Očevi i deca

[PerfectOne]

Nemojte biti zabrinuti neću od vas tražiti analizu dela Ivana S.Turgenjeva, već hoću nešto sasvim drugo da vas pitam.

Muči me zapravo danima unazad jedno pitanje
Da li bi očevi trebalo da grle i ljube svoju žensku decu dok odrastaju i dok se u pubertetu pretvaraju u devojke ili bi njihovo odrastanje trebalo da prate sa bezbedne udaljenosti da ne bi, ne daj bože došli u situaciju da im se ženska deca razbole od Elektrinog kompleksa.
Nije kontroverzno pitanje, i ne zadire u uspostavljanje latentnih seksualnih aspiracija prema roditelju suprotnog pola već...
priča ide ovako
Kad sam ja odrastala u doba Tite mene otac nikada nije grlio i ljubio za neki postignuti uspeh i nije me nagrađivao. Uvek je bio tu kada je trebalo da me izgrdi, opomene, zastraši, kazni i ja sam tako setovana od starta
da za svoje uspehe nemam nagradu ali za svoje omaške imam višečasovno psihičko driblanje
Sa ocem sam imala više nego formalan odnos sa malo roditeljske ljubavi i podrške a sa mnogo pridika i bez suštinski važnih saveta u praktičnom smislu
da sam vremenom počela da ga doživljavam kao osobu za izbegavanje.
Mnoge životne nedoumice i nejasnoće morala sam da ukapiram sama ili da prvo pogrešim pre nego li naučim pravilo.
Neke greške su se ponavljale sve u nedostatku adekvatnog saveta.

Sada pitam forumske ćerke
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?
Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?
Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?
Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?

Naravno i forumski očevi su dobrodošli svojim savetima i objašnjenjima kako oni vide i usmeravaju svoj odnos sa svojim ćerkama?

Evo nešto korisno za slušanje dok dumate o tome da li ste uspeli kao roditelj a propali kao dete i obrnuto

 

[moonja..]

Ne mogu da pišem iz ugla roditelja, nemam devojčicu.
Mogu da pretpostavim da bih prema njoj bio nežniji....
...al iz ugla brata...moja sestra je bila obasipana poljupcima i sa očeve i sa majčine strane.
Njihovo jedino "spartanstvo" odnosilo se na ispunjavanje školskih obaveza, podjednako sve..
Ne znam kako je ljudima koji nisu imali podšku očeva, verovatno teško, a nešto me ni ne zanima... iskreno.
To je nešto što ne moram ni da pokušam da razumem.

 

[crveni oblak]

Дозирана дисциплина, дозирана слобода, безрезервна љубав и прегршт корисних сазнања и савета је оно што сам добила од оца и захвална сам му на свему томе.
http://www.milasila.rs/тата/

 

[Sarvaš]

Nije bitan pol djeteta već je bitna očeva ličnost . Ta ratna i poslijeratna generacija je bila prilično
zahebana jer je samo jednom nogom iskočila iz opanaka . Ne sjećam se da me otac oficir ikada
zagrlio .Ne sjećam se ni puno očevih pohvala mada sam bio i odličan đak i dobar sportista .
Otac mi je odavno mrtav ali još uvijek osjećam neku vrstu ogorčenosti koju i ne razumijem u potpunosti .

 

[veja]

Sada pitam forumske ćerke
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?
Ne mislim, ali ne mogu ljudi da idu protiv svog karaktera. Ima oceva (i majki, ali ne pricamo o njima sada) koji jednostavno ne umeju da pokazu neznost, koji emocije dozivljavaju na njjima svojstven nacin. Verujem da je kod vecine takvih ljubav prema zenskom potomku neupitna, a to sto ne ide kroz milovanja i grljenja, nego kroz kanale strogoce ili distance je losa sreca za dete. Osim ako i samo nije krojeno po istom kalupu.

Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?
Ne znam, ljudska psiha je za mene vecita misterija.

Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?
Imala sam ljubavi i podrske i poljubaca i zagrljaja za tri zivota. Uticalo je tako da su me tovili ljubavlju kao ameri curke pred dan zahvalnosti i, cini mi se, da sam toj ljubavi zahvalna za snagu kojom sam premostila teske trenutke u zivotu, koji su me, neizostavno sacekali iza coska. Voleo me je do neba i nazad i znala sam to do poslednjeg dana njegovog zivota.

Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?

