Odlomci knjiga koje volimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ispravan napor

Buda je mnogo puta isticao potrebu za naporom, za marljivošću, trudom i upornom istrajnošću. Razlog zašto je napor ključan leži u tome da svako sam za sebe mora da se izbori za sopstveno oslobođenje. Buda čini ono što može pokazujući gde je put oslobođenja. Za ostalo je neophodno praktikovanje tog puta, a to je zadatak koji traži energiju. Ta energija biće uložena u negovanje uma, a to je centralna tačka čitavog puta. Polazna pozicija jeste zamućen um, pun strasti i obmana; cilj jeste oslobođeni um, pročišćen i obasjan mudrošću. Ono što se nalazi između to dvoje jeste neprekidni napor da se zamućeni um transformiše u oslobođeni um. Ovaj posao samopročišćenja nije lak, ali nije ni nemoguć. Sam Buda i njegovi učenici predstavljaju živi dokaz da ovaj zadatak nije nemoguć. Oni nas takođe uveravaju da svako ko sledi put može stići do istog cilja. Ali ono što je za to neophodno jeste napor, vežbanje vođeno odlučnošću: "Necu odustati od svojih napora sve dok ne dostignem ono što jeste dostižno čvrstom istrajnošću, energičnošću i trudom."

Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path


slika.png
 
GLUPA ILI LUDA VREMENA R.Risojević

U neki vremenima narod poludi. Obicno tada izbije i rat kao konacan proizvod sveopšteg ludila. Tada je opasno biti javno pametan, jer glupost okoline ne trpi razlicitost oko sebe. Zbog sitnice tu padaju najteze moguce optuzbe - nedostatak rodoljublja, pacifizam, komunjarstvo, itd. A pamet nikada nije agresivna, nego blaga, sverazumijevajuca, stoga je i nemocna.

Cesto se ljudi pitaju kako je bilo moguce da baš cio narod poludi, gdje su bili intelektualci?! Intelektualaca je obicno malo, narocito ako se samo odredenje intelektualnosti uzme strogo i usko, kao kriticko mišljenje koje ne voli da se slaze ni sa kim, cak ni sa samim sobom, pošto je u osnovi intelektualnosti cuvena kratka Sokratova recenica: Znam da ništa ne znam. Tek ce Dekart uspjeti da odgovori na ovaj izazov kritickog mišljenja jednako kratkim: Mislim, dakle postojim. A vremena gluposti apsolutno negiraju obje recenice. Oni znaju šta treba i to cine ne pitajuci se da li postoji neka pukotina u njihovom znanju. Jer nijedno znanje nema za praoizvod savršenu istinu, konacnu mudrost, pošto ni savrešena istina ni konacna mudrost ne postoje. Druga, Dekartova recenica je krajnje opasna, za nju se moze i glava izgubiti. Jer u nekim vremenima covjek ne smije da misli nego samo da postoji kao biljka ili poslušna domaca zivotinja.
U Narodnoj skupštini RS, jedan je poslanik, koji ce kasnije biti i izbacen iz te Skupštine, obrazlagao zašto treba prihvatiti ponudeni sporazum, sada nije vazno o cemu. Argumenti su zaista bili na njegovoj strani i on je svoj posao obavljao tako analiticno da je izazvao nalagodnost kod vecine poslanika. Napokon mu je jedan domišljat odgovorio na pravi nacin: Profesore, budite vi danas manje analitican a više Srbin! Ako bi se ovom odgovorilo da on tvrdi kako Srbi nisu analiticni, on bi se vjerovatno i uvrijedio, ali iracionalnost sveopšteg ludila ne dopušta mu da sagleda svoju ogranicenost.
Nacionalna histerija je pogubna za narod u kome se javi jer je ona usmjerena protiv vlastitog naroda i njegove buducnosti. Njeni "korisni" dometi su tako kratkotrajni i tako uzgredni da se veoma brzo pokazu kao krajnji promašaji, ali nosioci te histerije nikada nece priznati da su griješili, naprotiv, tvrdice kako je trebalo ici još dalje i još radikalnije.

