viktorija_00
Zainteresovan član
- Poruka
- 329
Nezahvalno je sto je drzava ovoliko zapustila selo,a posle se svi iscudjavaju zasto ljudi iz sela,naocito mladji zele u grad.Cesta tema na forumima.
SELO:
Vecina srpskih sela nema adekvatne puteve,nema dobru povezanost sa najblizim gradom,pa kada odes na selo i nemas svoj auto,muka da se prebacis do obliznjeg grada jer nema autobusa ili neki djacki bus koji prodje jednom dnevno,nema taxija i nema voza,nista.
Nema interneta,nema kablovske televizije vec 2-3 domaca programa tipa RTS-A,Pinka gde ti ljudi nemaju nista drugo da vide sem Domacine,ozeni se,Menjam zenu,48 h svadba,Zikina sarenica i ostala sranja.Te emisije su i pravljene za seosku populaciju.
Nema kanalizacije,vodovoda,septicke jame u domacoj radinosti,pa kada se prepune preko leta-katastrofa,voda i vodovod dovedena do kuce iz obliznjeg izvora (neka sela nemaju ni kupatila).
Nema grejanja,zimi se zagreva samo jedna prostorija,obicno na sporet na drva,na kome se istovremeno i kuha i pece,a nocu se spava u toj toploj prostoriji jer su ostale hladne.Ta prostorija je zimi i kuhinja i spavaonica i dnevni boravak.Na takvim pecima,na kraju sporeta obicno stoji neka velika serpa gde se kuha svinjama topli obrok i gde domacica baca otpatke,dok na drugom kraju sporeta muzu i deca sprema rucak.
Leti se sele u letnju kuhinju,to je obicno neka prostrija sa betonskim podom gde ulaze u obuci i koja sluzi za sve i svasta,prijem za dezurne komsinice ispijacice kafe,trpezarija gde svi jedu i gde se kuha i svinjama i ljudima.
Kupanje u zimskim mesecima je proredjeno jer se zagreva samo jedna prostorija jer je kupatilo zimi hladno,ne moze u njemu vatra da se nalozi.
Kulturni i drustveni sadrzaji:NEMA.
Nema u blizini prodavnica,obicno jedna radnja mesovite robe na celo selo,za sve ostalo se ide u grad.Nema kulturnih sadrzaja za decu,mlade i odrasle kao sto su kafici,restorani,vrtici,razni sportovi,bioskop,okupljanja mladih i starih sem jednom godisnje na seoskom vasaru obicno kod seoske crkve ili manastira na nekoj livadi.Ni domovi kulture vise ne rade kao sto im je bilo pre.
Malu decu cuvaju deda i baba jer na selu nema vrtica,pa je dete/deca socijalno-kulturoloski-drustveno "osakaceno" jer vrtic nije samo cuvanje dece,vec da se dete socijalizuje sa svojim vrsnjacima,uci engleski itd.Kako to da nauci na selu?Kakav engleski i razne muzicke,likovne sekcije,od dede i babe i dokonog starijeg komsiluka moze da nauci samo izgovor sa dva-tri padeza .
Na selu obicno postoji jedna seoska skola,u centru sela i neka deca pesace kilometrima do nje,a od sekcija im nude samo folklornu sekciju da skakucu u narodnoj nosnji i opancicima.Kome to jos danas treba?
Majke,supruge (a i muzevi ) ako imaju srecu da imaju posao u najblizem gradu moraju da se dignu u 5h ujutro da nahrane stoku,pomuzu krave,nahrane svinje da bi stigli da se umiju,pocesljaju i preobuku i stignu na posao,na jedan jedini autobus koji vozi prema gradu,jer ako zakasni na taj,drugog nema.Nemaju svi kola (ni u selu,ni u gradu).Deca isto tako,ako propusti jedan jedini bus dnevno-trauma.
Seoska ambulanta u centru selu ili nema lekara ili dolazi jednom ili dva puta sedmicno,obicno neki mladi lekar bez iskustva.pa sta "lupi" za dijagnozu to mu je,za "drugo misljenje"ti treba uput i hebavanje oko drugih lekara u gradu.
Majke,deca nema kulturnog sadrzaja,interneta,TV sa dva-tri programa pa je kulturni sadrzaj sveden nakafenisanje kod komsinice Mice i razgovor o sledecoj setvi,rasadu,kakv ima Mica,a kakav komsinica,prasicima,pilicima.A decica posto nemaju vrsnjake igraju se s pilicima,guscicima i mackama u dvoristu.Telenje krave i jagnjenje ovce je pravi dozivljaj,sve se uspujdaju oko toga,a i decici je to uzbudnjenje kao sto je gradskoj deci uzbudnjenje prvi odlazak u pozoriste.