Neke devojke verovatno ponavljaju porodicne modele, neke idu u njihov opozit. Ne znam, ne znam...svima nam treba podrska i potvrda i mnogo je dobro kada odrastas svestan da ih imas u svojoj kuci, tj da dobijas sve to od roditelja.

Sad sam se malo rastuzila...

 

[jsjbt]

Da te je tatica titrao i vrtela ga oko malog prsta izrasla bi u razmazenu neodgovornu osobu koja krivi druge za sve svoje promasaje.
Tema bi glasila: "Sto me tata nije tukao i uterao pamet u mene nego stalno popustao?"...tako da...nije on nego ti.

 

[radyu5]

Nemojte biti zabrinuti neću od vas tražiti analizu dela Ivana S.Turgenjeva, već hoću nešto sasvim drugo da vas pitam.

Muči me zapravo danima unazad jedno pitanje
Da li bi očevi trebalo da grle i ljube svoju žensku decu dok odrastaju i dok se u pubertetu pretvaraju u devojke ili bi njihovo odrastanje trebalo da prate sa bezbedne udaljenosti da ne bi, ne daj bože došli u situaciju da im se ženska deca razbole od Elektrinog kompleksa.
Nije kontroverzno pitanje, i ne zadire u uspostavljanje latentnih seksualnih aspiracija prema roditelju suprotnog pola već...
priča ide ovako
Kad sam ja odrastala u doba Tite mene otac nikada nije grlio i ljubio za neki postignuti uspeh i nije me nagrađivao. Uvek je bio tu kada je trebalo da me izgrdi, opomene, zastraši, kazni i ja sam tako setovana od starta
da za svoje uspehe nemam nagradu ali za svoje omaške imam višečasovno psihičko driblanje
Sa ocem sam imala više nego formalan odnos sa malo roditeljske ljubavi i podrške a sa mnogo pridika i bez suštinski važnih saveta u praktičnom smislu
da sam vremenom počela da ga doživljavam kao osobu za izbegavanje.
Mnoge životne nedoumice i nejasnoće morala sam da ukapiram sama ili da prvo pogrešim pre nego li naučim pravilo.
Neke greške su se ponavljale sve u nedostatku adekvatnog saveta.

Sada pitam forumske ćerke
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?
Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?
Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?
Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?

Naravno i forumski očevi su dobrodošli svojim savetima i objašnjenjima kako oni vide i usmeravaju svoj odnos sa svojim ćerkama?

Evo nešto korisno za slušanje dok dumate o tome da li ste uspeli kao roditelj a propali kao dete i obrnuto

Vrlo kompleksno pitanje. Prvo da izrazim zaljenje zbog kako ti pises loseg odnosa sa ocem.

Sto se tice grljenja i ljubljenja tu stvar zavisi od deteta do deteta. Otac se tu ne pita. Ako dete voli da se mazi, grli, ljubi itd. otac to mora da mu priusti.

Ali je takodje istina i da dalji zivot deteta zavisi skoro 99% od samog deteta. Pomoc roditelja je svakako dobrodosla i ona treba da postoji, ali probleme u zivotu moraju iskljucivo da resavaju oni koji se susrecu sa njima.

Ja svojim cerkama uveg govorim ono sto znam i zasta smatram da im mogu pomoci. Kod problema koje ja ne razumem prepustam njima samima da resavaju. Mada je mladja cerka jos mala pa se sa njom jos uvek mazim i igram.

 

[koto]

moj tata je bio veoma strog i autoritatarn covek. konzervativan, patrijarhalan. u nnasoj kuci "ne" nikad nije izgovoreno o0d strane nas dece. isto, nikad ali nikad nas nije tukao. nije bilo potrebe...
s druge strane, on je najbrizniji moguci roditelj na svetu..najnezniji, koji ikad nije prosao pored mene ili sestre da nas nije zagrlio i poljubio uglavnom u kosu i meni je to potuno normalno i prirodno, ovaj svet je oboleo nacisto ali to je problem sveta, a ne moj.
muskarac mora da ima prirodni autoritet kojim stice postovanje svoje porodice.
svaka tortura je budalestina..

