Олимпијски турнир у кошарци

Imam dovoljno godina da sam gledaoNBA od Chicago-Phoenix finala, pa sve do Pistonsa 2004. Ne možeš tim igračima gledat karijeru i reč on je bio....moraš gledat što je koji od njih bio u sezoni 2001/2002 i ranije. To što su neki oid njih radili 2005, ili 2008. nema nikakve veze. Jokić 2016. nije isti igrač kao danas.
Ali ok. Mislim ako treba vodit raspravu da li je to bila timčina ili ne, onda imamo dijametralno suprotne poglede na to tko su u to vrijeme u NBA bili najbolji igrači.

Pa ja ti upravo govorim u tom periodu, recimo primera radi Majkl Finli je bio tad u tom periodu, ono od 1998 do 2004/05, tad je on bio u prajmu, bio Ol Star igrač i zver od igrača, ne kasnije u San Antoniju gde je više bio ono tek samo starter i rotacioni igrač, Džermejn O Nil isto tad je on bio MVP kandidat , 6x Ol Star, ono od negde 2000-te negde kad je presao u Indijanu iz Portlanda pa negde do 2006/07 kad jesu vec poceli problemi da ga sustizu, da menja klubove, itd, Šon Merion isto tad je bio u prajmu, dok je bio u Finiksu negde od 2000/01 pa do 2007/08 dok nije prešao u Majami (mada ajde i za Majami je odigrao 2 veoma dobre sezone, posle i u onoj šampionskoj ekipi Dalasa bio solidan, ali ipak više nije to bio baš taj nivo), Elton Brend isto, svoju najbolju košarku ubedljivo je igrao tamo od 2000/01 - 2008 dok je bio u LA Klpersima, Beron Dejvis isto , Ol Star je bio tamo 2002 - 2004 i tad je bio jedan od najboljih bekova u ligi dok je igrao u Šarlotu/Nju Orleansu (mada je i kasnije i u Golden Stejtu bio isto odličan mada za razliku od perioda u Hornetsima u Golden Stejtu nije upisao Ol Star nastup, verovatno zato sto tad Voriorsi nisu bili plej of ekipa dok je sa Hornetsima redovno igrao plej of svake godine), Ben Valas isto tad je bio u prajmu, izmedju ostalih i te godine je bio DPOY, najbolji skakač i bloker lige, eto recimo i Andre Miler nije bio tolika zvezda kao neki drugi u timu ali je eto baš te godine bio najbolji asistent lige, pa eto i taj Rejf LaFrenc, mozda kasnije nije ostvario karijeru kakva se od njega očekivala ali je eto u tom periodu igrao dobro i baš je te sezone sa 15 poena, 7,5 skokov i 3 blokade u proseku statistički odigrao svoju najbolju sezonu u karijeru.

Znači o tome ja sve vreme i pričam, znači koliko su ti igrači u TOM MOMENTU bili dobri i kakve su zverine od igrača bili baš u TOM PERIODU. (znači početak - sredina 2000-ih).
 
Италија је изгубила од Литваније у полуфиналу турнира 64:88 (стат. овдје)
У другом полуфиналу Порторико је побиједио Мексико 98:78 (стат.овдје)

Po meni potpuno očekivano, objektivno mnogo je jača Litvanija, bilo je priče da će Donte DiVićenco igrati za Italiju, medjutim kako stvari stoje zasad ništa od toga, Paola Bankera su takodje ispustili koji je ipak na kraju zaigrao za SAD na prošlom SP, takodje u timu nema im Fontekija njihovog ponajboljeg igrača u poslednjih nekoliko godina, Belineli se ja mislim povukao iz reprezentacije, Galinari koga muče povrede i koji već par sezona igra slabo, eto trudi se i vuče koliko može, ali objektivno većina igrača su im ono u najboljem slučaju prosek, mislim Spisu,Tonut, Abas, Petruceli i slični , pa teško da je to sad neki reprezentativni nivo košarke.
Mislim ipak se radi o jednoj dosta limitiranoj ekipi, iskreno meni još uvek nije jasno kako su uspeli da nas dobiju 3x zaredom.
 
У преосталим полуфуиналним мечевима на ОКТ резултати углавном према очекивању.
На турниру у Летонији, Летзонија је побиједила Камерун 72:59 (стат, овдје)
На турниру у Валенсији, Шпанија се мучила против Финске, 81:72 (стат, овдје)
На турниру у Пиреју у најзанимљивијем мечу побједа Хрватске против Доминиканске Републике 80:77(стат. овдје)
Хрвати су меч преломили у задњој минути. Одлична партија Ивице Зубца, 25 поена (шут из игре 10-10) и 9 скокова, Џејлин Смит је погађао у кључним моментима у финишу меча и донио побједу Хрватској, На другој страни Доминиканска Република која је наступила изузетно ослабљена у односу на састав на свјетском првенству јер су им недостајала 4 супер важна играча (Ентони-Таунс, Делгадо, Кинонес и Фигероа), пружила је неочекивано снажан отпор и била у игри до задње минуте. Спољна линија је добро одиграла, но у рекету су их високи хрватски центри издоминирали.
 
