Oj

[dublin]

Da li je ojkanje najstarija sacuvana forma pevanja koja potice sa Balkana iz vremena neolta ili mozda cak i paleolita? Da li je ova vrsta pevanja vezana za I2a haplogrupu, jer ovakvo pevanje nalazimo i na Sardiniji i u Irskoj i u Estoniji?

In the mountains of the Balkans we find a peculiar type of "old style" singing which can only be compared with the howling of wolfs. The singing can be solo or group singing. If it is done in a group it has the same polyphonic characteristics as the howling of a wolf pack. In Serbian it is called "ojkanje". The center of this musical tradition seems to be in the area of the Dinaric alps and in the Balkan mountains.

We can find similar type of old style singing in Sardinia, Ireland and Estonia and Georgia. But the singing seems to become less animal and more human like, the further away you go from the Balkans.

How old is this type of singing? Is this maybe the oldest, the most primitive type of singing which dates from the time when people still learned from the animals? Is this neolithic or maybe even paleolithic singing? Why is this type of singing so concentrated in the Balkans? Is it linked to any particular genetic tribal group? It is interesting that this type of singing has its epicenter in the Balkans, which is also the epicenter of the I2a haplogroup and that it is also found in Sardinia, another I2a haplogroup hot spot. Is this type of singing linked to the I2a haplogroup tribes?

You can read more here:

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2014/09/ojkanje-wolf-singing.html

 

[Mrkalj]

Da li je ojkanje najstarija sacuvana forma pevanja koja potice sa Balkana iz vremena neolta ili mozda cak i paleolita? Da li je ova vrsta pevanja vezana za I2a haplogrupu, jer ovakvo pevanje nalazimo i na Sardiniji i u Irskoj i u Estoniji?

Tipuješ da neko na forumu zna odgovor? Ja ne znam.

 

[dublin]

Ne, nego postavljam hipotezu. Ja mislim da jest najstarije. Ono sto verovatno masa ljudi ovde ne zna je da Ojkanje nije samo Srbska ne Hrvatska tradicija. Takodje izgleda da je moguce da je ova tradicija vezana za I2a haplogrupu jer je nalazimo na sardiniji. Sta to onda govori o I2a populaciji i Srbima i Hrvatima?

 

[Statler and Waldorf]

оно беше вук код Срба тотемска животиња?

 

[dublin]

Statlere upravo tako.

 

[sokolska]

оно беше вук код Срба тотемска животиња?

upravo tako, mi smo imali jedan totem vuka ispred naseg vigvama na selu.

 

[Hrvoje Cro]

Ne, nego postavljam hipotezu. Ja mislim da jest najstarije. Ono sto verovatno masa ljudi ovde ne zna je da Ojkanje nije samo Srbska ne Hrvatska tradicija. Takodje izgleda da je moguce da je ova tradicija vezana za I2a haplogrupu jer je nalazimo na sardiniji. Sta to onda govori o I2a populaciji i Srbima i Hrvatima?

Kako ne bi znali da je ojkanje i dio hrvatske tradicije? UNESCO je zaštitio
hrvatsko ojkanje kao dio svjetske nematerijalne kulturne baštine.

 

[Statler and Waldorf]

upravo tako, mi smo imali jedan totem vuka ispred naseg vigvama na selu.

чему сарказам? сматраш да Словени нису прошли фазу културног развоја, у којој су сматрали да имају сроднике међу одређеним животињским врстама?

 

[Берекин]

Јел оно Дажбога прати хроми вук, а касније и Светог Саву?

 

[sokolska]

чему сарказам? сматраш да Словени нису прошли фазу културног развоја, у којој су сматрали да имају сроднике међу одређеним животињским врстама?

moguce da jesu, moguce i da nisu, ali nam dostupni istorijski izvori tesko omogucavanju iznosenje ovakvih decidnih tvrdnji. Imamo anticki pomen o tome da se kod Neura ili koga vec ljudu pretvaraju u vukove i srednjovekovni spis u kome se Srbin uporedjuje sa vukom , to je sve sto bih mogao da nazovem izvorom, pri cemu ni jedan direktno ne potvrdjuje tezu o vuku kao totemskoj zivotinji, vise o sujeverju i karakterologiji. Totemska zivotinja se smatra pretkom odredjenjog roda i izuzetno se postuje, trebao bi da postoji neki izovr o verovanju Srba u ove stvari da bi se nesto nazvalo njhovim totemom.