 

[sokvisnja]

Moj tata je jedan od onih tipova koji ne iskazuju emocije zagrljajima i poljupcima. Jednostavo on je u tom smislu nekako krut, ali mislim da to ide od njegove primarne porodice. Mozda delimicno i do nekog nasledjenog obrasca ponasanja da se deca posle neke godine vise ne grle i ne ljube. Takodje je kao tip osobe vrlo skrt na pohvalama, oduvek nas je dosta kritikovao ali je sa druge strane najposveceniji i najpozrtvovaniji otac pored koga sam se uvek osecala kao najzasticenije dete na svetu. To su cesto i drugi ljudi komentarisali da nema te stvari koju on ne bi uradio za mene i za brata i gde ne bi stigao. Ali eto tako, malo voli da cantra i da dzangriza ali je mekana dusa kao pamuk i sve bi uradio za tebe i sve bi ti dao.

Svidja mi se figura mog oca. Pravi je muskarac, zastitnik kome je porodica na prvom mestu, radan, vredan, pozrtvovan i sposoban.

 

[mizaca]

Tema ti je super draga Perfeto
Ne treba da se osjecas ugrozenom jer mislim da te tata dobro vaspitao.To su jednostavne takve generacije roditelja koje su dozivljavale naglu urbanizaciju i promjenu sistema.A ni od svojih roditelja na selu oni nisu imali mnogo paznje pa su to prenosili i na djecu.
Ali ne mislim da nisu imali ljubavi prema djeci.Oni su ih ucili moralnom i odgovornom zivotu sto danas nije slucaj.Danasnje mame uce djevojcice da se lijepo obuku i nasminkaju,kao i da trepcu okicama,a sve drugo ce se rijesiti samo po sebi.Mislim da danasnje djevojke odgaja internet, roditelji im samo trpaju lovu u dzpepove.Sve ostalo se rijesava samo po sebi.Ti u sebi sigurno imas vise ljubavi nego li danasnja djeca.A samopouzdanje koje ti je sistematski narusavano sa stalnom kritikom je boljka svih nasih generacija koje su rođene prije 80-tih.Mada iz toga mogu da se izvuku pouke.Inace meni su uvijek drazi roditelji koji i kritikuju svoju djecu nego oni koji im stalno povlađuju.Uglavnom od nekritikovane djece iziđu problematicna,razmazena i nestabilna djeca.

 

[Cvetna]

Moj ćale je onako.. jedan pošten i pravedan čovek, osetljiv na tuđe muke, ali istovremeno krut i emotivno nepokazivajući za svoje najbliže - što ne znači da je istovremeno i emotivno nedostupan, ali se kod njega sve ispoljava na neki uzdržan i dalek način. Dugo vremena sam mu prebacivala na toj krutosti i prebacujem mu donekle i dan danas, jer čoveku je potrebno da mu se kaže i pokaže, a ne da sam naslućuje šta se tu sve nalazi ispod kada se skinu svi oklopi... iako razumem da je jednostavno takav i da je za njega vrhunac fizičke bliskosti kada se kao otimamo i koškamo oko nečega, uz smeh, što bi posmatraču sa strane izgledalo kao da se tučemo

Sve u svemu, nismo posebno bliski, iako me u dosta stvari razume i čita više nego mama, osim što to prećutkuje.

 

[86bogomoljka]

Nemojte biti zabrinuti neću od vas tražiti analizu dela Ivana S.Turgenjeva, već hoću nešto sasvim drugo da vas pitam.

Muči me zapravo danima unazad jedno pitanje
Da li bi očevi trebalo da grle i ljube svoju žensku decu dok odrastaju i dok se u pubertetu pretvaraju u devojke ili bi njihovo odrastanje trebalo da prate sa bezbedne udaljenosti da ne bi, ne daj bože došli u situaciju da im se ženska deca razbole od Elektrinog kompleksa.
Nije kontroverzno pitanje, i ne zadire u uspostavljanje latentnih seksualnih aspiracija prema roditelju suprotnog pola već...
priča ide ovako
Kad sam ja odrastala u doba Tite mene otac nikada nije grlio i ljubio za neki postignuti uspeh i nije me nagrađivao. Uvek je bio tu kada je trebalo da me izgrdi, opomene, zastraši, kazni i ja sam tako setovana od starta
da za svoje uspehe nemam nagradu ali za svoje omaške imam višečasovno psihičko driblanje
Sa ocem sam imala više nego formalan odnos sa malo roditeljske ljubavi i podrške a sa mnogo pridika i bez suštinski važnih saveta u praktičnom smislu
da sam vremenom počela da ga doživljavam kao osobu za izbegavanje.
Mnoge životne nedoumice i nejasnoće morala sam da ukapiram sama ili da prvo pogrešim pre nego li naučim pravilo.
Neke greške su se ponavljale sve u nedostatku adekvatnog saveta.