Sto se tice zarade na selu od poljoprivrede (na stranu poljoprivrednici koji se time bave naveliko i imaju velike farme svinja,krava ili poseju naveliko kukuruz,psenicu i prodaju),ali takvi su u manjini,uglavnom iz Vojvodine,a prosecan srpski seljak,domacin kakvi su u VECINI na srpskim selima,zivotari.Obicno ima 1-2 krave i ceka da se oteli,2-3 svinje (jednu zakolje na jesen i susi meso,drugu na razanj za Bozic) i trecu eto za nedaj Boze.Prosecno domacinstvo ukljucuje jos jedno 10-tak kokoski.Neko jos nabavi pride 2-3 ovcice,2-3 guske,eto da bude raznovrsno i da se ima,za nedaj Boze.I jos jedan pas,dzukela-mesanac je sastavni deo prosecnog srpskog seoskog domacina.
Deca em sto detinjstvo na selu provedu izolovano od svega,kada krenu u srednju skolu,tu nastupa muka,a tek fakultet i odlazak u drugo mesto i suocavanje sa sirokim ulicama,tramvajem i svim ostalim "cudima" - kulturoloski sok,jer dete nigde nije islo iz sela do tada,sem mozda jednom ili dva puta godisnje kod strine Perse u Bg za letnji raspust.Pa sada kako preci ulicu,a toliko auta,a kud li ga vodi ovaj podzemni prolaz,a gde cu uci u GPS,a gde izaci itd.,a kako od stana/studentskog doma do faxa i nazad-muke.
Kada zavrsi taj fakultet,za koji se roditelji krvavo muce na tom selu ili ce na biro za nezaposlene ili opet na selo roditeljima-pa sto li ga je ucio.Mozda ako poljoprivredni fax zavrsi-prosperirace i roditelji i deca jer ce im dete preneti znanje sto je naucilo na faxu,pa ce im predloziti ili da se kvalitetno bave poljoprivredom i zive koliko toliko normalno ili da dignu ruke od poljoprivrede (jer nije poljoprivreda jedna zasejana livada i jedna-dve krave) a sa ostalim akademskom titulom ga svakako ceka biro za nezaposlene jer je za posao potreban JAK rodbinsko-strukovni lobi i poznanstva u istom,koji njegovi roditelji poljoprivrednici nemaju.
Nije mi namera e da odvracam decu sa sela od fakulteta,ali deco razmislite sta sa istim dobijate tj.ne dobijate.Jer nesto je trulo "u drzavi Danskoj" tj.Srbiji.
Znaci j....m ja i to srpsko selo i zao mi je tih ljudi i takav zivot.U potpunosti podrzavam ljude. (mlade narocito) u emigraciji sa ovakvih srpskih selendri.
Sada pravite poredjenje sa nemackim,svajcarskim selima itd.i uporedjujte.
Glasam za GRAD!!!!
Drugi put cu pisati o prednostima i manama grada.
SELO:
Vecina srpskih sela nema adekvatne puteve,nema dobru povezanost sa najblizim gradom,pa kada odes na selo i nemas svoj auto,muka da se prebacis do obliznjeg grada jer nema autobusa ili neki djacki bus koji prodje jednom dnevno,nema taxija i nema voza,nista.
Nema interneta,nema kablovske televizije vec 2-3 domaca programa tipa RTS-A,Pinka gde ti ljudi nemaju nista drugo da vide sem Domacine,ozeni se,Menjam zenu,48 h svadba,Zikina sarenica i ostala sranja.Te emisije su i pravljene za seosku populaciju.
Nema kanalizacije,vodovoda,septicke jame u domacoj radinosti,pa kada se prepune preko leta-katastrofa,voda i vodovod dovedena do kuce iz obliznjeg izvora (neka sela nemaju ni kupatila).
Nema grejanja,zimi se zagreva samo jedna prostorija,obicno na sporet na drva,na kome se istovremeno i kuha i pece,a nocu se spava u toj toploj prostoriji jer su ostale hladne.Ta prostorija je zimi i kuhinja i spavaonica i dnevni boravak.Na takvim pecima,na kraju sporeta obicno stoji neka velika serpa gde se kuha svinjama topli obrok i gde domacica baca otpatke,dok na drugom kraju sporeta muzu i deca sprema rucak.
Leti se sele u letnju kuhinju,to je obicno neka prostrija sa betonskim podom gde ulaze u obuci i koja sluzi za sve i svasta,prijem za dezurne komsinice ispijacice kafe,trpezarija gde svi jedu i gde se kuha i svinjama i ljudima.
Kupanje u zimskim mesecima je proredjeno jer se zagreva samo jedna prostorija jer je kupatilo zimi hladno,ne moze u njemu vatra da se nalozi.
Kulturni i drustveni sadrzaji:NEMA.
Nema u blizini prodavnica,obicno jedna radnja mesovite robe na celo selo,za sve ostalo se ide u grad.Nema kulturnih sadrzaja za decu,mlade i odrasle kao sto su kafici,restorani,vrtici,razni sportovi,bioskop,okupljanja mladih i starih sem jednom godisnje na seoskom vasaru obicno kod seoske crkve ili manastira na nekoj livadi.Ni domovi kulture vise ne rade kao sto im je bilo pre.