 

[Statler and Waldorf]

moguce da jesu, moguce i da nisu, ali nam dostupni istorijski izvori tesko omogucavanju iznosenje ovakvih decidnih tvrdnji. Imamo anticki pomen o tome da se kod Neura ili koga vec ljudu pretvaraju u vukove i srednjovekovni spis u kome se Srbin uporedjuje sa vukom , to je sve sto bih mogao da nazovem izvorom, pri cemu ni jedan direktno ne potvrdjuje tezu o vuku kao totemskoj zivotinji, vise o sujeverju i karakterologiji. Totemska zivotinja se smatra pretkom odredjenjog roda i izuzetno se postuje, trebao bi da postoji neki izovr o verovanju Srba u ove stvari da bi se nesto nazvalo njhovim totemom.

толико има личних имена (мушких и женских) које у свом корену имају вук?

 

[Statler and Waldorf]

Јел оно Дажбога прати хроми вук, а касније и Светог Саву?

народне приче и предања нису историјски извор за питање веровања старих Срба. да би нешто било веродостојно, мора бити записано на грчком или латинском.

 

[sokolska]

толико има личних имена (мушких и женских) које у свом корену имају вук?

mislim da je jedan poznati Vuk dao objasnjenje zasto, u pitanju je ime sa zastitnickom funkcijom,ima ta vrsta licnih imena i svoj poseban naziv samo sad ne mogu da ga se setim.

народне приче и предања нису историјски извор за питање веровања старих Срба. да би нешто било веродостојно, мора бити записано на грчком или латинском.

narodne price i predanja nisu jak istorijski izvori ni za kakvo pitanje, dovoljno je posmatrati kako se neki pisani izvor za relativno kratko vreme prenosenjem deformise i menja pa prilicno izgubiti veru u verodstojnost usmenog prenosenja. Nema potrebe da mi se stavljaju reci u usta, ne mora biti zapisano na grckom ili latinskom, cak ne mora biti uopste ni zapisano, postoje stvari kao sto su materijalni ostaci. Osim toga ti pravis jedan anahronizam, govoris o totemizmu kod Srba ili Slovena a totemizam je bio prevazidjen jos u pra-indoevropsko vreme i zamenjen antropomorfnim politeizmom.

 

[Statler and Waldorf]

mislim da je jedan poznati Vuk dao objasnjenje zasto, u pitanju je ime sa zastitnickom funkcijom,ima ta vrsta licnih imena i svoj poseban naziv samo sad ne mogu da ga se setim.

а зашто вук има заштитну функцију?

narodne price i predanja nisu jak istorijski izvori ni za kakvo pitanje, dovoljno je posmatrati kako se neki pisani izvor za relativno kratko vreme prenosenjem deformise i menja pa prilicno izgubiti veru u verodstojnost usmenog prenosenja. Nema potrebe da mi se stavljaju reci u usta, ne mora biti zapisano na grckom ili latinskom, cak ne mora biti uopste ni zapisano, postoje stvari kao sto su materijalni ostaci. Osim toga ti pravis jedan anahronizam, govoris o totemizmu kod Srba ili Slovena a totemizam je bio prevazidjen jos u pra-indoevropsko vreme i zamenjen antropomorfnim politeizmom.

аха.. тотемизам је значи превазиђен још у праиндоевропско време. а анимизам?

 

[sokolska]

а зашто вук има заштитну функцију?

magijsko verovanje da ce samo ime vuka zaplasiti potencijalne zle sile ili pojedince poput samog vuka, ili kao sto je Vuk srocio, parafraziram, da ce se smrt uplasiti od tog imena pa nece uzeti dete.