Sada pitam forumske ćerke
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?
Mislim da kod normalnih ljudi nema te podele na ocinsku i majcinsku ljubav vec da dete treba da oseti roiteljsku ljubav. Ni sikaniranje ni titranje nisu dobri. Neki idu u krajnost pa cerke dizu na pijadestal i one umisle da su princeze, da su neprikosnovene, a ima i onih koji potpuno zanemare svoju decu.
Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?
To zavisi od jacine karaktera te devojke. Labilci ce lako pasti pod tudj uticaj i manipulaciju, one samosvesnije, koje vise misle svojom glavom ce mozda napraviti gresku ali je nece ponoviti.
Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?
Nije. Sa 6 god. sam odlucila da ne zelim vise da ga vidjam. Bez obzira na to, u nekim trenucima bi otac, pravi otac opet uleteo da zastiti svoje dete, ovaj je samo slegao ramenima. Tada su mi podrsku pruzali neki drugi...
Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?
Mislim da ne. Ima devojcica koje odrastaju uz oca sa kojim imaju prisan i lep odnos i ne mogu da zamisle pored sebe muskarca koji nije takav. Cini mi se da one koje nemaju tu podrsku, oca ili brata, su ipak navikle da se kobeljaju same. Pa, ko prezivi, pricace

Naravno i forumski očevi su dobrodošli svojim savetima i objašnjenjima kako oni vide i usmeravaju svoj odnos sa svojim ćerkama?

Evo nešto korisno za slušanje dok dumate o tome da li ste uspeli kao roditelj a propali kao dete i obrnuto

Eto...
Inace, sve cesce srecem muskarce posvecene deci. To bi trebalo da se podrazumeva, ali je meni jos uvek dirljivo do ganuca A i jaaako sexi

 

[електрика]

Са оцем сам била ближа него са мајком али смо се и свађали на крв и нож. Увек је покушавао да ме укроти и да од мене направи дамицу (што ја баш и нисам).

 

[86bogomoljka]

Nije bitan pol djeteta već je bitna očeva ličnost . Ta ratna i poslijeratna generacija je bila prilično
zahebana jer je samo jednom nogom iskočila iz opanaka . Ne sjećam se da me otac oficir ikada
zagrlio .Ne sjećam se ni puno očevih pohvala mada sam bio i odličan đak i dobar sportista .
Otac mi je odavno mrtav ali još uvijek osjećam neku vrstu ogorčenosti koju i ne razumijem u potpunosti .

Sto se tice te generacije...
Moj deda je bio bas onako... moderan. I emotivan. Za razliku od bake koja je i sada kruta, pokondirena tikva kojoj je najvaznije sta ce svet da kaze.
On je mami i tetki kao tinejdzerkama kupovao knjige o seksu dok baka nije ni o menstruaciji pricala.
On je mojoj mami pruzio ruku posle razvoda i mene prgrlio svim bicem dok je baka frktala i mamu savetovala da me abortira.
On je moju tetku podrzao kada se udala za razvedenog muskarca sa dvoje doce dok je baka pravila scene.
A prema mom detetu, svom praunuku, je bio tolerantniji nego prema svima nama i moju maloletnicku trudnocu prihvatio bolje od svih drugih.
Dok nisam naucila da citam, filmove sam gledala kod njega u krilu dok mi je citao prevod. Nikada nisam videla muskarca koji vise place na dirljive scene. Niti muskarca koji se brze otopi na osmeh. Moj deda je meni isao po uloske kada mi nestanu i sa njim sam mogla o svemu da pricam. Steta sto nije imao zenu koja bi ga cenila kao bice a ne kao funkciju. Ali eto, imao je nas: dve cerke, tri unuke, jednog unuka i jednog praunuka. Uvek se odricao u korist mladjih. Nikada nije dobio najvece i najlepse parce, ne bi podneo da nekoga od nas zakine. Tako je i otisao, pre pola godine... tiho i odjednom... legao i zaspao...da nikome ne narusi mir. Fali mi...

 

[Gost377586]

Nemojte biti zabrinuti neću od vas tražiti analizu dela Ivana S.Turgenjeva, već hoću nešto sasvim drugo da vas pitam.