Odušci(iz knige o Duši) Ranko Risojević
 
Pitaju me ponekad sta sam mogao da uradim da bih izazvao manje bola i omogucio ljubavi da zivi,umjesto sto sam je unistavao,
kao i one koje su tu ljubav prema meni gajile.Neki prijatelji misle da ce me spasiti od odgovora na to pitanje nalazeci mi izgovor u baksuzluku:
to je,kazu oni,zato sto mi izabrana zena nije odgovarala,zato sto je u sebi imala nesto nepodnosljivo za mene,i da mi preostaje da,
bez zaljenja i bez stida,cekam da sretnem onu koju cu voljeti i koja ce me ispuniti.Oni hvale jasnocu moje inteligencije,prefinjenost mojih analiza i
ne sumnjaju da ce te kvalitete jednog dana prepoznati neka zena,koju necu povrijediti i koja nece mene povrijediti,zena sposobna da upotpuni moju dusu...
Ti,prijatelji grijese,osim u jednom:imam dovoljno duha,uistinu,da bih izmjerio svu velicinu svoje nesrece,i ponore svog srca.Sav razum kojim raspolazem me razrjesava jedne jedine lekcije;a to je da taj razum,na koji smo toliko ponosni,ne sluzi ni tome da pronadjemo srecu niti da je dajemo.Snaga osjecanja je poklon koji treba traziti od nebesa,cak ni najpronicljivija metafizika ne opravdava covjeka koji zato sto ga nema,kida srce koje je njega voljelo.Mrzim stu slabost da se uvjek okrivljuju drugi zbog sopstvene nemoci,i koja ne vidi da se zlo ne nalazi okolo vec u njoj samoj.Mrzim tu sujetu koja uvjek razocarana u one koje je osvojila,njima pripisuje svu krivicu,a sama neunistiva lebdi nad rusevinama.Mozemo,kao sto to cine moji prijatelji,navesti hiljadu razloga za neuspjeh ljubavi u mom zivotu.Ali okolnosti su tako malo bitne,sve je u karakteru:uzaludno prekidamo s predmetima i bicima koja su izvan nas;ne znamo da prekinemo samo sa sobom.Mijenjamo okolnosti,zaljubljujemo se u drugu zenu,ali prenosimo u svaku od njih nemir od koga smo mislili da cemo se osloboditi,a kako se ne mozemo promijeniti jednostavnim premjestanjem,shvatamo da smo uspjeli samo da dodamo jos nemira na kajanja i jos gresaka patnjama...

Muskarci koji se prema tom osjecaju odnose s vise ili manje odgovornosti,zbog drugih neodlozenih obaveza,naviknutiji da sami budu centar onome sto ih okruzuje,nemaju u istoj mjeri koliko zena plemenitu i opasnu sposobnost da zive u drugome i za drugog.Ali kod pojedinaca,ta pribliznost je ravna nuli.Takvi muskarci,medjutim,nisu cudovista.Cak i kad se obavijaju laznom ravnodusnocu i izvjestacenom bezbiznoscu,odbacuju bol kojoj su sami uzrok,priroda se munjevito vraca u njih i bol se onda penje poput suza: osjecaju da su se njihova srca,za koja nisu vjerovali da su u to upletena,uvukli korijeni osjecanja koja su sami izazvali.Pokusaju da ih odatle iscupaju i to im i uspijeva;
ali rezultat tome je da im jedan dio duse umire.Znaju da je bice koje pati zato sto voli svetinja i oni pate zato sto mogu samo na trenutak da osjete tu bol,sto osjecaju tek na trenutak te besknacne kretnje srca,i sto su tako u svijetu,poput nepomicne stijene usred talasa...

Da li bi moglo biti drugacije?Ne znam.Hoce li bogalj ikad prohodati?Poznato mi je bolno cudjenje zene kada shvati da vise nije voljena,
strah koji je scepa kada je ostavi onaj koji je obecavao da ce je vjecno obozavati;poznajem to iznenadno potisnuto samopostovanje,kad ne zna kud da se dene,to podozrenje koje zamjenjuje ono potpuno povjerenje i koje,prisiljeno da se okrene protiv bica koje je sama podigla na pijedestal,pocinje da se siri na cio svijet.
Sta joj se moze reci kad se ona pita koja se to rijec,koji se pokret oglusio o srecu?
Sta joj odgovoriti kada jos trazi nacin da je dosegne,i kada od mene ocekuje znak koji necu dati?

