kako dolazite do kvalitetnog, ili barem korektnog odnosa sa dominantnom / lider, ili kako vec, osobom?
ako predpostavimo da dominantna osoba sama po sebi shire gleda stvari, spremna je na rizik, pa time gura i drugu osobu u rizik, ciljno je orijentisana, tezi da kontrolose drugu osobu, ne odsupa od svog zacrtanog stava/misljenja/odluke, sklona je da manipulishe slabim tachkama druge osobe, itd. tako da je svaki susret / situacija / aranzman sa takvom osobom tezak i opterecujuci, posebno ako dominantna osoba nije vehsta ili ne zeli da svesno amortizuje neke svoje zahteve, rechi, dela zarad generalne dobrobiti, vec onako...bash opterecuje, da ne kazem, smara
Poštujem lidere, ljude koji imaju onu predvodničku crtu u sebi. Ja to negde u sebi, duboko poštujem u njima, jer ja to nisam. Ja sam neko ko je tihi "lider"; "vladam" iz senke.
Šalim se sada malo, ali hoću reći...jako je divna i po meni baš fina ljudska karakteristika, biti u nečemu prvi, predvodnik, neko ko će da povede. Jeste, kako nije. Naprosto, kao čovek, imam tu crtu da verujem u ono šta verujem, ali nisam za svetla pozornice, ono - sve oke uprte u mene. A tu crtu mi se čini imaju lideri. I svakako da moraju imati tu karakteristiku barem blage dominantnosti, da se nametneš. Ispoljiš. Da staneš na crtu. Ali jedno je dominantnost a drugo nametljivost.
E, ti dominantnost u vidu nametljivosti, ne volim. Ono - ja znam sve, najbolji sam, naj, naj, naaaaaaaaaaaaaj...U svemu. Čekaj, svi mi imamo mozak. Ne treba mi tvoj; imam ja svoj.
Volim onu tihu dominantnost; da te neko "povuče" ili malo "pogura", ali ne ono, kao ne znaš da plivaš, bum, pljassssssssss...udavi se Jelena. A, ne, ne. Ne. Ne tako i na takav način.
Uglavnom postane jako opterećujuće; imaju visoke zahteve, imaju svoje kalupe u koje nastoje da te ukalupe; u stilu ili ćeš da se amortizuješ ili sikter. Počinješ da imaš iksrivljenu sliku o sebi, da ne valjaš dok time oni ističu tu neku prividnu superiornost.
Vešta dominantna osoba, koja ima istinske liderske sposobnosti u sebi, a to je ono šta pleni...je da shvati koje su tvoje jake a koje slabe strane. Prve će da ohrabruje a druge će pokušati da premosti u druge. Ali, na tako suptilan i nežan način, koji neće negirati tvoj integritet, dignitet, tvoju ličnost. Gde će Vam biti kao bodljikavim prasićima: da nađemo način da i tebi i meni bude toplo, a da se niko ne povredi.
Primer je banalan ali znamo na šta se misli. Znači, neka suptilnost, uviđajnost, spremnsot na kompromis.
Ja lično, imam malo problem sa ljudima koji su dominantni, jer moj karakter je jak i imam mozak. I nastojim da me takvom prihvate. U bilo kome segmentu. Jer ja na primer mogu da oćutim i istrpim sve, ali to ne znači da ćeš da me pokolebaš ili nateraš da se predomislim. Ja sam onda još više uverena da ne grešim. MiSim, teško je potrfiti tu meru...tu tačku; da postigneš šta želiš a da ne narušiš nečiju ličnost ili barem da tako ne izgleda ili da se takvim ne oseća.
Generalno, mislim da je rešenje u ovome:
Gvozdena ruka u plišanoj rukavici.
bilo ko.