Muči me zapravo danima unazad jedno pitanje
Da li bi očevi trebalo da grle i ljube svoju žensku decu dok odrastaju i dok se u pubertetu pretvaraju u devojke ili bi njihovo odrastanje trebalo da prate sa bezbedne udaljenosti da ne bi, ne daj bože došli u situaciju da im se ženska deca razbole od Elektrinog kompleksa.
Nije kontroverzno pitanje, i ne zadire u uspostavljanje latentnih seksualnih aspiracija prema roditelju suprotnog pola već...
priča ide ovako
Kad sam ja odrastala u doba Tite mene otac nikada nije grlio i ljubio za neki postignuti uspeh i nije me nagrađivao. Uvek je bio tu kada je trebalo da me izgrdi, opomene, zastraši, kazni i ja sam tako setovana od starta
da za svoje uspehe nemam nagradu ali za svoje omaške imam višečasovno psihičko driblanje
Sa ocem sam imala više nego formalan odnos sa malo roditeljske ljubavi i podrške a sa mnogo pridika i bez suštinski važnih saveta u praktičnom smislu
da sam vremenom počela da ga doživljavam kao osobu za izbegavanje.
Mnoge životne nedoumice i nejasnoće morala sam da ukapiram sama ili da prvo pogrešim pre nego li naučim pravilo.
Neke greške su se ponavljale sve u nedostatku adekvatnog saveta.

Sada pitam forumske ćerke
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?
***ne al treba da se vaspitaju da ne budu razmazene..al to nema veze sa emotivnom distancom vec sa usadjivanjem odredjenih moralnih vrednosti ....
Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?
***pazi imas razlicite tipove dece te timae i razlicito vaspitanje,ali zene po prirodi zahtevaju vise paznje,e sad to sto je neciji cale strofg ne znaci da ce sad ova da trci nekom bad momku..to ipak zavisi od njene logike...al ono sto emotivna distacnaradi jeste sto kreira ponekad emotivne bogalje,i manjak samoljublja...e sad i sta je emotivna distanca..imas ribe kojima je malo paznje dovoljno u smislu osrecne su sto ih ne gnjave al su posteni i fer a imas i drugacije situacije..opet naglasavam sve to zavisi od tipa deteta....

Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?
***pa jeste...a ja sam specifican slucaj,koji se mnogo svadjao i delio pravdu od kako je naucio da govori,tako da sam bila prilicno naporno celjade a psihicka stabilnost zavisi od mnogo dr faktora

Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?
***ne razumem u sv sl mora se imati neki odnos sa deckom...si mislila da visak panje trazi umomku ili sta?da trazi oca u momku?
u sv sl svi mi odrastamo uz muske i zenske figure i onda se tu kristalisu odradjeni obrasci ponasanja koji nam smetaju ili koji su nam ok...tako da i majka i otac(tj njihove izrazene mane ili vrline) uticu donekle na nase dalje teznje u zivotu...


Naravno i forumski očevi su dobrodošli svojim savetima i objašnjenjima kako oni vide i usmeravaju svoj odnos sa svojim ćerkama?

Evo nešto korisno za slušanje dok dumate o tome da li ste uspeli kao roditelj a propali kao dete i obrnuto

......................................

- - - - - - - - - -

Sto se tice te generacije...
Moj deda je bio bas onako... moderan. I emotivan. Za razliku od bake koja je i sada kruta, pokondirena tikva kojoj je najvaznije sta ce svet da kaze.
On je mami i tetki kao tinejdzerkama kupovao knjige o seksu dok baka nije ni o menstruaciji pricala.
On je mojoj mami pruzio ruku posle razvoda i mene prgrlio svim bicem dok je baka frktala i mamu savetovala da me abortira.
On je moju tetku podrzao kada se udala za razvedenog muskarca sa dvoje doce dok je baka pravila scene.
A prema mom detetu, svom praunuku, je bio tolerantniji nego prema svima nama i moju maloletnicku trudnocu prihvatio bolje od svih drugih.
Dok nisam naucila da citam, filmove sam gledala kod njega u krilu dok mi je citao prevod. Nikada nisam videla muskarca koji vise place na dirljive scene. Niti muskarca koji se brze otopi na osmeh. Moj deda je meni isao po uloske kada mi nestanu i sa njim sam mogla o svemu da pricam. Steta sto nije imao zenu koja bi ga cenila kao bice a ne kao funkciju. Ali eto, imao je nas: dve cerke, tri unuke, jednog unuka i jednog praunuka. Uvek se odricao u korist mladjih. Nikada nije dobio najvece i najlepse parce, ne bi podneo da nekoga od nas zakine. Tako je i otisao, pre pola godine... tiho i odjednom... legao i zaspao...da nikome ne narusi mir. Fali mi...

auu pa kako je zavrsio sa takvom zenom..u sv sl zvuci divno i kao blagoslov od coveka

- - - - - - - - - -

Са оцем сам била ближа него са мајком али смо се и свађали на крв и нож. Увек је покушавао да ме укроти и да од мене направи дамицу (што ја баш и нисам).

