
I prkosit svakoj buri
I neveri ča sve vaja
A - moj galebe

Ča sve vaja, u svom bisu
Da i more vrije, pini
Bit gospodar, usrid svega
Živo klicat, u visini

U visini, kada sunce
Bes pristanka nama sije
I da ništa na tvon nebu
I na moru bisno nije
E - moj galebe

Bisno nije, dokle krila
Tebe nose, kud god želiš
Pa neveri, oli suncu
Ti se rugaš, i veseliš

Na osami, blizu mora
Dok se sunce, zemlji smije
Slušan tebe kako klićeš
Lipo mi je, lipo mi je
Moj galebe

 

[Zar nije torta hladna]

Ča je život vengo fantažija

To je bilo ka u priči, Roko nije jema ništa, Cicibela još i manje
Ali ljubav sve izliči, on je bija anarkišta, jemali su i kumpanje
To je bilo ka u priči, puno lustri i friškina, ma je isto priča prava
Čulo se i grubih riči, bumbilo se puno vina, bolila je digod glava

Trči vrime, cvili maška, traje jubav pusta, siromaška
Šaka suza, vrića smija ča je život vengo fantažija

To je bilo ka u priči, živili su ka golubi, i nosili svoje brime
S puno srca, s malo riči, goli, bosi, gladni, grubi, volili se cilo vrime
To je bilo ka u priči, kad su bili puno jidni, bombe, rašpe 'li vovere
I sve druge strašne riči, vikali su oni bidni, ma su prošle te nevere

Trči vrime, cvili maška, traje jubav pusta, siromaška
Šaka suza, vrića smija ča je život vengo fantažija

To je bilo ka u priči, malo sriće, puno jada, puno zime i propuva
Ali jubav sve izliči, boje vengo sto balada, boje venego štruca kruva
To je bilo ka u priči, ma ih više ovud ima, na dnu mora su gajete
Sve beštime, grube riči, sve prošlo poput dima, vrime metlom sve pomete

Trči vrime, cvili maška, traje jubav pusta, siromaška
Šaka suza, vrića smija ča je život vengo fantažija
Šaka suza, vrića smija ča je život vengo fantažija

 

[Zar nije torta hladna]

Vagabundo

Kao brod što traži luku
Dugo već na svoju ruku
Moje srce svijetom luta
I svi oni što me znaju
Kratko u mom oku traju
Kao svijetlo pokraj puta.
Neke tajne slutim plime,
Brod se valja i ja s njime -
Premda vrijeme mrežu plete
Čini mi se još sam dijete
I ne žalim ni za čime.

Vagabundo, vagabundo
Skitaj dalje, srce ludo!
Vagabundo, vagabundo
Nek' još traje vrijeme burno!
Skitaj dalje do kraja
Dok nosi te dah,
Isti život nas spaja,
I vjetar i prah!
Vagabundo, vagabundo
Samo skitaj, srce ludo!

Život što u meni kuca
Pun je nekog čudnog sunca,
Pun je neba, pun je ptica.
Nek' me baca, nek' me lomi,
Nek' me vara al' nek zvoni
Glasom svojih tajnih žica.
I zar može da nas mijenja
Sjaj u oku onih žena,
Što se muti i što ode
Kao magla iznad vode
Jer dok trepneš već ga nema.

Vagabundo, vagabundo
Skitaj dalje, srce ludo!
Vagabundo, vagabundo
Nek' još traje vrijeme burno!
Skitaj dalje do kraja
Dok nosi te dah,
Isti život nas spaja,
I vjetar i prah!
Vagabundo, vagabundo
Samo skitaj, srce ludo!

Vagabudno, vagabundo
Vagabundo, vagabundo...

 

[Zar nije torta hladna]

Skalinada

Mirno spavaj dušo moja noć je ladna, zvizda tvoja sjaja nima
Na sto vrata ja san kuca tople riči, mrvu srca nigdi nima
Pismo mala reci svima moj je život pusta stina mira nima
Mijun pasi ja san proša sad se pitan di san doša sriće nima

Skalinada, skalinada
Tu se penje, tu se pada, to je sudba, to je nada
Skalinada
Skalinada, skalinada
Svaki korak, jedna skala, svaka skala, jedna nada
Skalinada
Skalinada, skalinada
Skalinada, skalinada

Sudbo moja ol' ne vidiš, na toj stazi di me vodiš, sunca nima
U đardinu od života, još mi samo pisma osta, cvića nima
Kad zajeca mandolina sve ću skončat čašom vina nek me nima
Kraj fontane sklopit oči ona tuđu sriću toči moje nima

Skalinada, skalinada
Tu se penje, tu se pada, to je sudba, to je nada
Skalinada
Skalinada, skalinada
Svaki korak, jedna skala, svaka skala, jedna nada
Skalinada
Skalinada, skalinada
Skalinada, skalinada

 

[Zar nije torta hladna]

U prolazu

Sad smo skupa tako ritko
Ma se tišin bit će boje
Kad te vidin, zasja svitlo
Ti me gledaš priko voje.

