U svakom ZOO vrtu piše da ja STROGO ZABRANJENO DAVATI MAJMUNIMA OGLEDALO
Nama kao "višoj rasi" ovakav natpis može biti tragikomičan jer uveliko zamišljamo situaciju da li je
majmun sposoban da prepozna sebe odnosno da li će mu nešto zasmetati u njegovom izgledu.
To deluje komično.
Medjutim malo ko je razmišljao da se ipak divljoj životinji daje staklo u ruke pa da može biti svačega.
E ako krenemo tako da razmišljamo onda ispada da ni mi nismo baš nešto otišli dalje od majmuna pa nek crkva priča šta hoće.
Evo nek uzmemo popa za primer - i oni koriste mobilne telefone.
Ide on tako putovima svojim čudnim i sa osmehom nade šalje poruku nekome.
Medjutim odgovora nema pa se njegovo raspoloženje promeni u zabrintuost te počne da porverava da li je poslato.
Medjutim stiže poruka i popa menja raspoloženje u veselo jer stiže odgovor.
Nažalost odgovor nije bio zadovoljavajući pa se popa namrštio.
Ovoliko nagle promene raspoloženja za kratko vreme nije dobro za zdravlje.
Svejedno dal majmunu nešto kvrcnulo u glavi dok gledao svoj odraz u ogledalcetu
dal popa koji negira povezanost sa majmunčetom?
Na kraju krajeva kakva je to svest kada ti oblici i boje uz zvučnu signalizaciju menjaju raspoloženje prebrzo?
Da nije kakav poremećaj?
Ili pošto je masovno onda je normalno?