Poslednja izmena:

Rezultatski i to kako su prosli mozda jesu najgori (doduse mislim da je po plasmanu najgori tim bio onaj iz 2019. u Kini, mada eto po sastavu i taj tim je bio veoma jak,tipa Kemba Voker u tom momentu 3. strelac lige i 4x zaredom Ol Star, Donovan Mičel, Džejson Tejtum, Džejlen Braun, Markus Smart, Kris Midlton, Bruk Lopez, Majls Tarner, eto bio i on 2x najbolji bloker lige ......) ali ja ne govorim o rezultatu koji su ostvarili (i koji je za njih bio ispod svakog nivoa i svakog očekivanja) već o rosteru i kakvi su to bili sve sjajni igrači u NBA u tom trenutku.
 
У преосталим полуфуиналним мечевима на ОКТ резултати углавном према очекивању.
На турниру у Летонији, Летзонија је побиједила Камерун 72:59 (стат, овдје)
На турниру у Валенсији, Шпанија се мучила против Финске, 81:72 (стат, овдје)
На турниру у Пиреју у најзанимљивијем мечу побједа Хрватске против Доминиканске Републике 80:77(стат. овдје)
Хрвати су меч преломили у задњој минути. Одлична партија Ивице Зубца, 25 поена (шут из игре 10-10) и 9 скокова, Џејлин Смит је погађао у кључним моментима у финишу меча и донио побједу Хрварској, На другој страни Доминикабнска Република која је наступила изузетно ослабљена у односу на састав на свјертском првенству јер су им недостајала 4 супер важна играча (Ентони-Таунс, Делгадо, Кинонес и Фигероа), пружила је неочекивано снажан отпор и била у игри до задњње минуте. Спољна линија је добро одиграла, но у рекету су их високи хрватски центри издоминирали.

Hrvati baš nemaju klupu, baš im fali malo širina u rotaciji, ono kad bi mogli svih 40 minuta da odigraju samo sa startnom petorkom i bez izmena to bi njima bilo najbolje, inače ja mislim da bi Bahami koji su hit ovih turnira (sa Badi Hildom, Erik Gordonom i DiAndre Ejtonom kao i još par interesantnih igrača, kao onaj Donovan Frimen što ima samo 18 godina, Franko Miler i Trevis Manings.....) mogli da iznenade neubedljive Špance i izbore plasman na OI.
 
kao i još par interesantnih igrača, kao onaj Donovan Frimen što ima samo 18 godina,
Фримен јесте млад, биће вјероватано важан играч Бахама у будућности, међутим на овом ОКТ нема никакву улогу у ротацији. Зато је откровење ОКТ његов вршњак Валдес Еџкомб (год. 2005., 196 цм), опасан потенцијал изузетне предиспозиције, нестваран одраз, на турниру у Валенсији пружа изванредне партије
 
Фримен јесте млад, биће вјероватано важан играч Бахама у будућности, међутим на овом ОКТ нема никакву улогу у ротацији. Зато је откровење ОКТ његов вршњак Валдес Еџкомб (год. 2005., 196 цм), опасан потенцијал изузетне предиспозиције, нестваран одраз, на турниру у Валенсији пружа изванредне партије

Pa na njega sam i mislio, pobrkao sam njih dvojicu, verovatno će i on u NBA za par godina. ;)
 
Када је у питању селекција Сједињених Америчких Држава, они ће на сваком такмичењу бити првим фаворитом. То да Американци не посвећују пажњу свјетским првенствима већ гледају само олимпијске игре је подваљена мантра. Наравно да посвећују пажњу свјетским првенствима, кошарка је "њихова игра", наравно да желе на сваком такмичењу издоминирати. Но и остатак свијета се примакао Американцима, прије неколико деценија су били неприкосновени, данас неамериканци (Шаи Гилџес-Александер, Никола Јокић, Јанис Адетокумбо, Лука Дончић, Карл Ентони Таунс, Виктор Вембенјама и ини) доиминирају ен-би-еј паркетима. И даље Американци имају убједљиво најквећу базу одличних играча, али није више то та разлика.

Ако из разноразних разлога не доведу понајбољу селекцију, или ако их задесе неки откази, проблеми око тима, расту шансе остзалима. Опет ту провејава мантра како на Олимпијаду шаљу најбољу селекцију. Но да ли је то тако? И да ли је то баш мајбоља селекција? Саставити најбољу селекцију у случају рецимо Канаде, Њмачке, Грчке, Србије и бројних других селекција није претјерано тешко, ту се језгро тима често зна, ако нема отказа и неких 9-10 играча који ће имати важну улогу у ротацији, Али у случају САД имате 50 изванредних потентних кошаркаша, фантастичних предиспозиција који су доказали вриједност, гдје сваког имате покриће изабрати. И у тој концетрацији квалитета ваља изабрати 12. Зато је готово немогуће саставиоти најјачи тим САД, ви можете саставити тим од 12 играча најбоље репутације, погледате зараде и то је то, али добар тим не чини 12 најбољих него 12 који ће као тим најбоље изгледати, гдје се знају улоге, ко су прве а ко бек-ап опције, ко ће имати већу слободу у нападу, ко ће гиљати у дефанзиви.