U životu sve se minja
Uvik niko sriću priči
Još san čovik, nisan stina
Čuvan za te nike riči.

U prolazu, u prolazu

Puše jugo, triska bura
I bonaca di god svrati
Još visoko stoji ura
Ovo brime, ovi sati.

Pusti neka vitar nosi
One naše zadnje riči
Svitlo sja u tvojoj kosi
Tvoj me pogled i sad liči.

U prolazu, u prolazu...

Mene i sad zove more
Zvono tuče s kampanela
Al' mirišu neke zore
Naša ljubav srid tinela.

I dok sidin u kavani
Sve još tu na tebe sliči
Sve je isto ka' i lani
Isti judi, iste riči.

U prolazu, u prolazu...

I dok čekan, teku ure
Ko zna ča i kome broje
Gledan nike stare cure
Nima veze bit će boje.

Svit je ovaj krcat zlobon
Vaja mi na more ići
Ma bi prije tija s tobon
Da izminin nike riči.

U prolazu, u prolazu...
U prolazu, u prolazu...

 

[Zar nije torta hladna]

Karoca

Kroz đardine, kroz pjacete, priko boti o marete - karoca gre
Kroz detinjstvo i obide, kroz letrate i beside - karoca gre
Niz skaline s puno dice ča se penju do fortice - karoca gre
Di gariful lipo cvate i kroz dane ča se zlate gre, karoca gre

Karoca gre, karoca gre,
Kroz vrime ča je prošlo, kroz sunce i kroz lad
Di cva san i frajava, a 'ko zna di san sad?
Karoca gre, karoca gre,
Od snova i od zvizda ča uvik će mi sjat'
Dok glas će pusti dana u vitru mene zvat.
Karoca gre, gre, gre. Neka gre!

Kroz veseja i parade, di još zvone batištrade - karoca gre
Sva o zlata, sva o cukra, di san prvu ljubav ukra - karoca gre
Di san proša prve skule, di san izli prve žmule - karoca gre
Di san jubi, di san tanca bez rišpeta i bez glanca gre, karoca gre

Karoca gre, karoca gre,
Kroz vrime ča je prošlo, kroz sunce i kroz lad
Di cva san i frajava, a 'ko zna di san sad?
Karoca gre, karoca gre,
Od snova i od zvizda ča uvik će mi sjat'
Dok glas će pusti dana u vitru mene zvat.
Karoca gre, gre, gre. Neka gre!

Vozi, leti, tuta forca o ditinjstva ta karoca - karoca gre
I kroz mladost ča me smanta ka figura o krokanta - karoca gre
U bandire puše vitar, ona nosi moja lita, - karoca gre
I na sve se ona vrati, ona leti, neće stati, gre, karoca gre

 

[Zar nije torta hladna]

Čet'ri Stađuna

S rukom za ruku su čet'ri stađuna
moji se dani kroz vrime vuku
s teplim i ladnim život se miša
žari me sunce, pere me kiša.

S rukom za ruku su čet'ri stađuna
ča daje gazin, vrime mi biži
stađuni moji, još od početka
korak, po korak, kraju su bliži.

Stađuni, stađuni moji
di je sad ono proliće cvitno?
Stađuni, stađuni moji,
i lipo lito, vedro i sritno?
Dok jesen stare lišće na stazi
ruke mi stišću ozime mrazi.
Stađuni, stađuni moji,
stađuni.

S rukom za ruku su čet'ri stađuna
ko će izdurat, do kraja gazit?
Jedni će nestat ka' da ji nima
na me će pazit još samo zima.

Stađuni, stađuni moji
di je sad ono proliće cvitno?
Stađuni, stađuni moji,
i lipo lito, vedro i sritno?
Dok jesen stare lišće na stazi
ruke mi stišću ozime mrazi.
Stađuni, stađuni moji,
stađuni.