- - - - - - - - - -

Eto...
Inace, sve cesce srecem muskarce posvecene deci. To bi trebalo da se podrazumeva, ali je meni jos uvek dirljivo do ganuca A i jaaako sexi

e to jeste recept za privlacenje zena,ako imas pufnastu kucu prosetaj je po parku,a ako imas bratanicu ili neku dr bebu al da nije tvoja provozaj i nju ima ti se nalepe 5 zena za 3 sekunde

 

[електрика]

Ти одговараш на тему или коментаришеш коментаре?

 

[Gost377586]

ja sam odgovorila na temu u njenoj poruci

 

[електрика]

ja sam odgovorila na temu u njenoj poruci

Тек сад видим. Могла си то и друкчије, једва разазнајем шта је твој текст.

 

[Gost377586]

ja sam buntovnik bez razloga

 

[gost 360768]

Ne mogu ni zamisliti odrastanje bez ocevih zagrljaja, poljubaca u obraz, glavu, bez nasih visesatnih razgovora, zajednickih popravki, igre..otac je motivator, mentor, patron,..pomaze ćerki da stekne samopouzdanje, samopostovanje, stabilnost,..da lakse razmislja, ima hrabrosti da izrazi svoju individualnost, brani svoja misljenja, razbere kakve su joj zelje i kako postici zastavljene ciljeve.
Prema meni se je uvek ophodio sa puno postovanja i ljubavi. Dao mi je veru u muskarce (tako sto je i sam bio primer) i postavio norme i kriterijume prema kojima i sama biram muskarce, prijateljstva,..

Da nismo imali odnos kakav imamo i dan danas, verovatno bih osecala da mi nesto nedostaje.

 

[jolemisa]

Imam dve cerke,koje su sada udate i imaju po sina,t.j. imam dva unuka.kada su bile kao bebe,uvek sam pomagao zeni oko kupanja,presvlacenja,cak je jedno poduze vreme bi lo moje da peglam pelene i benkice,kapice.Obozavao sam da se igram sa njima i one samnom.Obe kada nisu mogle da zaspe u toku noci sam nosao i pevao im pesmice da bi zaspale.Obozavao sam da ih ljubim u obrascice i po stomaku,a one bi vristale od smeha.kada su porasle onda sam mnogo vise razgovarao sa njima o raznom stvarima.Normalno bila je i zena tu,ali smo radili oboje pa kako ko je kod kuce,je sradjivao njih.kada su postale zrelije tek je onda trebalo mnogo pricati sa njima,o svim stvarima u njihjovom zivotu.samo sam ih razdvajao kad su bile male i kad se posvadjaju oko jedne igracke,a imale su igracaka puno.Onda ih samo nateram da sednu na jedan krevet,jedna na jednu stranu,a druga na drugu i kada se smire.pustim ih da se igraju normalno.Nisam siguran da sam ih udario po dva puta u zivotu,ali za neke stvari,samo razgovor i pricanje sta je u redu,a sta nije,Kad su posle u skolu,pricao sam im da budu mirne i da ne diraju nikoga i da ne gledaju ko je kako obucene i da im se ne smeju.Kad odu u goste da nikako same ne pruzaju ruku za kolacem ili bonbonom,ako stoji na stolu,dok ih neko ne ponudi.Pa tako kada odemo negde dok su bile manje,ako ih neko ponudi nesto od slatkisa,one prvo pogledaju u mene,pa posle uzmu.Sto je meni mnogo puta bilo neprijatno,pa sam im kasnije pricao da slobodno uzmu neki slatkis kad ih neko posluzi.I sad mi krenu suze na oci kada se toga setim.Jer su neki od moje rodbine mislili da sam prestrog prema njima.I dan danas kada dolaze i odlaze od mene,obavezno se poljubimo,a tako i kod njih.Bilo bi mi cudno da se to ne desi.Dosta volim svoje cerke,a unuke,sad ne mogu ni da objasnim,kako mi je ako ih nema duze da dodju,ili mi ne odemo kod njih.Covek treba da obozava svoju decu i da ih vaspitava razgovorom,a ne batinama.Onda ce mnogo mnje dece ici krivim putem,a ne treba im mnogo ni dozvoljavati od malena,pa kako rastu.Treba ih obavezno navikavati na reci "Ima,nema"i'Moze i nemoze",ali da to deca shvate,da je to tako,a ne samo za momenat,pa posle pusti deca su,a kad porastu ivise nisu deca.Sta posle,kako ih ubediti u neke stvari.Pogotovo sad.Mnogo je porodica bez posla,a deca treba da idu u skolu,a treba ih prikladno obuci i kupiti im knjige,sveske i sve dodatke,st je potrebno za skolu.Jesta sada mnogo teze,ali volite svoju decu i ucite ih kako treba,svemu.Kada dodju unuci to ce vam biti hvala za sve i uzivajte u unukama i unucima.