И то јесте проблем Амера са Олимпијадом, ту шаљу тим од дванаесторице понајбоље репутације у том тренутку, по узору на ол-стар. Како шаљу ен-би-еј играче од 1992-е узимали би и ту злато (са изузетком 2004-е када су се оклизнули) јер је ипак присутна превелика разлика у квалитету између Амера и остатка свијета. Али и та се разлика смањује. Ту би на свјетском првенству гдје се не подвлађује толико водећим звијездама гдје они највеће репутације морају бити у тиму селектор био у прилици да састави праву такмичарску екипу гдје би добро распоредио улоге и која би и кввалитетом и енергијом доминирала. Што су и урадили на свјетском првенству 2010-е и 2014-е када су саставили праве такмичарске екипе, уврстили у тим неке специјалисте за дефанзиву и не толико звучна имена (рецимо на СП 2010-е Игудалу и Тајсона Чендлера), и те екипе су издоминирале на тим такмичењима. Пред СП 2019-е задесило их је брдо проблема, запљуснули су их откази. На задњем свјетском првенству су пажљиво биралу селекцију. Међутим, напредује кошарка мимо Америке. Да су играли са Њемачком на 4 добијене, резултат би био 4-1 за САД но у том једном мечу Њемци су имали свој дан.

Како написах, Американци на Олимпијаду шаљу тим од дванаесторице понајбоље репутације у том тренутку, по узору на ол-стар мечеве. Таква селекција је у Паризу, дванаест играча који дјелују премоћно, са баснословним зарадама, један амерички играч из тог тима зарађује годишње колико сви играчи свјетског првака Њемачке збирно, па ти види. Но да ли је то и најбоља екипа у овом моменту? Екипа која ће као тим најбоље изгледати? По именима јесте, али ту је већина играча који су прешли зенит, чак 7 играча са 30+ година, имаће у просјеку 30,7 година, иако то јесу беспријекорне атлете, доказани мајстори, задње сезоне у НБА су показале да Леброн, Кари, Дурент и Ленард нису оно што су били,
Мало који тренер код састављања екипе би у тим уврстио заједно Џејмса, Дурента и Тејтума, три јако слична играча који играју и поз. 3 и поз. 4 коју ће у Паризу више покривати, ту би тражио потентнију бек-ап опцију која ће играти рационалније и више оријентисана дефанзиви, но у питању су играчи прејаке репутације који имају "зацементирано" мјесто у тиму. Такође, из шампиона Бостона ту су Тејтум и Холидеј, но плеј-опф су једнако добро ако не и боље одиграли Џејлен Браун и Дерик Вајт. Да ли су они могли имати мјесто у неком више такмичарском тиму? Као и још бројни играчи који су доказали да се знају носити са притиском, попут Џејлена Брансона или пак Тајриса Мексија.

Како год, Американци су у Паризу први фаворити, имају премоћну селекцију, по именима дјелују застрашујуће, али нису непобједиви.
 
Poslednja izmena:
Rezultatski i to kako su prosli mozda jesu najgori (doduse mislim da je po plasmanu najgori tim bio onaj iz 2019. u Kini, mada eto po sastavu i taj tim je bio veoma jak,tipa Kemba Voker u tom momentu 3. strelac lige i 4x zaredom Ol Star, Donovan Mičel, Džejson Tejtum, Džejlen Braun, Markus Smart, Kris Midlton, Bruk Lopez, Majls Tarner, eto bio i on 2x najbolji bloker lige ......) ali ja ne govorim o rezultatu koji su ostvarili (i koji je za njih bio ispod svakog nivoa i svakog očekivanja) već o rosteru i kakvi su to bili sve sjajni igrači u NBA u tom trenutku.
u momčadi su bila dva igrača koji su imali 20 ppg te sezone. pogledaj video. ne radi se o rezultatu. A činjenica da u dvorani nema psa dok igraju isto govori u prilog tome kolko ih je zanimalo to.
 
Poslednja izmena:
u momčadi su bila dva igrača koji su imali 20 ppg te sezone. pogledaj video. ne radi se o rezultatu. A činjenica da u dvorani nema psa dok igraju isto govori u prilog tome kolko ih je zanimalo to.

