šta je etika, a sta estetika !
Etika se bavi pitanjima sta je zlo, a sta je dobro.
Estetika se bavi pitanjem sta je lepo, sta je ruzno.
Kakav je odnosu etike i estetike, da li ono je lepo mora biti i dobro, a ono sto je ruzno mora biti zlo ?
Očigledno je da se koristi reč etika a govori o moralu. Izmedju ova dva postoji velika razlika. Jer, etika je spoljašni izražaj osobe i u skladu sa njenim (ličnim) unutarnjim stanjem svesti. Kako svest osobe nikada nije jednaka prosečnoj društvenoj svesti to osobe koje odskaču svojom svešću slede svoj unutarnji kod etike i takvi su uvek iznad društvenog morala. Ova etičnost se ne može objašnjavati pojmovima koji se koriste u objašnjavanju morala. Zašto? Jer ono što je društveno moralno veoma često nije i etično. Društveni moral sledi čovekom odredjena ili prihvaćena ponašanja dok etičnost sledi promenjenu ili uzdignutu svest koja se približava svom idealu koje je pak uvek u skladu sa duhovnim Zakonom Ljubavi. (Ovo najbolje objašnjava pojam Dahrme - kojeg na žalost filozofija ne poznaje.)
Dok korišćenjem pojmova morala (društvenu etičnost) i estetika (filozofskog pojma) može biti uporedjivanja ova dva zato što dozvoljavamo da na njih gledamo kao osobe iz stanja svesti koja odgovara društveno prosečnoj koja je i kreirala društveni moral - to je humana svest, dotle etičnost kao unutarnji izražaj ne možemo uporedjivati sa estetikom.
Uporedjivanje unutarnje etičnosti same osobe sa estetikom uopšte nema smisla!
Zašto?
Zato što osoba koja se uzdigne u svojoj svesti a sa time i etičnosti ni u čemu više ne vidi ništa ružno. U svemu vidi lepotu i shvata da sve funkcioniše savršeno. Takodje shvata da sve što se odvija, nezaviosno kako to shvata humana svest, jeste cena duhovnog razvitka: to znači da nije ni lepo ni ružno. Odnosno, da će svaka osoba to videti kao lepo ili ružno u zavisnosti od dosegnutog stanja svesti.
Dok filozof definiše zlo i dobro (verovatno kao zlo vidi sve ono što mu donese izvesni bol i patnju) dotle duhovno uzdignuta osoba ne izbegava "zlo" jer shvata da će mu ono doneti još veće uzdignuće.
Tako će recimo čovek definisati da kada pas ujede poštara za nogu, taj čin kao zlo dok će duhovno razvijena osoba biti srećna što je dobila priliku da prodje kroz taj dogadjaj koji će u njoj doneti potrebne i neophodne promene i otklanjanje prepreka ka većoj ekspanziji svesti...
Ova razlika vidjenja stvari i dogadjaja rezultat je ekspandirane svesti kada duhovna osoba tačno razume povezanost uzroka i posledica i shvata ih u momentu dogadjanja dok ostali to ne vide niti raspoznaju - jednostavno egzistiraju sa "ove" strane zavese realnosti ili istine.