 

[Zar nije torta hladna]

Poeta

Sad je kasno da se kajen nima nazad s ovog puta
Pusti nebon sve dok traje moja zvizda neka luta
Ne razumin ništa više samo pismu duša ljubi
I na vodi rič dok piše ona sebe ludo gubi

Potroši san mladost i dušu i tilo
A sve lipo ća je bilo, ća je ludo srce snilo, u pismi se zbilo
Sad ladne su noći, i grko je vino
Neka skonča ovo tilo kad sve lipo ća je bilo tek srcu se snilo
Potroši san mladost i dušu i tilo

Sudbo moja ća mi dade da su stvarni snovi stari
Jedan cvit u krilo pade mojoj slomljenoj gitari
I da neće mora da'je ovo srce ća je dalo
Dok van s vitron pismu šalje njemu osta lišće palo

Potroši san mladost i dušu i tilo
A sve lipo ća je bilo, ća je ludo srce snilo, u pismi se zbilo
Sad ladne su noći, i grko je vino
Neka skonča ovo tilo kad sve lipo ća je bilo tek srcu se snilo
Potroši san mladost i dušu i tilo

 

[Zar nije torta hladna]

Malinkonija

Još jednom da se rodi, nemirno ovo tilo,
Zvizdu će istu slidit, i bi' će ča je bilo.
Ma da je sriću snilo, i nike svitle dane,
Kad skupiš ča je bilo, u jednu pismu stane.

Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I kida srce moje, dok piva pisme svoje.
Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I zadnju pismu piše, mladosti nima više.

Prosta je mladost moja, da l' itko za nju mari,
I ča su stukli mladost, i prsti na gitari.
Ovo je naša pisma, jer ništa nas ne dili,
I vi ste kao o ja, iz iste čaše pili.

Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I kida srce moje, dok piva pisme svoje.
Malinkonija u duši, u duši, u mojoj duši spava,
I zadnju pismu piše, mladosti nima više.

i zadnju pismu piše, mladosti nima više
Malinkonija

 

[Zar nije torta hladna]

Dišperadun

Bez ičeg san, na ovon svitu bilon
Bez ičeg san, i drćen cilin tilon
Bez ičeg san, olu piću olu jiću
Gladan žedan gasim sviću ja dišperan san svitu

Bez ićeg san, na ovon škrtom poju
Bez ićeg san, cili sam stukao voju
Bez ićeg san, o vaporu i o moru
Mislim dok me mater budi, ja dišperan san judi

Bez tebe san, to je od svega gore
Bez tebe san, bez sveg se još i more
Bez tebe san, ka bez sidra i bez jidra
Jer bez oneg ča si dala, nemore se, nemore se
Nemore se mala
Jer bez oneg ča si dala, ja dišperadan san, mala

 

[Zar nije torta hladna]

Na kraju vijadja

Od tvoga tista i od tvoga kvasa
ja san naresa, evo me prid tebon.
ka' slipi putnik ča je sve obaša
i štuf se svega kripi tvojin nebon.

Od tvoje ješke i od tvoga bruma
za mene nima slajeg da me mami;
i dok počivan nasrid tvog saluna
rojeni škoju, napokon smo sami.

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca,
sve ča san steka, sve san tu iskrca;
u tvoj san mandrać, umoran ka lađa,
spustija sidro na kraju vijađa.

Od tvoga kvasa i od tvoga tista
ja san naresa, prova ča san moga;
a sad prid tebon dršćen poput lista
i pružan konat od života svoga.

Od tvoga kruva i od tvoje pašte
još ćutin forcu, priman tvoju kripost.
i opet prid noć kad zasvitle laštre
rojeni škoju, gledan tvoju lipost.

Prid tebon stojin, dil san tvoga srca,
sve ča san steka, sve san tu iskrca;
u tvoj san mandrać, umoran ka lađa,
spustija sidro na kraju vijađa.

 

[Zar nije torta hladna]

Ništa nova

Ništa nova, ništa nova posli fešte kisne vala
u pitaru lipi snova cilo lito tu si stala
Raštimane sad su ure, zatvorene gnjiju škure
Sad životu, punon zima, okrenuta nan je prova
odrišena već je cima, ništa nova, ništa nova...

Pala je u more stina i prozebli grdelini
uz gradele, kraj komina nima ko da te zamini
I dok jugo stalno jača, oko kuće reste drača
Sve se sprema da podivja, a mi kano stara bova
plutamo bez pravog cilja: ništa nova, ništa nova...

Uzalud privrćen foje ča će reć mi na sva justa
svi govore: bit će boje, barbirija već je pusta
Vaja vrime niz skaline vonj mižerje i morbine
I briškulu dikod baci klapa ča još ni gotova
da ostari po bonaci, ništa nova, ništa nova...

Finili su pusti kanti i promukla već je klapa
i po dobru svak te panti stareć s nama sve do ščapa
Naresle su nove plime, popucale su gardine
Još se pine dugi vali i po mistu reve tovar
jarboli u more pali: ništa nova, ništa nova...