Sad već troluješ i smaraš, mislim svi su skoro imali tu negde oko 20+ poena u proseku, tipa ne znam Džermejn O Nil te sezone nije imao 20+ ali je imao 19,5, 12 skokova i 2 blokade, Elton Brend nije imao 20+ ali je i on imao ne znam 19 poena, 11,5 skokova i 2+ blokade po meču, Andre Miler nije imao 20+ ali je imao tipa 17 poena po meču i bio najbolji asistent lige te sezone, Šon Merion isto nije imao 20+ ali je imao 19 poena, 10 skokova i preko 2 kradje po meču, Redži Miler i dalje u tom trenutku najbolji trojkaš ikad, itd, mislim kojim glupostima i trivijalnostima se ti zamlaćuješ jbt. :roll:

Uostalom u to vreme igrala se malo drugačija košarka od ove danas, bilo je dosta manje poena u proseku (setimo se onda u funalu 2004. kada je Detroit sveo LA Lejkerse na 60-ak poena za celu utakmicu što je danas ono totalno nezamislivo i nerealno) i u to vreme kad neko ima ne znam 18 poena u proseku je kao sad da ima oko 26.
Takodje tim je bio drugačije koncipiran, njihov tadašnji selektor Džordž Karl je sećam se rekao da mu se nimalo nije svidelo kako je ekipa igrala na OI u Sidneju 2000., da je trebalo da izgubi od Litvanije u 1/2 finalu, da se videlo da neke zvezde iz tog tima se nisu baš adaptirale na drugačiji stil košarke i da je on hteo pre svega da napravi kompatabilan, kompaktan i izbalansiran tim koji ima raznovrnost i širinu (ono od Redžija Milera do Ben Valasa) i tim sačinjen više od timski i takmičarski orijentisanih igrača za koje je smatrao da će se bolje prilagoditi evropskom tj. internacionalnom/ stilu košarke i u biti dobro je selektirao igrače ali eto desila im se Argentina (u tom momentu totalni underdog) koja ih je izula iz cipela i koja je tad odigrala maltene nešto nevidjeno dotad (to je verujem bio veliki šok za njih tada i nešto što zaista niko nije očekivao) da bi ih samo 24 sata kasnije mi dokusurili u 1/4 finalu, mada ruku na srce mi nismo baš igrali sjajno na tom prvenstvu do tog momenta i za razliku od Argentine nismo ih baš nadigrali i razbili svojom igrom već više smo ih na sreću dobili, jer bili su već otišli na +10 u 3/4 i da nije bilo onih ludih trojki Gurovića koje su nas vratile u život verovatno bi oni lagano otišli na +20 i samleli nas do kraja, ali eto nekako kao da je bilo sudjeno da ih tad pobedimo (i nekako svi smo to nestrpljivo čekali još od finala OI 1996. u Atlanti kad smo još tad ono 3/4 utakmice igrali egal sa njima i još tad videli da možemo da se nosimo sa njima).

Tako da ono prestani da lupaš gluposti i da smaraš više (neću ti više odgovarati jer više nema smisla) ali kažem ti svako ko je pratio NBA u tom periodu zna kakve su to igračine sve bile u tom periodu, što potvrdjuje i broj Ol Star nastupa tih igrača, koliko puta su bili uvrštavani u razne All NBA i idealne petorke, koliko su ti igrači bili lideri u ligi po svim mogućim statističkim parametrima, itd, tako da kad pogledaš ono dobiti taj tim sa 9,10 Ol Star igrača koji je u tom momentu imao najboljeg trojkaša svih vremena, najboljeg asistenta lige, najboljeg skakača, blokera i defanzivca lige, 2x najboljeg kradljivca lopti u ligi i sve te silne igračine i to još na njihovom terenu i na mestu koje je i rodno mesto košarke kao sporta ono jasno je kakav je to zapravo podvig bio i koliko se to zapravo graničilo sa čudom i mislim da tek nakon odredjene vremenske distance ljudi ovde su počinjali da budu svesni šta su naši tamo uspeli da izvedu i kakav je to bio podvig (bez obzira što smo i mi tad imali stvarno brutalan tim sa Bodirogom, Divcem, Stojakovićem, Vujanićem, Rakočevićem, Jarićem, Gurovićem, Radmanovićem, Drobnjakom, Koturovićem, Tomaševićem..........mislim šta reći kad u tom momentu za jednog iskusnog Saleta Djordjevića nije bilo mesta u timu ili za Vladu Šćepanovića koji je tad bio medju najboljim bekovima u Evropi ili recimo za pokojnog Dekija Milojevića koji je tad isto bio zver od igrača ili za jednog Željka Rebraču koji doduše ne mogu da se setim dal je bio povredjen ili ga Kari nije ni zvao, itd).
Mada iskreno ja mislim da je Kari malo ranije došao na mesto selektora i da smo recimo na OI u Sidneju igrali kao na EP 2001. u Turkoj i bili tako spremni i motivisani mislim da bi dobili Amere još u Sidneju.
 
ok. u pravu si. to je bila ludilo momčad. 12 All Star nastupa svi skupa. Bez ozljeđenog Millera koji je imao 38 godina, cijeli roster je imao 7 All Star nastupa.
T-Mac, J-Kidd, Kevin Garnett, Shaq, Kobe, Chris Webber, Tim Duncan, AI, Ray Allen, Gary Payton, Kenyon Martin, Vince Carter, Stephon Marbury, Antoine Walker, Rasheed Wallace, Sam Cassell, Ron Artest, Brent Barry....
 