Malu decu cuvaju deda i baba jer na selu nema vrtica,pa je dete/deca socijalno-kulturoloski-drustveno "osakaceno" jer vrtic nije samo cuvanje dece,vec da se dete socijalizuje sa svojim vrsnjacima,uci engleski itd.Kako to da nauci na selu?Kakav engleski i razne muzicke,likovne sekcije,od dede i babe i dokonog starijeg komsiluka moze da nauci samo izgovor sa dva-tri padeza .
Na selu obicno postoji jedna seoska skola,u centru sela i neka deca pesace kilometrima do nje,a od sekcija im nude samo folklornu sekciju da skakucu u narodnoj nosnji i opancicima.Kome to jos danas treba?
Majke,supruge (a i muzevi ) ako imaju srecu da imaju posao u najblizem gradu moraju da se dignu u 5h ujutro da nahrane stoku,pomuzu krave,nahrane svinje da bi stigli da se umiju,pocesljaju i preobuku i stignu na posao,na jedan jedini autobus koji vozi prema gradu,jer ako zakasni na taj,drugog nema.Nemaju svi kola (ni u selu,ni u gradu).Deca isto tako,ako propusti jedan jedini bus dnevno-trauma.
Seoska ambulanta u centru selu ili nema lekara ili dolazi jednom ili dva puta sedmicno,obicno neki mladi lekar bez iskustva.pa sta "lupi" za dijagnozu to mu je,za "drugo misljenje"ti treba uput i hebavanje oko drugih lekara u gradu.
Majke,deca nema kulturnog sadrzaja,interneta,TV sa dva-tri programa pa je kulturni sadrzaj sveden nakafenisanje kod komsinice Mice i razgovor o sledecoj setvi,rasadu,kakv ima Mica,a kakav komsinica,prasicima,pilicima.A decica posto nemaju vrsnjake igraju se s pilicima,guscicima i mackama u dvoristu.Telenje krave i jagnjenje ovce je pravi dozivljaj,sve se uspujdaju oko toga,a i decici je to uzbudnjenje kao sto je gradskoj deci uzbudnjenje prvi odlazak u pozoriste.
Sto se tice zarade na selu od poljoprivrede (na stranu poljoprivrednici koji se time bave naveliko i imaju velike farme svinja,krava ili poseju naveliko kukuruz,psenicu i prodaju),ali takvi su u manjini,uglavnom iz Vojvodine,a prosecan srpski seljak,domacin kakvi su u VECINI na srpskim selima,zivotari.Obicno ima 1-2 krave i ceka da se oteli,2-3 svinje (jednu zakolje na jesen i susi meso,drugu na razanj za Bozic) i trecu eto za nedaj Boze.Prosecno domacinstvo ukljucuje jos jedno 10-tak kokoski.Neko jos nabavi pride 2-3 ovcice,2-3 guske,eto da bude raznovrsno i da se ima,za nedaj Boze.I jos jedan pas,dzukela-mesanac je sastavni deo prosecnog srpskog seoskog domacina.
Deca em sto detinjstvo na selu provedu izolovano od svega,kada krenu u srednju skolu,tu nastupa muka,a tek fakultet i odlazak u drugo mesto i suocavanje sa sirokim ulicama,tramvajem i svim ostalim "cudima" - kulturoloski sok,jer dete nigde nije islo iz sela do tada,sem mozda jednom ili dva puta godisnje kod strine Perse u Bg za letnji raspust.Pa sada kako preci ulicu,a toliko auta,a kud li ga vodi ovaj podzemni prolaz,a gde cu uci u GPS,a gde izaci itd.,a kako od stana/studentskog doma do faxa i nazad-muke.
Kada zavrsi taj fakultet,za koji se roditelji krvavo muce na tom selu ili ce na biro za nezaposlene ili opet na selo roditeljima-pa sto li ga je ucio.Mozda ako poljoprivredni fax zavrsi-prosperirace i roditelji i deca jer ce im dete preneti znanje sto je naucilo na faxu,pa ce im predloziti ili da se kvalitetno bave poljoprivredom i zive koliko toliko normalno ili da dignu ruke od poljoprivrede (jer nije poljoprivreda jedna zasejana livada i jedna-dve krave) a sa ostalim akademskom titulom ga svakako ceka biro za nezaposlene jer je za posao potreban JAK rodbinsko-strukovni lobi i poznanstva u istom,koji njegovi roditelji poljoprivrednici nemaju.
Nije mi namera e da odvracam decu sa sela od fakulteta,ali deco razmislite sta sa istim dobijate tj.ne dobijate.Jer nesto je trulo "u drzavi Danskoj" tj.Srbiji.
Znaci j....m ja i to srpsko selo i zao mi je tih ljudi i takav zivot.U potpunosti podrzavam ljude. (mlade narocito) u emigraciji sa ovakvih srpskih selendri.
Sada pravite poredjenje sa nemackim,svajcarskim selima itd.i uporedjujte.
Glasam za GRAD!!!!
Drugi put cu pisati o prednostima i manama grada.
Selo mojeeeeee
a kada realno razmisljam, sta bih ja koja sam rodjena u gradu radila na selu..
