Odnos otac - ćerka i obrnuto

[Transcendental]

zašto svest o kompleksu povlači i negaciju istog? Ja znam dosta ljudi koji su svesni svojih kompleksa pa ih to opet pojede žive.

 

[glavapunaendorfina]

[PROFIL][/PROFIL]NE, rijec kompleks tu ne znaci to. Svijest o uzroku simptoma povlaci negaciju istog. Kompleks nije psihopatologija u frojdovom recniku, iako jeste u adlerovom. Svijest o kompleksu cini da taj kompleks bude svjestan i da bude manje "autonoman" tj da ima manju moc nad tobom da ti pravi psihicke pometnje (zaboravljanja, omakse, patnje, tjelesne simptome, deluzije itd.) sto si ga svjesniji.

 

[BlackLeather]

odgovorno tvrdim da je u velikom procentu odnos očeva prema ćerkama lišen te aseksualnosti, štaviše i te kako nabijen njome
on se nakališe na različite načine u kojima uvek stoji zabrana koja opet ima različite manifestacije
od prezaštitništva, do agresije, frustracije, sanktifikovanja ćerke
očevi i ćerke uglavnom imaju i izrazito blizak odnos ili apsolutno suprotno u svadji i nerazumevanju
VRLO zanimljiva tema ali ja narvno malo znam

ne mislim da je to traganje za muškarcem po uzoru na oca pravilo
ali mislim da očevo ponašanje značajnije usmerava ćerkinu seksualnost i ponašanje na tom polju
opet, otac je "prvi muškarac" u ćerkinom životu i odatle ona dobija impuls o svojoj kvalitativnosti, vrednosti isl. kao žene koliko god možda suludo zvučalo

 

[gost 274070]

meni ponekad ta psiholoska teoreCka naklapanja idu bas na zivce
pa sam zaobisla diskutovanje na taj nacin

 

[sunasceJeca]

Nemamo lep odnos više. Ja nisam željeno dete, to malo ko zna o meni i nisam ni trebala da se rodim. Da (u) gledam svetlost dana. Znači, od malih nogu se osećam tako. Majka je bila ta, koja je bila rešena da me rodi, jer su rekli, da nakon toga više neće imati mogućnosti, da začne decu. I stvarno, nakon mene, nikada više nije ostala trudna. Odmalena imamo potpuno oprečne stavove. Mislim da nikada nije i neće shvatiti koliko sam ja osećajno dete, drugačije i kreativno. Majka je bila ta, koja nam je ulila svu toplinu. Omalovažava se ono šta ja radim. Nikada nisam bila dovoljno dobra, doboljno vredna. Uvek su sva deca bila bolja, finija, nešto in. Ja ne. Starija sestra je svetinja. Da mu se ose*e na glavu, biće opet vrednija. Znam to po mnogim stvarima i kada sam se pre dve godine razbolela, prestala sam da se trudim i oko toga više. Čitavog života nekoga akam i moljakam, da me voli. A, zbog čega. Ja tako puno vredim a imala sma tu nesreću da možda rastem negde gde me neko nije cenio i poštovao. Gde moja majka nije bila cenjena i poštovana. No, uglavnom, s tim sam se izborila i jedan dan mu rekla: "Više mi nije potrebno da me voliš", u smislu, da više neću da se trudim, da zadobijam tu ljubav. Jer po prirodi i poretku stvari, to bi trebalo da je bezuslovno. Ono šta sam od njega očekivala je da bude zaštitnik. Porodice. Mame. Nas sve, sestre i mene. Nije nikada bio. Jeste nas hranio, jeste oblačio i školovao ali ljubav takva i u takvoj meri, ne. Ne ona, kakva je meni bila potrebna. Deda me je na takav način voleo. Malo je reći, da je moj deda nekada s konciam operisan, vozio da mene u drugi grad, da me donesu iz bolnice bolesnu a da je moj otac sedeo kući. Možda sam zato u muškarcima tražila stabilnost, sigurnost. Trajnost. Osećaj da neko biće tu, bez obzira na sve. I zato mi ej muka i operisana sam od švalera, slabića, poganog jezika i maltretiranja. U životu mi je najteže palo..kada me je taj neko vređao nenormalno i on nije ništa uradio. Taj čovek mu je dolazio u dom, i on ništa nije uradio. Tu sam se prvi put kao dete osetila prodanom. Drugi put, kada se razboleo, i kada ga je to učinilo svesnim kratkoće života. Čovek je počeo da živi boemskim životom, da se iživljava, da ne plaća račune, da u naš stan dovodi prodavce hej za stan a oni još uvek venčani, da se dopisuje s ko zna kim , da ide na igranke i žurke, što en priliči oženjenom čoveku, koji danas sutra treba da je deda. Da nas povlači po sudovima, da mi milicija dolazi u stan jer nas izbacuje kada mu se digne ona stvar. Zbog toga sam upravo tražila podršku i ljubav u ljudima koje sam volela, nisam je našla i nisam je dobila. Oni kojima sma za to rekla, su hvatali tutanj i pre da dovršim rečenice, već sma se nagutavala te i takve magle...a ovi što su ostajali, vremenom pomislili, očito..hej, čim njen otac postupa tako s njom, što ne bih i ja? Ko veli, za bolje i nije.