Poslednja izmena:
Када је у питању селекција Сједињених Америчких Држава, они ће на сваком такмичењу бити првим фаворитом. То да Американци не посвећују пажњу свјетским првенствима већ гледају само олимпијске игре је подваљена мантра. Наравно да посвећују пажњу свјетским првенствима, кошарка је "њихова игра", наравно да желе на сваком такмичењу издоминирати. Но и остатак свијета се примакао Американцима, прије неколико деценија су били неприкосновени, данас неамериканци (Шаи Гилџес-Александер, Никола Јокић, Јанис Адетокумбо, Лука Дончић, Карл Ентони Таунс, Виктор Вембенјама и ини) доиминирају ен-би-еј паркетима. И даље Американци имају убједљиво најквећу базу одличних играча, али није више то та разлика.

Ако из разноразних разлога не доведу понајбољу селекцију, или ако их задесе неки откази, проблеми око тима, расту шансе остзалима. Опет ту провејава мантра како на Олимпијаду шаљу најбољу селекцију. Но да ли је то тако? И да ли је то баш мајбоља селекција? Саставити најбољу селекцију у случају рецимо Канаде, Њмачке, Грчке, Србије и бројних других селекција није претјерано тешко, ту се језгро тима често зна, ако нема отказа и неких 9-10 играча који ће имати важну улогу у ротацији, Али у случају САД имате 50 изванредних потентних кошаркаша, фантастичних предиспозиција који су доказали вриједност, гдје сваког имате покриће изабрати. И у тој концетрацији квалитета ваља изабрати 12. Зато је готово немогуће саставиоти најјачи тим САД, ви можете саставити тим од 12 играча најбоље репутације, погледате зараде и то је то, али добар тим не чини 12 најбољих него 12 који ће као тим најбоље изгледати, гдје се знају улоге, ко су прве а ко бек-ап опције, ко ће имати већу слободу у нападу, ко ће гиљати у дефанзиви.

И то јесте проблем Амера са Олимпијадом, ту шаљу тим од дванаесторице понајбоље репутације у том тренутку, по узору на ол-стар. Како шаљу ен-би-еј играче од 1992-е узимали би и ту злато (са изузетком 2004-е када су се оклизнули) јер је ипак присутна превелика разлика у квалитету између Амера и остатка свијета. Али и та се разлика смањује. Ту би на свјетском првенству гдје се не подвлађује толико водећим звијездама гдје они највеће репутације морају бити у тиму селектор био у прилици да састави праву такмичарску екипу гдје би добро распоредио улоге и која би и кввалитетом и енергијом доминирала. Што су и урадили на свјетском првенству 2010-е и 2014-е када су саставили праве такмичарске екипе, уврстили у тим неке специјалисте за дефанзиву и не толико звучна имена (рецимо на СП 2010-е Игудалу и Тајсона Чендлера), и те екипе су издоминирале на тим такмичењима. Пред СП 2019-е задесило их је брдо проблема, запљуснули су их откази. На задњем свјетском првенству су пажљиво биралу селекцију. Међутим, напредује кошарка мимо Америке. Да су играли са Њемачком на 4 добијене, резултат би био 4-1 за САД но у том једном мечу Њемци су имали свој дан.

Како написах, Американци на Олимпијаду шаљу тим од дванаесторице понајбоље репутације у том тренутку, по узору на ол-стар мечеве. Таква селекција је у Паризу, дванаест играча који дјелују премоћно, са баснословним зарадама, један амерички играч из тог тима зарађује годишње колико сви играчи свјетског првака Њемачке збирно, па ти види. Но да ли је то и најбоља екипа у овом моменту? Екипа која ће као тим најбоље изгледати? По именима јесте, али ту је већина играча који су прешли зенит, чак 7 играча са 30+ година, имаће у просјеку 30,7 година, иако то јесу беспријекорне атлете, доказани мајстори, задње сезоне у НБА су показале да Леброн, Кари, Дурент и Ленард нису оно што су били,
Мало који тренер код састављања екипе би у тим уврстио заједно Џејмса, Дурента и Тејтума, три јако слична играча који играју и поз. 3 и поз. 4 коју ће у Паризу више покривати, ту би тражио потентнију бек-ап опцију која ће играти рационалније и више оријентисана дефанзиви, но у питању су играчи прејаке репутације који имају "зацементирано" мјесто у тиму. Такође, из шампиона Бостона ту су Тејтум и Холидеј, но плеј-опф су једнако добро ако не и боље одиграли Џејлен Браун и Дерик Вајт. Да ли су они могли имати мјесто у неком више такмичарском тиму? Као и још бројни играчи који су доказали да се знају носити са притиском, попут Џејлена Брансона или пак Тајриса Мексија.