Svjetlost je ono sto dodirujem,crnilo ostavljam.Nista se ne moze uciniti za zivotnu srecu s muskarcima poput mene:
Njih ne treba srijetati"...



Kamij Lorans "Ni ti ni ja"
 
"...Bajoslovnim krajolicima njenog tela gustiram mekotu. Buknuh udomljen u nju. Sa limbusa jastva, isprovocirane vrelinom grudi, propupile su u
brazdu naše slepljenosti dražesne kapi znoja. Stapajući se izmešaše slanost i skliznuše njenom glatkom kožom u natključnu jamicu.Svetlucavim, mokrim tragom zaglavinjah jezikom. Ispio sam baricu pre no što je nadrasla prostranost ljupkog bazenčića i prokapala na pesak jastuka. A onda, kao jednom pre, dok sam čitao iz neke knjige kako se zapenušani talasi igraju davljenikom, osetih okrepljujuću, razrešujuću pospanost i utonuće. Ispolin talas tog bića sklopio se nada mnom.Nikada me nije privlačila belinom sedefaste puti , niti su me erotski dražile drhturave, nabrekle od želje prelepe grudi, ili bljesak jedrih butina kad su izvirivale ispod sukanja, podatna i uvek iznova nevina ženska bedra. Nije me očarala. Osećao sam milinu posmatrajući njeno lice Venere s Botičelijevih platna. Tiha, duboka, mirišljava sila preporoda i obnavljanja vukla me je k sebi iza njenih očiju. U njima sam našao besmrtni sjaj..

."Zosim Popac
 
...sada,kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta
nas sjaj u travi i bljestavost sveta,ne treba tugovati,
vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti...
zboravimo,ne radi nas,ne radi zaborava,zaboravimo da smo
se voleli,da smo se svadjalii da smo bili krivi..
pozurimo,s danima i danima sto ce doci
mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne
hteti jedno drugom da kazemo,al`proci cemo jedno kraj drugog kao
stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati...
zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno
podsecaju...ne boj se,jednom ces se zaljubiti al`ljubices zato sto ce te
nesto na toj zeni podsecati na mene..bio si moje veliko prolece
uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati...
oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge...
nestace sjaj u travi,nestace velicanstvenost sveta...
ostace bleda slika onog sto je proslo...

William Wordsworth (l770-1850)(delovi) Sjaj u travi
 
Tišina

Ima trenutaka kad se okolo za dugo stani praznina i čoveku preostaje da se povuče i odvoji od spoljašnjeg sveta. Duša ćuti jasno samo sopstvenu živu tišinu. Sve drugo postane daleko i tuđe i podseća na jutarnji utisak o zaboravljenom snu.
Ali, dešava se često, kad kakvo duševno ili telesno naprezanje iščaže iz svakodnevlja, da se u bogohulnom samozaboravu osetim blaženo lakim, poput opalog lista koji je od nečeg bliskog otrgnut i drugom, nepreglednijem privinut neobavezno, slobodno, da osećam kako se telesnost zgušnjava, tone u tamu neznanog, ostavljajući kao svoj trag maglušastu, meku prazninu. Stajao bih, ili sedeo nepomično, obamro, usnula tela i čudno budne svesti u stanju koje nazivaju katapleksija, u bezmernoj lakoći udova. Zađe se u meatuse nečinjenja. Ali, u bekstvu od fame samoosvešćenosti nema milostivog dodira i moći samopročišćenja. Ti trenuci crpe čovekovu snagu ako se "Božanska svetlost ne ukazuje u njihovoj tmini". Iz takvog stanja povratiš se smalaksao, pokrenut jednoličnim kloparanjem životnog žrvnja. Ometene stidom suze kaplju u memlu setnog droba.
*
Perem tanjir iz kog sam jeo. Slap nepovezanih reči umiva mi ruke i zajedno sa ledenim mlazom česmenske vode spira ostatke jela. Zatvaram česmu, ostavljam tanjir, zaboravljam reči. Tišina.

