- Poruka
- 6.212
Србија има велику шансу да буде еколошки чистија. Да и буквално буде – зелени рај. И да њени грађани буду много здравији него што су сад а тиме и покретнији, мршавији и насмејанији. Ако бензин буде, наравно, поскупљивао овим темпом. Јер, то следи.
После овог најновијег – нема се куд, нема кајања! Ни враћање цена на старо, то јест на јефтиније, не долази у обзир. Клише приче да нас чека будућност по сценарију „Побеснелог Макса”, да ћемо се отимати за њега, не пије воду, то јест бензин! Бензина и нафте има и биће их, само су скупи, прескупи за нас! Возиће се, изгледа, само ексклузивци. То су они који могу да купе више од 250 литара месечно а да тиме не потроше целу, просечну, плату! Остали Срби – стој!
Зато је и глупо, тачније депласирано, објашњење да наше цене нафтних деривата прате и уз раме су с ценама бензина у Немачкој, Француској... Јер поређење не стоји кад се зна да просечан Немац може за просечну плату да купи 1.500 литара. Шест пута више од Србина. А и Немцу и Србину велике оил-компаније нуде „чорбу” по пола евра за литар. Толико је таман производна цена бензина. Остало су, у структури крајње цене, државни намети. Американци доживели пандемску хистерију што им је литар бензина пробио цену од долара по литру, масовно протестују. А ми ко Индуси, „гандијевски”. Уместо да су Амери „кул”, ми смо „кул”.
Српска држава не може, рече један технички министар, да се одрекне акциза јер помоћу њих пуни буџет. Значи, бензин 45 динара, акцизе и ПДВ – 63 динара. Хрватска има скоро дупло мање акцизе на бензин, иако је цена производње приближна као у рафинеријама Нафтне индустрије Панчево. Тако дажбине држави (акциза и ПДВ) укупно стају 0,43 евра, док су у Србији око 0,62 евра. С друге стране, у Босни и Херцеговини произвођачка цена је за 12 евроценти по литру већа него у Србији, али је акциза око два и по пута мања. Тако у тој земљи акциза и ПДВ укупно износе 0,33 евра, што је скоро дупло мање него у Србији. С тим што су Хрватска и БиХ сличније нама него Француска и Немачка. И оне имају државне буџете и морају да их пуне.
Акцизе код нас пуне буџет који служи одржавању путева и инфраструктуре. Тако кажу они који одређују како се он троши. Ал’ онда, чему велике цене путарина?! Ајд’ бар да одржавамо те аутопутеве како ваља, него је свуда толико полегао асфалт да можеш негде да полетиш. А путарине су недавно опет скоро удвостручене.
Код нас је то што се ради с буџетом у економској науци добило одавно име – паразитизам. Дакле, како се процентуално троши буџет. Да би и једна макроекономија функционисала, бар 60 одсто средстава мора да иде у производњу, а остало у потрошњу, а код нас готово све оде у потрошњу. Зато смо сада ту где смо. Уредбом, којом се одређује поскупљење (или појефтињење) нафтних деривата код нас, зависи од Њујоршке берзе и цене барела на њој. Зашто, кад ми у Србији користимо урал-нафту из Русије која је за петину јефтинија од наведене. Ајмо, истину на видело! Буџет може да се пуни и од повећаних акциза на цигарете, на јахте, парфеме, а не само од нафте, јер „статистички” сељак, чим поскупи нафта, диже цену парадајза и лубеница. Он то мора, а остали Срби, урбани, с овим небеским ценама, могу да се комотно врате здравом животу то јест ходању на чистом ваздуху, без бензинских испарења.
Озрен Милановић
После овог најновијег – нема се куд, нема кајања! Ни враћање цена на старо, то јест на јефтиније, не долази у обзир. Клише приче да нас чека будућност по сценарију „Побеснелог Макса”, да ћемо се отимати за њега, не пије воду, то јест бензин! Бензина и нафте има и биће их, само су скупи, прескупи за нас! Возиће се, изгледа, само ексклузивци. То су они који могу да купе више од 250 литара месечно а да тиме не потроше целу, просечну, плату! Остали Срби – стој!
Зато је и глупо, тачније депласирано, објашњење да наше цене нафтних деривата прате и уз раме су с ценама бензина у Немачкој, Француској... Јер поређење не стоји кад се зна да просечан Немац може за просечну плату да купи 1.500 литара. Шест пута више од Србина. А и Немцу и Србину велике оил-компаније нуде „чорбу” по пола евра за литар. Толико је таман производна цена бензина. Остало су, у структури крајње цене, државни намети. Американци доживели пандемску хистерију што им је литар бензина пробио цену од долара по литру, масовно протестују. А ми ко Индуси, „гандијевски”. Уместо да су Амери „кул”, ми смо „кул”.
Српска држава не може, рече један технички министар, да се одрекне акциза јер помоћу њих пуни буџет. Значи, бензин 45 динара, акцизе и ПДВ – 63 динара. Хрватска има скоро дупло мање акцизе на бензин, иако је цена производње приближна као у рафинеријама Нафтне индустрије Панчево. Тако дажбине држави (акциза и ПДВ) укупно стају 0,43 евра, док су у Србији око 0,62 евра. С друге стране, у Босни и Херцеговини произвођачка цена је за 12 евроценти по литру већа него у Србији, али је акциза око два и по пута мања. Тако у тој земљи акциза и ПДВ укупно износе 0,33 евра, што је скоро дупло мање него у Србији. С тим што су Хрватска и БиХ сличније нама него Француска и Немачка. И оне имају државне буџете и морају да их пуне.
Акцизе код нас пуне буџет који служи одржавању путева и инфраструктуре. Тако кажу они који одређују како се он троши. Ал’ онда, чему велике цене путарина?! Ајд’ бар да одржавамо те аутопутеве како ваља, него је свуда толико полегао асфалт да можеш негде да полетиш. А путарине су недавно опет скоро удвостручене.
Код нас је то што се ради с буџетом у економској науци добило одавно име – паразитизам. Дакле, како се процентуално троши буџет. Да би и једна макроекономија функционисала, бар 60 одсто средстава мора да иде у производњу, а остало у потрошњу, а код нас готово све оде у потрошњу. Зато смо сада ту где смо. Уредбом, којом се одређује поскупљење (или појефтињење) нафтних деривата код нас, зависи од Њујоршке берзе и цене барела на њој. Зашто, кад ми у Србији користимо урал-нафту из Русије која је за петину јефтинија од наведене. Ајмо, истину на видело! Буџет може да се пуни и од повећаних акциза на цигарете, на јахте, парфеме, а не само од нафте, јер „статистички” сељак, чим поскупи нафта, диже цену парадајза и лубеница. Он то мора, а остали Срби, урбани, с овим небеским ценама, могу да се комотно врате здравом животу то јест ходању на чистом ваздуху, без бензинских испарења.
Озрен Милановић