Како год, Американци су у Паризу први фаворити, имају премоћну селекцију, по именима дјелују застрашујуће, али нису непобједиви.

Da, to i ja kažem, Ameri u kakvom god sastavu da dodju biće prvi favorit ali isto tako u kakvom god sastavu da dodju neće biti nepobedivi.

Nego generalno njima je lakše da osvoje OI nego SP ne toliko zbog selekcije igrača već zbog činjenice da su OI dosta kraće, da ima mnogo manje timova i manje utakmica i samim tim je manja verovatnoća da nalete na neku "minu" , dok recimo na SP ono odigraju 5 utakmica dobro, rutinski ih reše, u 6-oj nalete na nekog raspoloženog protivnika koji im možda stilski ne leži i ono sruši im ceo koncept , što se i psihički dosta odražava na ekipu i ekipa ono od kaznene ekspedicije odjednom postane da kažem predmet sprdnje.

Inače po meni dve najbolje stvari koje su se desile u istoriji košarke je 1. kada su 1992. Amerikanci napokon odlučili da na FIBA takmičenja šalju NBA profesionalce umesto dotad koledž igrača i pod 2. kada je 2002. u Indijanapolisu konačno srušen taj mit o nepobedivosti "Drim Tima" odnosno USA tima sačinjenog od NBA zvezda.
Mada mislim da su oni još u Sidneju bili zreli za poraz, ono nekako svo vreme su se provlačili tokom celog turnira i pravo je čudo kako su recimo uspeli da se izmogilje Litvancima onda u 1/2 finalu odnosno šta su Litvanci uspeli da ispuste u završnici, pa i u 1/4 finalu protiv Rusije isto nisu baš bili ubedljivi i tek u završnici su slomili Ruse, pa i u finalu protiv Francuske (koje je ostalo upamćeno po onom čuvenom zakucavanju Vinsa Kartera preko 220 cm visokog Veisa) isto jedva 10-ak razlike, još su Francuzi i tad imali šanse da ih dobiju i to mora se reći u tom momentu sasvim prosečni Francuzi (u eri pre Tonija Parkera, Borisa Dijaa, braće Pjetrus, Želabala i ostalih) koji osim Rigodoa i ajde delimično Stefana Risašera (ćaleta od ovog Zakarije Risašera koji je sad izabran kao 1. pik) i Lorena Skijare koji je baš dobro odigrao taj turnir (pogotovo to finale sa Amerikancima) nisu imale neke poznate i renomirane igrače, tako da možda šteta što mi nismo malo bolje odigrali taj olimpijski turnir i išli na Amerikance, verujem da bi smo ih još tad dobili, no u svakom slučaju videlo se još tad u Sidneju da im poraz visi u vazduhu i da je samo pitanje vremena i nekako bili smo ubedjeni da ćemo mi ući u istoriju kao prvi koji su uspeli da ih pobede ali eto maltene niotkuda pojaviše se Argentinci i napraviše čudo.

Eto od tog Indijanapolisa pa na ovamo prošlo je nekih 10-ak velikih takmičenja i Ameri imaju otprilike neki polovičan učinak, na nekih 5,6 velikih takmičenja su opravdali ulogu favorita i osvajili naslov a na nekih 5,6 su podbacili i generalno mislim da je to sjajno za košarku, recimo to što su na prošlom SP Ameri došli sa 7,8 Ol Star igrača i na kraju ne da nisu osvojili već su ostali bez ikakve medalje, mislim da je to možda loše za imidž njihove košarke ili možda za imidž NBA lige ali je sjajna stvar za košarku kao sport i za popularizaciju košarke na globalnom nivou i eto od Indijanapolisa pa na ovamo čak 12 reprezentacija je uspelo da ih pobedi a neke i po 2x što je verujem umnogome podiglo imidž košarke tih zemalja i doprinelo popularnosti košarke u tim zemljama.
Mislim ne kažem ja da oni više ne treba nikad ništa da osvajaju ali kažem žašto bi samo oni igrali košarku i zašto bi samo oni osvajali, mislim ima i drugih kvalitetnih ekipa i ima i drugih koji znaju da igraju i da ubace loptu kroz obruč.
 
ok. u pravu si. to je bila ludilo momčad.
T-Mac, J-Kidd, Kevin Garnett, Shaq, Kobe, Chris Webber, Tim Duncan, AI, Ray Allen, Gary Payton, Kenyon Martin, Vince Carter, Stephon Marbury, Antoine Walker, Rasheed Wallace, Sam Cassell, Ron Artest, Brent Barry....