Iz knjige "Mal-normal" Zosim Popac
 
U svakom od nas nalazi se centar mudrosti, daleko dublji i veći nego što smo svesni. Meditacije predstavljene u ovoj knjizi stvorene su da nas povežu sa tim centrom i da uvećaju naše razumevanje života. Kada svojevoljno otvorimo sopstvenu svest za nove ideje i nove načine razmišljanja, tada naši životi počinju da se menjaju na bolje. Način na koji počinjemo dan određuje iskustva koja ćemo doživeti i način na koji ćemo na njih da odreagujemo. Dobar način da koristite ovu knjigu jeste da je nasumično otvorite ujutru. Znajte da je meditacija koju izaberete savršena poruka za taj dan. Isto tako je lepo završiti dan uzvišenim mislima. Na taj način imaćete prijatne snove i sledećeg jutra ćete se probuditi bistre glave...
Misli srca - Lujza L.Hej
 
12 NAČINA KAKO VOLETI SEBE

Otkrila sam da postoji samo jedan način da iscelite sebe: a to je da volite sebe. Kada ljudi počnu da vole sebe sve više svakog dana, čudesno je koliko se njihov zživot menja na bolje. Osećaju se bolje. Dobijaju bolje poslove. Dobijaju novac koji im je potreban. Njihove emotivne veze se ili poprave, ili se negativne razreše i započnu nove.

Voleti sebe je jedna čudesna avantura; to je kao da čcite da letite. Zamislite kako bi to bilo da svi imamo sposobnost da po volji letimo? Koliko bi to bilo uzbudljivo! Hajde da počnemo da volimo sebe sada.

PREKINITE SVAKO KRITIKOVANJE

Kritikovanje nikad ne promeni ni jednu stvar. Odbijte da kritikujete sebe. Prihvatite sebe baš onavim kakvi jeste. Svako se menja. Kada kritikujete sebe, vaše promene su negativne. Kad se slažete sa sobom, vaše promene su pozitivne.

OPROSTITE SEBI

Pustite prošlost da ode. Učinili ste najbolje što ste mogli u tom prošlom trenutku, sa razumevanjem, svešću i znanjem koje ste tada posedovali. Sada se razvijate i menjate, i i živećete život drugačije.

NEMOJTE PLAŠITI SEBE

Prestanite da terorišete sebe svojim mislima. To je užasan način da se živi. Pronadjite neku mentalnu sliku koja vam pruža zadovoljstvo i momentalno zamenite svoju strasnu misao nekom koja pruža zadovoljstvo.

BUDITE BLAGI, LJUBAZNI STRPLJIVI

Budite blagi prema sebi. Budite ljubazni prema sebi. Budite strpljivi prema sebi dok učite nove načine razmišljanja. Postupajte prema sebi kao što bi ste postupali prema nekom koga zbilja volite.

BUDITE LJUBAZNI PREMA SVOM UMU

Mržnja prema samom sebi je samo mržnja svojih sopstvenih misli. Nemojte mrzeti sebe zato što imate misli. Nežno promenite svoje misli.

HVALITE SEBE

Kritikovanje slama vaš unutrašnji duh. Pohvala ga izgradjuje. Hvalite sebe sto vise mozete. Recite sebi koliko ste dobro nešto uradili za svaku malu stvar.

PODRŽAVAJTE SEBE

Pronadjite način da podržite sebe. Stupite u vezu sa prijateljima i dozvolite da vam pomognu. Kada zatražite od drugih pomoć kada vam je potrebna. To znači da ste jaki.

POKAŽITE LJUBAV PREMA SVOJIM NEGATIVNOSTIMA

Priznajte da ste ih kreirali da ispunite neku svoju potrebu. Sada pronalazite nove, pozitivne načine da ispunite svoje potrebe. Stoga s ljubavlju otpustite svoje negativne obrasce.