аха.. тотемизам је значи превазиђен још у праиндоевропско време. а анимизам?

preziveli su neki ostaci ali i oni u antropomorfiziranom vidu kao sto su recne vile i morske sirene, kojekakvi sumski demoni i sl.

 

[Statler and Waldorf]

magijsko verovanje da ce samo ime vuka zaplasiti potencijalne zle sile ili pojedince poput samog vuka, ili kao sto je Vuk srocio, parafraziram, da ce se smrt uplasiti od tog imena pa nece uzeti dete.

а зашто би се смрт уплашила баш вука, а не рецимо медведа или орла (да не помињем нека митска створења попут змаја и сл.)? вук није ни најјача, ни највећа ни најстршнија животиња.

preziveli su neki ostaci ali i oni u antropomorfiziranom vidu kao sto su recne vile i morske sirene, kojekakvi sumski demoni i sl.

значи, анимизам је преживео, али тотемизам није издржао. ко би рекао. а шта је са дрветом записом. да ли је то нека вила или шумски демон можда?

 

[sokolska]

а зашто би се смрт уплашила баш вука, а не рецимо медведа или орла (да не помињем нека митска створења попут змаја и сл.)? вук није ни најјача, ни највећа ни најстршнија животиња.

pretpostavljam zato sto je vuk bio predator sa kojim je prosecni srednjovekovni Srbin bio u najblizem kontaktu posto vukovi napadaju stada na livadi a zimi se spustaju sa brda i kolju ovce po torovima a i usput i ljude, svakako mnogo cesce od medveda, a da ne pominjem orlove i zmajeve.

значи, анимизам је преживео, али тотемизам није издржао. ко би рекао. а шта је са дрветом записом. да ли је то нека вила или шумски демон можда?

rekoh ostaci animizma, u antropomorfnoj formi, personalizovani u nesto. uz to animizam nije samo uzi pojam u smislu nekog verskog shvatanja, to je fakticki jedna generalna faza u razvoju svake licnosti i kao takav neogranicen u vremenu i prostoru, javljace se svuda i svakuda dok je ljudi, razlika je samo u tome sto se sada deci sa 4-5 godina objasni da lutka, drvo ili televizor nisu zivi i nemaju dusu dok je to u ranijim vekovima polazilo mlao teze za rukom . zapis je onako kako ga ja shvatam takodje jedna vrsta magijske prakse, a magijska verovanja su prisutna u svim vremenima, drustivma i religijama.

 

[Сребрена]

а зашто вук има заштитну функцију?

Вукодлак или здухаћ тера облаке и штити од временских непогода.
У Законоправилу Св.Саве (1219) пише, по преводу М.Петровића : "Сељани облакогонитеље вукодлацима називају, па кад зађе сунце или месец говоре:Вукодлаци месец поједеоше, или сунце. Све су то измишљотине и лажи"

Kako ne bi znali da je ojkanje i dio hrvatske tradicije? UNESCO je zaštitio
hrvatsko ojkanje kao dio svjetske nematerijalne kulturne baštine.

Треба да јавимо ту јавну бруку УНЕСКУ о још једном фалсификату Хуурватха.

ДРЕВНО ОЈКАЊЕ У СРПСКОЈ ТРАДИЦИЈИ

Древно ојкање је у српској традицији у целом динарском појасу, дакле, не само у Хрватској, већ и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори, као и у делу Србије. Из древног ојкања развили су се многи концентрични кругови ове певаније, увек из истог извора. Тако познајемо и ојкачу, и ојкан, и ојкалицу. Постоје и други називи за ово певање: грохотање (не гроктање како погрешно говоре чак и неки етномузиколи), војкање, орзање, розгање, потресање, завијање и зерзавање, певање ''из вика''. . Грохотање се тако зове јер рефенски припев личи на грохот.



Чешки научник Људевит Куба у тексту ''Народна глазбена умјетност у Далмацији'' (Зборник за народни живот и обичаје јужних Славена, Загреб, 1899) каже да је овај начин певања ''у православним крајевима особито обљубљен''.
И додаје: ''С тим се слаже што га у Хрватској налазимо само код православних пребјеглица из Босне и Србије. И у Црној Гори се свуда тако пјева.''