Jel si čitao moje postove iznad, kažem ti u tom trenutku Džordž Karl je hteo više neke timski orijentisane igrače za koje je verovao da će se brže i lakše prilagoditi evropskom stilu košarke, pa ga verovatno nije ni zanimao navareni T-Mac koji je samo jurio ličnu statistiku a u celoj karijeri nikad nije prošao rundu plej ofa, Shaq je još 90-ih rekao da je nakon SP 1994 i OI 1996 završio sa igranjem za reprezentaciju, Kobe nikad nije pokazivao interesovanje da igra za reprezentaciju ni na SP ni na OI (predomislio se tek 2008. u kasnijoj fazi svoje karijere).
Inače rekao sam ti da su Džejson Kid i Rej Alen bili pozvani u reprezentaciju ali su otpali zbog povreda pa su umesto njih došli Andre Miler i Redži koji su bili identični tipovi igrača.

Inače koji Sem Kasel, Brent Beri, ludi Ron Artest, mada u pravu si i ja mislim da je Brent Beri bio u timu da bi nas razvalili LoL , inače u to vreme Džermejn O Nil kao 6x Ol Star igrač i zaista paklen igrač u to vreme + MVP kandidat nije bio ništa lošije rešenje na poziciji 4. od recimo Garneta, Dankana ili Rašida Valasa a pogotovo ne od recimo Kenjona Martina ili Entoana Vokera, isto tako ne možeš mi reći da bi jedan Sem Kasel (koga je veoma gotivim kao igrača i kao lika) bio bolje rešenje na poziciji pleja od Berona Dejvisa koji je zver od igrača bio u to vreme ili od Andre Milera koji je bio najbolji asistent lige te godine i jedan od najboljih defanzivaca medju bekovima , isto tako ne možeš mi reći da bi ludi Ron Artest bio bolje rešenje od recimo Šona Meriona 4x Ol Stara i jednog od najboljih ol round igrača lige u to vreme ili od jednog Majkla Finlija koji je isto bio ubica u to vreme i pre svega ofanzivno daleko bolji igrač od Rona Artesta.

Uostalom neki igraći kao Alen Ajverson, Stefon Marberi Tim Dankan, Amari Stodemajer, itd su igrali na OI 2004. u Atini pa opet kako su i oni prošli (igrali su i gore nego u Indijanapolisu) , ili recimo na SP 2006. imali su ne znam Lebrona, Karmela Entonija, Dvejn Vejda,CP3-ja, Kris Boša, Dvajta Hauarda, Iso Joe-a , maltene tim kao na OI u Pekingu samo bez Kobija pa opet Grci ih skenjaše u 1/2 finalu, pa eto i na OI 2008. kad je i Kobi bio tu opet protiv Španije bilo je neizvesno do samog kraja i vrlo lako je meč mogao da ode u završnici i na stranu Španaca (kao što je mogao i ne znam 2006. da ode na stranu Amera protiv Grka ili sad 2023. na stranu Amera protiv Nemačke u 1/2 finalu ali Bože moj, to je igra, to je sport, zato i jeste zanimljivo, zato što se nikad ne zna jer to kad bi se unapred znalo nit bi iko gledao nit bi ikog zanimao sport).
 
Da je igrao Božić, dobili bi ih.

Ma važi , dobili bi ih, isto kao što bi i Ameri dobili nas u Indijanapolisu da su im igrali Sem Kasel i Brent Beri. LoL

Inače sad šalu na stranu, uprkos porazu Hrvati skroz korektno odigrali ovaj turnir ali ipak prekratka rotacija je učinila svoje i uzela danak, eventualno da je Bojan Bogdanović bio tu bi možda imali šanse, ovako teško.
 
Inače veoma mi je drago što se Brazil plasirao na OI (svakako ću navijati za njih uz Srbiju), VAMOS BRAZIL 🇧🇷🇧🇷🇧🇷🇧🇷 , mada i očekivao sam da se plasiraju, znao sam da su bolji od Letonaca i žao mi je zbog Bahama, bili su blizu iznenadjenja, mislim da su imali finu šansu za istorijski plasman na OI protiv realno u poslednjih 20-25 godina nikad slabije Španije.
 
Ma važi , dobili bi ih, isto kao što bi i Ameri dobili nas u Indijanapolisu da su im igrali Sem Kasel i Brent Beri. LoL

Inače sad šalu na stranu, uprkos porazu Hrvati skroz korektno odigrali ovaj turnir ali ipak prekratka rotacija je učinila svoje i uzela danak, eventualno da je Bojan Bogdanović bio tu bi možda imali šanse, ovako teško.
Brent Barry je šuter. Meč je riješio naivni Gurović tricama.
Ne bi imali nikakve šanse ni s Bojanom. Grci nisu ništa napravili s Giannisom i sigurno ne bi izgubili od Hrvatske. Na sljedećim, OI će imati 34 godine
 