VODITE RAČUNA O SVOM TELU

Naučite nešto o pravilnoj ishrani. Koja vrsta goriva vam je potrebna da bi ste imali optimum energije i vitalnosti? Naučite nešto o vežbanju. U kojoj vrsti vežbanja uživate? Cenite i obožavajte hram u kojem se nalazite.

RADITE SA OGLEDALOM

Često gledajte u svoje oči. Izrazite taj rastući osećaj ljubavi koji imate prema sebi. Oprostite sebi što gledate u ogledalo. Pričajte sa svojim roditeljima dok gledate u ogledalo. Oprostite i njima, takodje. Najmanje jednom dnevno recite: „Volim te, volim te!“

VOLITE SEBE-SADA

Ne čekajte dok vam ne bude bolje ili dok ne izgubite težinu. Dok ne nadjete bolji posao ili dok ne nadjete novu emotivnu vezu. Počnite sada - i radite to najbolje što možete.

ZABAVLJAJTE SE

Setite se stvari koje su vam pružale radost dok ste bili dete. Ugradite ih u svoj sadašnji život. Nadjite način da se zabavite sa svim što radite. Dozvolite sebi da izrazite radost zživljenja. Smešite se. Smejte se. Radujte se i UNIVERZUM SE RADUJE SA VAMA!

Misli srca - Lujza Hej
 
Put preporađanja

Iz kontakta čula sa nekim objektom nastaje osećaj. Iz osećaja nastaje naša reakcija. To je ono što nas drži u krugu rađanja i umiranja. Naše reakcije na osećaje su naša karta za put preporađanja.

Ayya Khema: Being Nobody, Going Nowhere


6a00d8341cb0ee53ef0148c75de1a8970c-pi
 
Antoni De Melo - Dobra volja, novi dan

- Jedan stari hodocasnik isao je usred zime preko mosta u podnozju Himalaja kada je pocela kisa. Cuvar prelaza mu je rekao: ''Kako ces, dobri covece, stici gore po ovakvom nevremenu?''
Starac mu je veselo rekao: ''Moje je srce vec stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati.''

- Nasa sreca ne zavisi od onoga sta nam se desava, vec od nacina na koji to dozivljavamo i suocavamo se sa dogadjajima. Ako zelimo da budemo srecni, to mozemo odmah, jer je kljuc nase srece sakriven unutar nas.

- Kada niste nigde usidreni, kada niste ni za sta okovani, kada se ni malo ne bojite da cete bilo sta izgubiti, slobodni ste da tecete kao planinski potok, vecito svez, bistar i ziv.

- Zivot je zanosna arija za onoga ko ima usi; ali retka su, veoma retka ljudska bica koja uopste mogu da je cuju.

- Ne postoji ni jedan trenutak u vasem zivotu u kome nemate sve sto je potrebno da biste bili srecni. Vasa nesreca potice od onoga sto usmeravate svoju paznju na ono sto nemate, umesto na to sto u odredjenom trenutku imate.
 
Kao perje

Jedna mlada žena je jednog dana rekla nešto čime je uvredila svoju najbolju prijateljicu. Ona je odmah zažalila, i napravila bi sve da povuče svoje reči nazad. Ona je to rekla impulsivno, u momentu nepažnje, uz to da su bile tako bliske, nije ni pomislila na efekte svojih reči ranije.

U nastojanju da opovrgne ono što je uradila, otišla je kod jedne stare mudre žene, objašnjavajući situaciju upita za savet. Stara mudra žena poslušala je strpljivo, trudeći se da odredi koliko je iskrena ova mlada žena, koliko je zaista želela da ispravi situaciju.

Mudrica je rekla: "Trebaš učiniti dve stvari da bi mogla ispraviti svoje delo. Jedna od njih je veoma teška. Večeras, uzmi svoje najbolje jastuke od perja i otvori u svakom od njih male rupe. Onda, pre izlaska sunca, moraš pored svakog praga u gradiću staviti po jednopero. Kada završiš prvi korak, vrati se opet meni i reći ću ti i drugu stvar."