Nikada neću, zaboraviti, spakovan kofer i ja zovem nekoga koga sam volela, ne rođenu sestru i kažem: "Čovek nas isteruje i izbacuej iz stana, pomozi mi..", jer u datom momentu ja ne znam ni koga da zovem ni kome da se obratim, i meni stiže od nekoga sms, da ne verujete: "I, šta ja tu mogu?" Tu sam shvatila, da ću uglavnom u životu biti sama , sve dok ne sretnem nekoga ko će umeti i moći da razume moje traume, a da me zbog toga nanovo ne maltretira. Do sada takvog nisam srela, jer svi koji su saznali, isto su se ponašali i na isti me način ugnjetavali. A, upravo zbog tih i takvih stvari, ja sam bila povučena, ranjiva i tražila stabilne muškarce, jer da se ne lažemo, neko bi na mom mestu, možda davno već flipnuo. Ja nisam. Uz ono šta me je strefilo, na emotivnom planu pre dve godine i uz ovo, moralo je da ode na fizičko zdravlje.

Ponekad čitam na temama, kakve drugi ljudi imaju očeve. Moj jeste dobar čovek, u duši ali duboko nesrećan čovek. Ja sam to kanalisala drugačije. Žao mi je, što jednog dana umreće, a nećemo to niti uspeti da uzgladimo niti da popravimo. Jer da može, najradije bi nas sve tri prodao i zamenio i našao drugi dom. A, što, ja pojma nemam.

Uvek se setim fakulteta, kada sma pala, bilo je kao da sam umrla. Kada sam dobila desetku, bilo je opšte narodno veselje. Onda sam shvatila, da jendostavno nikada neću biti dobra ovakva kakva sam, ni pod jednom tačkom osnova, barem u njegovim okama i da je vreme da dignem ruke. Od svih..pa i od njega.

 

[gost 274070]

 

[Menora]

Otac mi je bio saljivdzija, prirodan, boem i opusten covek. Sa problemima emotivne prirode nije umeo lako da izlazi na kraj, tu je bio katastrofa. Nije ziveo sa nama, nikad. Stalno je bio prisutan u mom zivotu i bila sam jako iskrena i otovorena s njim. Sve je znao o mom privatnom zivotu, dobro gotovo sve...
Pamtim tatu po igri, dugim setnjama, razgovorima, glupiranju, porodicnim putovanjima...dosta mi je dao obzirom da nije ziveo sa nama i da sam ga ja dugo osudjivala zbog toga, mrzela. Imao je nas odnos oscilacije.

Vaspitao me je da u zenskoj torbici se uvek mora naci mesta za cekic i sfrafcieger u slucaju da nekom muskarcu treba iskopati oko ili ga olupati o glavu. Jako simpaticno, ovo je sve sala naravno, i kroz smeh sam to usvojila. Nikada nisam bila predmet maltretiranja tokom odrastanja vrlo verovatno zbog toga. (kad mi neko slomi srce i tada kad patim to se ne racuna jer nijedan cekic ne moze da zastiti srce jbg).