Овај кључни факат наводи и Антун Добронић у својој познатој студији ''Ојкање'' (Зборник за народне обичаје и живот Јужних Славена, Загреб, 1915). Дакле, хрватски научник лично, усред Загреба објављује истину с почетка двадесетог века, потврђује да у Хрватској ојка православни свет!
Затим, Владимир Дворниковић у тексту ''Психогенеза епског десетерца'' (Прилози проучавању народне поезије, Београд, 1936) пише да су му певачи ојкаче у Далматинској Загори, око Книна, на питање зашто тако чудно певају, као да наричу, одговорили да је то мушки ''плач за Косовом!'' Има ли шта моћније од овога! Код Книна, да припоменем, има чак и место Косово.

Spojler

У предговору књизи Станка Опачића Ћанице (Народне пјесме Кордуна, Загреб, 1972) пише: ''А кад би се исцрпио репертоар тих новодонесених пјесма, обично би се прелазило на пјевање домаћих ојкача, што се звало и пјевање ћирилицом''. Дакле, неспорно је да ојкање припада српској традицији у Хрватској...... данашњи Хрвати који у малом броју ојкају тиме уствари показују своје српско порекло које је прикривено римокатоличким прекрштавањем у прошлом и ранијим вековима.

У тексту ''Ојкање у Босанској крајини'' (Развитак, Бањалука, 1939) Душан Умићевић пише: ''У свим крајевима где је ојкање сачувано ојка само православни свијет. Нисам могао чути да би заојкао католик, а тако исто ни муслиман. Стога се може рећи, да се ојка само у оним крајевима у којима живи народ православне вјере''. Дакле, са научне и животне тачке јасно је ко је вековни носилац ојкања у динарским пределима. Кад би муслимани око Кључа, на пример, с пролећа, око Ђурђевдана заојкали, они би тиме указали на своје српско порекло.
То није ништа ново, и на ширем плану, о свом пореклу јасно сведоче књижевници Меша Селимовић, Скендер Кленовић, а Осман Ђикић, а у новије време Емир Кустурица.
Још је Људевит Куба записао: ''И у Црној Гори се свуда тако пјева, Бјелопавловићи се паче хвалишу да су они измислили тај начин тремолованога пјевања, а зову га зерзавање''. Овом врстом старог певања бавили су се и бањолучки академик Владо Милошевић и сарајевски научник Цвјетко Рихтман.
Они доносе разне назив за ову песму: преклапуша, придјекуша, натезалица, возачка, трзавица, бројевица...
А за певача који започиње певанију каже се да: првачи, сријеца, вози, превија, огиба, угиње, пригиба, пријекива, јеца, јоче, јода...

Ојкање се чува у избеглиштву, чувају га српске избеглице из Крајине у Војводини, Београду и шире.
Постоје стотине ојкачких група, подмлађених и изванредних.

Изворно народно певање Срба из Крајине у извођењу групе Пилипенда у емисији Жикина шареница РТС, 12.12.2010.

 

[Statler and Waldorf]

pretpostavljam zato sto je vuk bio predator sa kojim je prosecni srednjovekovni Srbin bio u najblizem kontaktu posto vukovi napadaju stada na livadi a zimi se spustaju sa brda i kolju ovce po torovima a i usput i ljude, svakako mnogo cesce od medveda, a da ne pominjem orlove i zmajeve.

није ствар у томе с којим су се предатором Срби најчешће сусретали, него за кога су веровали да би га се и смрт плашила (то свакако није вук, осим ако не мислиш да је смрт овца). има ту нешто друго код вука, нешто дубље, а што ти нећеш да видиш јер то, за име бога, не наводе латински извори. ево Сребрена је поменула вукодлака. вукодлак (друго име за вампира) је онај који се вратио из мртвих. опет вук у вези са смрћу! вук је хтонско биће, нешто што је у вези са подземним светом, и самим тим- у вези са култом предака. зато има заштитну улогу у веровању старих Срба, а не зато што има оштре зубе.