Mlada žena se vratila kući da se pripremi za svoj posao. Celu noć je provela idući sa jednog na drugi prag. Prsti su joj se smrzli, dok je vetar bio mnogo ošstar. Medjutim ona je išla i dalje tamnim ulicama.

Nakon izlaska sunca mlada žena se vratila do stare mudrice. Ona je bila iscrpljena, medjutim osećala je olakšanje da će njen trud ipak biti nagradjen, reče: "Moji jastuci su prazni. Stavljala sam ispred svakog kućnog praga po jedno pero."

Sada rekla je starica: "Idi nazad i napuni svoje jastuke i sve će biti kao ranije."

Mlada žena je bila ošamućena: „Ti znaš da je to nemoguće, vetar je sigurno oduvao perje sa pragova. Nisi rekla da trebam to pokupiti nazad! Ako je ovo tvoj zahtev, onda stvari neće nikada biti iste.“

"To je istina, rekla je starica. "Nikada ne zaboravi. Svaka tvoja reč je perje u vazduhu, jednom iskazana, nikakav pokušaj ma koliko bio iskren neće vratiti reči u tvoja usta. Izaberi dobro svoje reči, i dobro ih čuvaj u prisustvu onih koje voliš. Zapamti: jedna dobra reč može da greje tri hladna zimska meseca."
 
Prelazak bujice

"Kažite mi, dragi gospodine, kako ste vi prešli preko ove bujice [života]?".

"Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred."

"Ali kako ste, dragi gospodine, prešli preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred?"

"Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice. ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred."

Buda
Ogha sutta, SN I.1



toowoomba-flood-2011.jpg
 
O starim i mladim ženicama

»Što se provlačiš tako strašljivo kroz suton, Zaratustra? I šta skrivaš tako oprezno ispod svog ogrtača? « »Je li možda kakvo blago, šta su ti ga poklonili? Ili je dete, što se rodilo? Ili ideš sada i sam možda stazama kradljivaca, ti prijatelj zlih?« – Jeste, dragi brate! reče Zaratustra, blago je ovo, što su mi ga poklonili: jedna mala istina, nju eto nosim uza se. Nego, ona je nemirna kao kakvo derište; i ako joj ne zapušim usta viče iz sveg grla. »Kad sam danas išao svojim putem, u čas kada sunce seda, srete me jedna stara žena, i ovako govoraše mojoj duši: »Često je besedio Zaratustra i pred nama ženama, ali nam još nikad nije prozborio o samoj ženi.« A ja joj odvratih: »o ženi treba govoriti samo pred muškima«. »Govori i preda mnom o ženi, reže ona: ja sam stara pa ću odmah sve zaboraviti.« I ja se odazvah želji stare žene, i ovako joj govorah: Na ženi je sve zagonetka, i sve na ženi ima jedno rešenje: ono se zove trudnoća. Muškarac je za ženu sredstvo: cilj je uvek dete. Nego, šta je žena za muškarca? Pravi muškarac traži dvoje: opasnosti i igre. Zato traži ženu, kao najopasniju igračku. Muškarac treba da bude odgajan za rat, a žena za odmor ratniku: sve ostalo je ludost. Za preslatko voće – ne mari ratnik. Zato mari za ženu; opora je još i najslađa žena. Žena bolje razume decu nego muškarca, ali je muškarac više dete nego što je žena. U pravom muškarcu skriveno je dete: a dete hoće da se igra. Na noge, dakle, žene, pa mi pronađite to dete u muškarcu! Žena treba da je igracka, dragi kamen, obasjana vrlinama jednoga sveta koji još nije tu. Zvezdin sjaj treba da se blista u vašoj ljubavi! Vaša nada treba da bude: »daj mi da mogu roditi natčoveka! « Neka bude hrabrosti u vašoj vrlini! Svojom ljubavlju treba da navaljujete na onog koji vam uliva strah. U vašoj ljubavi treba da je vaša čast! Slabo zna inače žena šta je to čast. A evo šta treba da bude vaša čast: da uvek više ljubite nego što vas ljube, i da nikad niste na drugom mestu u tom pogledu. Muškarac treba da se boji žene koja ljubi: ona će tada podneti svaku žrtvu, i sve je drugo za nju tada bez vrednosti. Muškarac treba da se boji žene koja mrzi: jer muškarac je u dnu svoje duše samo zao, a žena je onda rđava. Koga mrzi žena ponajvećma? – Evo kako govoraše željezo magnetu: »mrzim te ponajvećma što privlačiš a nisi dosta jak da privučeš«. Sreća muškarčeva zove se: hoću. Sreća ženina zove se: on hoće. »Eto, u ovaj isti čas postao je svet savršen!« – misli žena kad je poslušna što ljubi od sveg srca.Jer žena mora da sluša, i mora da traži dubinu za svoju površinu. Površna je duša ženina, pokretna burna skrama nad plitkom vodom. A narav muškarca je duboka, njena bujica šumi kroz podzemne pećine, žena sluti njenu snagu, ali je ne shvata. – Na to mi odgovori starica: »Mnogo lepih stvari reče Zaratustra, naročito za one koji su dosta mladi za to. čudnovato, Zaratustra malo poznaje žene a ipak pravo govori o njima! Da li je to možda stoga što je kod žene sve mogućno? A sad, u ime zahvalnosti, uzmi jednu malu istinu! Dosta sam stara da je mogu dati! Zamotaj je dobro, i zapuši joj usta: inače će da viče iz sveg grla ova mala istina.« »Daj mi, ženo, tvoju malu istinu!« rekoh. A starica reče tad ovo: »Ti ideš k ženama? Ne zaboravi bič!« –