 

[kichbran]

Neće tako lako Elektrin kompleks, od grljenja i maženja. Nema ništa prirodnije i potrebnije od zagrljaja, dodira. Ljudima, naravno i deci potrebna je ta vrsta nežnosti. Ti strahovi da se dete ne navikne na ruke, pitanja da li priliči maženje ćerki sa ocem ostaci su nekih loših obrazaca iz patrijarhalne porodice.

Moj otac je imao teško detinjstvo, majka rano umrla, otac hladan, sebičan, egocentričan i nedostižan. Imao je dve maćehe koje su bile maćehe po modelu iz bajki. Danas više staje na stranu tih maćehi nego oca, jer su bile jako mlade, grabile su za svoju decu.
On je ceo život pokušavao da bude dedina suprotnost, ali je ipak povremeno umeo da proradi i dedin gen. Pa ga znam i kao divnog, predanog oca, odličnog sagovornika,čija svaka reč ima svoje mesto, koji nas je mazio i pazio i čitao kao bukvar. Ali je znao i da zateže na nekim sitnicama, da se postavlja kao autoritet, kad poludi ne zna ni sam šta kaže.

Opet drugačiji je bio sa sestrom koja nije konfliktna, dosta blaži i osetljiviji na nju. Sa mnom je bio daleko oštriji, ali sam imala slobodu na svoje mišljenje i svoj stav, ako se za njega izborim. Ranije bilo teško.
Itekako ima veze, odnos s ocem sa odabirom partnera, sa tvojom budućom porodicom.

 

[gost 36952]

Nisam bila bliska sa svojim roditeljima, a mozda je tacnije reci da oni nisu bili bliski sa mnom.
Nisu bili strogi, jednostavno nisu bili ukljuceni u moj zivot osim onih najobicnijih stvari.

Mene i mog supruga su mnogi smatrali strogim roditeljima, ali smo i strogi i nezni i ukljuceni i bliski sa svojim sinom koji sada ima 22 godine i koji nam se obraca i kad je tuzan i kad je srecan i zeli da sa nama podeli mnoge stvari iz svog zivota iako ima i prijatelje i nije usamljen uopste.

Moja majka je ljubazna, nikad me nije udarila, ne vice, ali sam ja neznija majka od nje iako cesto vicem, a desavalo mi se i da udarim po dupetu dete kad je bilo malo i zahtevnija sam majka od nje. Cula sam mnogo lepih i neznih reci, ali nisam videla sustinsku ukljucenost ni u jedan aspekt mog zivota. Moje roditeljstvo je suprotno. Povrsina moze biti lepa, ali je vazna dubina. Moze okolini (komsijama, rodjacima i prijateljima) ta blagost delovati kao ljubav, ali dete zna da li je to povrsnost ili prava stvar.

Otac takodje nije bio strog.

Oboje su bili veoma voljeni i postovani od strane mnogih mladih ljudi, uvek spremni da posavetuju pomognu, ali je roditeljstvo zahtevnije, jer nosi vecu odgovornost i trazi vecu dubinu.

Mislim da nije glavno pitanje da li je neko strog ili blag, niti da li svoju neznost iskazuje fizicki ili ne.

Vazno je da roditelj bude autentican, da nije povrsan i da se sustinski zanima za svoje dete.

Dete oseca da li je voljeno ili nije (iako ce svaki roditelj reci da voli dete, a znamo da nije uvek tako).
Moze se i ljubav i neljubav pokazati na mnogo nacina, ali dete uvek zna.