rekoh ostaci animizma, u antropomorfnoj formi, personalizovani u nesto. uz to animizam nije samo uzi pojam u smislu nekog verskog shvatanja, to je fakticki jedna generalna faza u razvoju svake licnosti i kao takav neogranicen u vremenu i prostoru, javljace se svuda i svakuda dok je ljudi, razlika je samo u tome sto se sada deci sa 4-5 godina objasni da lutka, drvo ili televizor nisu zivi i nemaju dusu dok je to u ranijim vekovima polazilo mlao teze za rukom . zapis je onako kako ga ja shvatam takodje jedna vrsta magijske prakse, a magijska verovanja su prisutna u svim vremenima, drustivma i religijama.

па видиш, погрешно схваташ. дрво запис је класичан пример анимизма. што значи да твоја перцепција развоја религијских схватања старих Словена није тачна.

 

[Hrvoje Cro]

Треба да јавимо ту јавну бруку УНЕСКУ о још једном фалсификату Хуурватха.

Možeš ti javljat što te volja, ali ojkanje je trajno
registrirano pri UNESCO-u kao dio hrvatske
nematerijalne kulturne baštine, i to s pravom,
jer je zahtjev predan po svim pravilima.

 

[LeoneMontana]

није ствар у томе с којим су се предатором Срби најчешће сусретали, него за кога су веровали да би га се и смрт плашила (то свакако није вук, осим ако не мислиш да је смрт овца). има ту нешто друго код вука, нешто дубље, а што ти нећеш да видиш јер то, за име бога, не наводе латински извори. ево Сребрена је поменула вукодлака. вукодлак (друго име за вампира) је онај који се вратио из мртвих. опет вук у вези са смрћу! вук је хтонско биће, нешто што је у вези са подземним светом, и самим тим- у вези са култом предака. зато има заштитну улогу у веровању старих Срба, а не зато што има оштре зубе.

Vuk zavija na Mjesec i to po noći. A valjda Mjesec i mrak se povezuju sa podzemnim svijetom. To bi bio razlog zašto bi pračovjek uzeo vuka kao zaštitnika.

 

[Сребрена]

Možeš ti javljat što te volja, ali ojkanje je trajno
registrirano pri UNESCO-u kao dio hrvatske
nematerijalne kulturne baštine, i to s pravom,
jer je zahtjev predan po svim pravilima.

Ništa nije trajno, posebno su u laži kratke noge.

 

[Statler and Waldorf]

Vuk zavija na Mjesec i to po noći. A valjda Mjesec i mrak se povezuju sa podzemnim svijetom. To bi bio razlog zašto bi pračovjek uzeo vuka kao zaštitnika.

дабоме. причао ми један пријатељ, који је истраживао митологију северноамеричких Индијанаца. нашао је да нека племена у Канади имају божанство у виду великог белог хромог вука. бели хроми вук се среће и у нашем предању. ајде објасни ми сад како је то могуће. то је пре питање за Јунга, него за историчаре.

- - - - - - - - - -

Ništa nije trajno, posebno su u laži kratke noge.

добро рече Дучић- Хрвати су најхрабрији народ на свету. али не зато што се ничега не плаше, него зато што се ничега не стиде.

 

[Hrvoje Cro]

Ništa nije trajno, posebno su u laži kratke noge.

Žalim, rok za žalbu ne postoji i vi tu
više ništa ne možete, a realno nikada
ništa niste ni mogli učiniti po tom
pitanju. Ojkanje je pretežno vezano uz
geografske predjele Hrvatske.

- - - - - - - - - -

добро рече Дучић- Хрвати су најхрабрији народ на свету. али не зато што се ничега не плаше, него зато што се ничега не стиде.

Kakvi smo takvi smo, naš problem.
Bavite se sobom i svojim manama.

 

[LeoneMontana]

Žalim, rok za žalbu ne postoji i vi tu
više ništa ne možete, a realno nikada
ništa niste ni mogli učiniti po tom
pitanju. Ojkanje je pretežno vezano uz
geografske predjele Hrvatske.

Akcent na "geografske predjele".