Tako je govorio Zaratustra.-Fridrih Nice
 
- Unutrašnja strana vetra (M. Pavić)

Postoje razne ljubavi. Jedne se mogu nabosti samo viljuškom; druge se jedu rukom k'o ostrige, neke se moraju nožem seći, inače te zadave, a ima ih i tako čorbastih da pomaže samo kašika. Ili da se beru kao jabuka koju je ubrao Adam.
 
Okrenut ću se danas od svojih kušnja koje bi me mogle nagnati da pogazim zadanu riječ ili izgubim samopoštovanja. Siguran sam da je od mog života vrjednija jedino – moja čast.

Radit ću danas iz sve snage, zadovoljan što znam da se život ne sastoji od prepuštanja prošlosti ili od nestrpljiva zavirivanja u budućnost. Užasno je razmišljati o tolikim brojnim koracima kojima se dospijeva do istine tako satre, tako bjelodane i tako često isticane. Što god nudio, malo ili mnogo, moja je život sada.

Og Mandino, Zadatak: Uspjeh!
 
...Duhovni značaj ljubavi najbolje se mjeri onim što ona može da postigne, a to je zaista mnogo.

Ljubav može da iscjeli.
Ljubav može da obnovi.
Ljubav može da nas zaštiti. nadahne svojom snagom.
Ljubav može da nas približi Bogu.

Sve što ljubav želi da učini moguće je . Međutim, upravo zbog tog znanja razdor između ljubavi i ne - ljubavi postao je bolniji. Mnogi ljudi su doživjeli ljubav - kao zadovoljstvo, seks, zaštitu ili tako da neko drugi zadovoljava njihove svakodnevne potrebe - a da nisu vidjeli da se pred njima otvara poseban put. Socijalno "normalan"ciklus ljubavi jednostavno znači pronaći pogodnog partnera, vjenčati se i podići porodicu. Ali taj društveni obrazac ne predstavlja put, jer iskustvo braka i podizanje djece nije automatski duhovno. Tužno je reći, ali mnogi ulaze u veze koje traju čitav život a u kojima ljubav vremenom blijedi, ili pak daje trajno saputništvo ali ne raste u svojim unutrašnjim dimenzijama. Duhovni put postoji samo zbog jednog razloga: on pokazuje duši kako da raste. U tom rastu otkrivaju se duhovne istine, ostvaruju se duhovna obećanja.
Kada pronađete svoj put , pronaći ćete i svoju ljubavnu priču..."