 

[gost 36952]

Sada pitam forumske ćerke
1
Da li vi mislite da ženska deca treba da dobiju spartanski tretman od strane svog oca?

2
Da li taj otac rigidnim i krutim vaspitavanjem svoju ćerku i njeno krhko odrastanje neoprezno gura u ruke nekom okorelom pokvarenjaku koji manipuliše njenim emocijama kroz figuru oca?

3
Da li su vaši oci vas bezrezervno podržavali u periodu odrastanja i kako je to uticalo na vašu emotivnu i psihičku stabilnost?


4
Da li devojke koje nemaju suštinsku očevu podršku automatski aktiviraju taj odnos sa drugim muškarcem?

1
Spartanski kao grub, ne, ali potrebno je deci postavljati zahteve, ali ih usput uciti kako da se sa njima nose, uciti ih, pomagati im i ohrabrivati.
Ne biti samo naredbodavac i sudija, vec i ucitelj, tesitelj, podrska

2
Mnogo zavisi od opste porodicne atmosfere i od toga kakava je majka.
Odnos majke prema ocu, ono sto je majka uci o zivotu i muskarcima (i da li je uoste uci)
Narocito da li ona ima razvijeno samopouzdanje.

U manipulatorske ruke upadaju nesigurni ljudi.
Nije tacno da ljudi ne mogu da provale manipulatora, to se uvek vidi i oseca, samo ce neko ko je nesiguran to trpeti da ne ostane sam, jer misli da i nije za bolje ili misli da ne moze sam, a neko sa samopostovanjem nece dozvoliti da takav odnos traje.

Ako je vec otac hladan, majka ima jos vecu odgovornost da se pozabavi razvojem samopouzdanja kod cerke.

3
Delovalo je kao da jesu, mogla sam da radim sta sam htela (bila sam dobro dete, to nije zloupotrebljeno), nisu se ni u sta mesali, nista pitali, nista savetovali, nista naucili, a onda sam kroz svoje roditeljstvo to pocela da tumacima kao povrsnost. Imala sam mnogo srece da se udam za mm i da to bude veoma rano, ali da nije tako bilo, ko zna kako bih prosla u zivotu. Tek sada (imam 44 godine) sebe smatram potpuno oporavljenom od te nezainteresovanosti, jer nisam mogla da je ukapiram i uvidim. Mnogo sam bila nesigurna i uplasena iako je to svima delovalo neobicno, jer sam iz uspesne porodice, veoma obrazovane, i sama sam bila prilicno uspesna uvek, a veoma nesigurna. Ne kazem da me nisu voleli, ali to nije bilo dovoljno.

4
zavisi i od tog muskarca i kakve su one
neke ce se zbog nesigurnosti preterano lepiti za partnera, a neke ce se plasiti vezivanja

 

[86bogomoljka]

Nisam bila bliska sa svojim roditeljima, a mozda je tacnije reci da oni nisu bili bliski sa mnom.
Nisu bili strogi, jednostavno nisu bili ukljuceni u moj zivot osim onih najobicnijih stvari.

Mene i mog supruga su mnogi smatrali strogim roditeljima, ali smo i strogi i nezni i ukljuceni i bliski sa svojim sinom koji sada ima 22 godine i koji nam se obraca i kad je tuzan i kad je srecan i zeli da sa nama podeli mnoge stvari iz svog zivota iako ima i prijatelje i nije usamljen uopste.

Moja majka je ljubazna, nikad me nije udarila, ne vice, ali sam ja neznija majka od nje iako cesto vicem, a desavalo mi se i da udarim po dupetu dete kad je bilo malo i zahtevnija sam majka od nje. Cula sam mnogo lepih i neznih reci, ali nisam videla sustinsku ukljucenost ni u jedan aspekt mog zivota. Moje roditeljstvo je suprotno. Povrsina moze biti lepa, ali je vazna dubina. Moze okolini (komsijama, rodjacima i prijateljima) ta blagost delovati kao ljubav, ali dete zna da li je to povrsnost ili prava stvar.

Mislim da nije glavno pitanje da li je neko strog ili blag, niti da li svoju neznost iskazuje fizicki ili ne.

Vazno je da roditelj bude autentican, da nije povrsan i da se sustinski zanima za svoje dete.

Dete oseca da li je voljeno ili nije (iako ce svaki roditelj reci da voli dete, a znamo da nije uvek tako).
Moze se i ljubav i neljubav pokazati na mnogo nacina, ali dete uvek zna.

Da...
Kako volim kako pišeš