Завршени су ОКТ. У Париз иду Бразил, Грчка, Шпанија и Порторико.
На турниру у Летонији Бразил је демолирао домаћине 94:69 (стат. овдје)
Апсолутно заслужена побједа Бразила који је платио данак пласману на олимпијске игре, повриједила су им се оба плејмејкера на турниру, Нето и Соуза тако да су на тој позицији остали са ветераном Уертасом (41 година).
Летонцуи су у мечевима против Филипина и Камеруна показали слабости, једноствно, противници су "прочитали" њихову игру која је у великој мјери овисна од игре младих бекова (Жагарс, Зорикс, Ломажс) гдје притиском спречавају добар проток лопте. Бразилци су агресивном одбраном Куруцса и млађег Бертанса потпуно избацили. Бразил је и поред великог хендикепа због повреде двојице плејева одиграо пдлично. Ветеран Уертас је одиграо надахнуто, Лео Меиндл кључни човјек тима, покрива и поз. 3 и поз. 4, активан у оба правца, јако сличан играч нашем Калинићу, изузетно користан за тим. Кабокло је одиграо турнир на високом нивоу, ако додамо бека Де Паулу који је на овом мечу показао да може одиграти и на позицији плеја, те Гиљерма Сантоса оз Голден Стејта који се у тиму Бразила још увијек тражи, екипа која има квалитет за Париз.
 
На ОКТ у Пиреју, у финалу Грчка је побиједила Хрватску 80:69 (стат. овдје)
Грци су једноставно речено бољи састав, имају фантастичног Јаниса Адетокумба, имају доказане евролигашке плејмејкере Калатеса и Вокапа, ако се Слукас опорави до Париза, биће хош јачи, попуњени су на свим позицијама са двије добре опције, играчи који играју Евролигу, који су доказали вриједност, једна одлична екипа која има покриће надати се у Паризу добрим стварима.
На другој страни након два'ес и кусур година Хрвати добро изгледају, испрофилисале су се улоге, Шарић и Хезоња су преузелим лидерску улогу, имају игру, за искорак ка врху, недостаје им ширина. Имају четири изузетна играча, Зубац, Џејлин Смит те поменути Шарић и Хезоња, остали су АБА ниво. Са неким играчима који из разноразних разлога нису били у Грчкој ( Мавра, Божић, Матковић, Шаманић) добили би на ширини, но тешко да би угрозили селекцију Грчке.
 
На ОКТ у Валенсији, у финалу Шпанија је побиједила Бахаме 86:78 (стат. овдје)
Бахами игру темеље на тројици ен-би-еј играча, Ејтону, Ерику Гордону и Бадију Хилду, ту је и откровење свих ОКТ, млађани Еџкомб, но они једноставно немају ширину. У игри гдје вам носиоци играју по 35+ минута тешко је држати висок ниво у континуитету. Против Финске и Пољске то је било довољно да остваре побједе, мећутим, Шпанија је ипак квалитетнија екипа која ротира 10 играча, сви редом доказане евролигашке вриједности, и та ширина је преломила у овом мечу. Поред пласмана у Париз Шпанци су иовим турниром добили Сантија Алдаму, и дугорочно рјешење на позицији крилног центра. Иако Шпанци имају квалитет, јако добру екипу, вратили су Лоренца Брауна, и ветерани Љуљ и Руди Фетнанвез играће своје опроштајно такмичење, имају моћан тандем центара, Вили Ернангомес - Гаруба, скептик сам да у Паризу могу учинити добре ствари, Имају слабости у игрио и рањиви су.
 
На ОКТ у Порторику, у финалу домаћин је побиједио Литванију 79:68 (стат. овдје)
Литванци су на тирниру одиграли тек један добар меч, против Италије. Мучили су се против Мексика и Обале Бјелокости, у финалу блиједа партија, очигледно пролазе кроз кризу. Недостају им неки играчи, Валанчунас је спријечен због потписивања новог уговора и обавеза које то прате, са њим би издоминирали Порториканце (који осим Кондита уопште немају високих играча) у рекету, нејасна је ситуација око Браздеикиса који би био од велике помоћи, и отписивање Гиедраитиса је тешко објашњиво. Селектор и бивши тренер Жалгириса је могуће фаворизоваио "своје играче" из Жалгириса, показало се да ти (Димша, Буткевичиус, Улановас) нису квалитет за Париз.
На другој страни Порторико има изврсног плеја Хозеа Алварада и опасну бековску линију, прије свих ту су Тремонт Вотерс и Џордан Хауард, брат Маркусов, сви око 180 цм, и примјетан дисбаланс у екипи гдје унутрашња линија није квалитет спољне. Немају висину, ту је тек скочни центар млади Кондит, остали борбени, агресивни и примјетних лимита. Против њих наша селекција не би смјела ући у дивљу, прангијашку игру, недостајаће нам Стефан Јовић да изврши притисак на Алвараду, ипак мораће се одиграти агресивнио на спољној линији Порториканаца и искористити предност у рекету.
 

Back
Top