Dipak Čopra - Put do ljubavi
 
Kad se božićna tačka završila, počeo je prokleti film. Toliko je bio
debilan da nisam mogao da odvojim pogled s platna. Bio je o nekom
Englezu - zvao se Alek nešto - koji je bio u ratu i onda je u bolnici izgubio
pamćenje i sve. On izađe iz te bolnice sa štapom i ćopa na sve strane, po
čitavom Londonu, ne znajući ko je. On je u stvari vojvoda, ali pojma nema o
tome. Zatim, pri ulasku u autobus, on upozna tu dobru, srdačnu, iskrenu
devojku. Njoj odleti prokleti šešir i on ga hvata, a onda se popnu u gornji
deo autobusa, sedmi i počnu da pričaju o Čarlsu Dikensu. On je i njen i
njegov najomiljeniji pisac. Oboje nose po primerak Olivera Tvista. Stvarno
mi je došlo da povratim. Sve u svemu, oni se odmah zaljube jedno u drugo,
zato što su oboje tako ludi za Dikensom, i on joj pomaže u izdavačkom
poslu. Ona je izdavač, ta devojka. Ali ne ide joj najbolje jer njen brat pije i
troši sav novac. On je neki vrlo ogorčen lik, taj njen brat, jer je bio lekar u
ratu i sad ne može više da operiše zatošto je pogubio živce, pa samo pije po
ceo dan, ali prilično je duhovit i sve. I tako, stari Alek piše knjigu, a devojka
je objavi i onda zarade brdo para. Baš kad spremaju da se uzmu, pojavi se ta
druga devojka, Marša. Stara Marša je bila Alekova verenica pre nego što je
izgubio pamćenje, i ona ga prepozna dok on u knjižari potpisuje svoje
knjige. Marša kaže starom Aleku da je on u stvari vojvoda, ali on joj ne
veruje i odbije da ode s njom i poseti svoju majku. Majka mu je potpuno
slepa. Ali druga devojka, ona srdačna, natera ga da ode. Ona je vrlo
plemenita i sve. I tako on ode. Međutim, pamćenje mu se i dalje ne vrati, čak
ni kad njegova velika doga skoči na njega, ili kad mu majka pređe prstima
preko lica i donese mu plišanog medvedića s kojim se balavio kad je bio mali.
Ali onda, jednog dana, neka deca igraju kriket na travnjaku i pogode ga
lopticom u glavu. Istog trenutka vrati mu se prokleto pamćenje i on uđe u
kuću i izljubi majku učelo i sve. Onda ponovo počne da živi kao pravi
vojvoda i potpuno zaboravi onu srdačnu devojku što izdaje knjige. Pričao
bih vam ostatak filma, ali bojim se da ne povratim. Nije da bih vam pokvario
doživljaj ili nešto. Nema tu šta da se pokvari, Isuse. Sve u svemu, završava
se tako što se Alek i ona srdačna devojka venčaju, a brat pijanac sredi živce i
operiše Alekovu majku tako da ona progleda, a onda se taj pijani brat i stara
Marša uzmu. Na kraju svi sede za dugačkim svečanim stolom i padaju od
smeha, jer se ona velika doga pojavi sa gomilom štenadi. Svi su valjda
mislili da je ona mužjak, šta li. Sve što mogu da kažem je - nemojte da
gledate taj film ako nećete da se ispovraćate od glave do pete.

Selindžer - Lovac u žitu
 
Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir.
Mnogi se uplaše kad se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama.
Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra.
To su čuvari preživelih stvari.Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme.
Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo
nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali,sve opustošilo.Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti – koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna? Ne znam.


Jedanaest minuta Koeljo
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

S
Preporuke knjiga/izdavača
Odgovora
5
Pregleda
217
suzaa
S
Atomic™
Књига је најјефтније злато
Odgovora
5
Pregleda
305
Black_star
Black_star
Baudrillard
Teror razonode Nova knjiga Aleksandra Ćukovića
Odgovora
0
Pregleda
133
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top