Volim te tata

 

[glavapunaendorfina]

Ali nisi odgovorila na temu, je li bilo erotike? Kakve?

 

[jelen.co]

Ali nisi odgovorila na temu

To se kaže: Sedi, jedan!

 

[fisherman1]

Pošto je libido stvar Ida,tj nagona,samo Superego može da zadržava seksualne porive...
A Elektrin kompleks je realnost sukoba Ida i Superega ...U tom sukobu se Ego na kraju bitke
nađe izdrndan ,ali s kompromisom koji se zove ljubav oca i ćerke jednog prema drugom i koji
je lep i nežan odnos,ali brez seksa u skladu s moralom koji diktira strogi Superego...
Ne vidim šta je tu problem...
(Izfrustirani Ego? Naravno tj.Prirodno...)

 

[gost 260148]

Spojler

I've got to get to you first
Before they do
It's just a question of time
Before they lay their hands on you
And make you just like the rest
I've got to get to you first
It's just a question of time

Well now you're only fifteen
And you look good
I'll take you under my wing
Somebody should
They've persuasive ways
And you'll believe what they say
It's just a question of time
It's running out for you
It won't be long until you'll do
Exactly what they want you to

I can see them now
Hanging around
To mess you up
To strip you down
And have their fun
With my little one

It's just a question of time
It's running out for you
It won't be long until you'll do
Exactly what they want you to

Sometimes I don't blame them
For wanting you
You look good
And they need something to do
Until I look at you
And then I condemn them
I know my kind
What goes on in our minds

It's just a question of time
It should be better
It's just a question of time
It should be better with you
It's just a question of time

Kako biste objasnili odnos otac - ćerka? Pojedinačno, dakle oca prema ćerci i ćerke prema ocu. Da li je odnos oca prema ćerci potpuno aseksualan, dakle samo klasično zaštitnički? Ili tu postoji neka doza "nastranosti" u neznatnoj meri, ali dovoljnoj za egzistencijalne potrebe. I obrnuto, da li je priča o Elektrinom kompleksu samo priča, istina u pojedinačnim slučajevima, ili univerzalna istina?
I još jedno pitanje - Mislite li da je onaj princip po kom ćerka traži partnera po uzoru na oca istinit i povezan sa gore navedenim fenomenom? I opet, važi li samo u pojedinačnim slučajevima?
Dakle, ovde se priča o podsvesti, nečemu čemu bi se najburnije usprotivila i jedinka kod koje ovo postoji.
Mene je navedena pesma inspirisala da otvorim temu o ovom odnosu, ali možemo pričati i o odnosu majka - sin.

Jel ti se cini nekad da ti otac flertuje sa tobom, tj.nasmesi se nekad_
meni moj da, par puta...ne znam kako to da protumacim..malo mi neprijatno
mada je zdravorazuman..samo ne moze da se uozbilji kad prica sa mnom,,,samo se smeska..i ja pocnem da se smejem i kazem sta je smesno pa pocinjem da ga izbegavam

 

[gost 260148]

Sve to treba poapsiti.

bas vala

 

[yokai]

Jel ti se cini nekad da ti otac flertuje sa tobom, tj.nasmesi se nekad_
meni moj da, par puta...ne znam kako to da protumacim..malo mi neprijatno
mada je zdravorazuman..samo ne moze da se uozbilji kad prica sa mnom,,,samo se smeska..i ja pocnem da se smejem i kazem sta je smesno pa pocinjem da ga izbegavam

auu, ako ti se cale nekad nasmesi to je jasan znak...
mozda bi bilo najbolje da odmah prijavis policiji... smeskati se rodjenom detetu treba ozbiljno shvatiti i, kao sto rekoh, obavestiti nadlezne organe...

 

[gost 260148]

auu, ako ti se cale nekad nasmesi to je jasan znak...
mozda bi bilo najbolje da odmah prijavis policiji... smeskati se rodjenom detetu treba ozbiljno shvatiti i, kao sto rekoh, obavestiti nadlezne organe...

neprijatno mi je, smeska mi se kao da flertuje. ne razumes me, nikad nije ozbiljan